Otkud dolazi i šta znači reč “bre”

2
410

Kada je u pitanju upotrebno značenje (semantika) reči tu se skoro svi slažu da se ona koristi kada se želi nešto naglasiti! Ona se tretira kao uzvik kojim se želi neko dozvati ili skrenuti pažnja kroz ljutnju, radost i drugo ushićenje i sl. Ona se često izjedačava ili povezuje sa rečima „more“, „h-ej“ itd.

Momo Kapor za reč kaže sledeće: „ … Ona služi da izrazi odobravanje i divljenje, istovremeno, neodobravanje i žaljenje, služi za čuđenje, za poziv i opomenu, za iznenađenje, za podsticanje, hrabrenje, sokoljenje i za preklinjanje. U tom malom bre smo mi, sa svim manama i vrlinama – čini se, ono je naša suština … “.

Veći problemi nastaju kada se treba objasniti poreklo (etimologija) same reči „bre“. U svoj toj gunguli izdavaju se nekoliko najpopularnih hipoteza porekla: „turska“, „grčka“, „keltska“ „španska“, „italijanska“ i autohtono-nihilistička hipoteza.

Turska hipoteza je najstarija i do skoro najpopularnija. Po ovoj hipotezi „bre“ znači stoka, magarac ili pak budala, glupak ili nešto slično tome.

Sve više je poznato širokim narodnim masama da bečko-berlinska škola, kasnije potpomognuta komunizmom, sve reči koje su tuđice, a nisu romansko-germanske, proglašava turskim. Ono što je zanimljivo jeste da gotovo sve tuđice koje su navodno iz turskog jezika su u stvari persijske reči, koji su, doduše, u najvećoj meri preneli Turci. Reformom turskog jezika 1928. godine, koju je sproveo Mustafa Kemal Ataturk, nastao je turski jezik koji koristi latinično pismo i iz kog su izbačene skoro sve reči iz arapskog i persijskog. I gle čuda, tuđice u srpskom jeziku, koje su navodno turske, većine nema u današnjem turskom jeziku.

Nešto manje popularnija je grčka hipoteza koja kaže da „bre“, kao i „more“ i slične reči, pa i „bolan“ potiču od srednjovekovne grčke reči βρε (bre), koja je se razvila od starogrčkoge reči μρε (mre) a ona od starogrčke reči μορέ (more) što je vokativ reči μορόϛ, μῶροϛ (moros) a znači luda, ludak, budala, moron i sl. Drugi kažu da su Grci to predali Turcima a oni nama, dok treći kažu da je bilo obratno tj. turska reč ušla u grčki pa iz grčkog u srpski i ostale jezike. Neki pak kažu da to ima i neke veze i sa italijanskom rečju „re“.

Kada smo već kod italijanskog da kažemo da postoji i verzija u kojoj se veruje da „bre“ dolazi od italijansko-latinske reči fra što je skraćeno od frater što znači brat.

Keltska hipoteza kaže, pošto su Kelti jelte bili u ovim krajevima, da ovo „bre“ potiče od keltske reči „bri“ što znači poštovanje, moć, snagu i sl.

Španska hipoteza koja, u zadnje vreme, postaje najpopularnija jeste da ova reč potiče iz španskog jezika tj. od reči hombre što znači čovek. Ova hipoteza ima i dve pothipoteze. Prva je da ova reč u Srbiju i međ Srbe, navodno, dospela preko krstaša među kojima je bilo i dosta Španaca. Naime španski krstaši su se, prolazeći kroz Srbiju u 12. veku, međusobno a i lokalce nazivali „hombre“ i tako se ona ustalila. Druga, više zastupljena, pothipoteza je da reč „hombre“ nije ušla neposredno iz španskog već iz Ladino jezika Sefardskih Jevreja koji su, kao što je poznato, iz Španije jednim delom došli u Srbiju i Beograd. Gde su, ni manje ni više, baš Dorćolci skratili ovo njihovo „hombre“ na „bre“!

Autohtono-nihilistička hipoteza, kako smo je ovde nazvali, tvrdi da „bre“ nije tuđica ali i da nema značenje tj. da ima autohtonu etimologiju ali nema pravu semantiku. Dakle po zagovornicima ove hipoteze „bre“ je slog koji je kao krik ili zvuk poput uzdaha, kao što su reči „jao“, „uh“, „ih“ „pu“ i sl.

I tako, probasmo na svim jezicima pa i na nemuštom, gde god, makar i slučajno, postoji reč ili deo reči sastavljeno od slova „b-r-e“ odnosno „r-e“ samo ne na jeziku u kom se koristi tj. srpskom. Kao što već zaključujete tvrdimo da je ova reč autohtonog porekla tj. da nije tuđica već iz srpskog jezika, a to ćemo i pokazati!

Ova reč predstavlja skraćenu verziju vokativa reči BRAT odnosno skraćenicu reči BRATE! Razvoj reči izgleda ovako: BRATE >> BR’TE >> BR’E >> B’E. Ovde lepo vidimo kako usled brzine govora ili nekih drugih uticaja reč postepeno gubi slova. „Brte“, kao prva promena, je izraz koji se takođe često koristi kao uzrečica, naročito u Bosni, a „be“ jeste najkraći oblik ove reči koji je najviše zastupljen na jugoistoku Srbije kao i u Makedoniji i Bugarskoj. Takođe u BiH postoji i „ba“ oblik. Danas je i cela reč „brate“ takođe uzrečica kod mnogih a u Crnoj Gori gotovo neizostavna. Ova reč menja svoj oblik i na druge načine a ne samo skraćivanjem reči. Neke od tih su sledeće reči:

1) BR oblik: bratko, braco, brale, brajane, braćko;

2) BT oblik: batke, batko, bate, bato, batane;

3) BJ oblik: bajo, baja, bajune;

4) BĆ oblik: baćo, baćko, baćane;

Pored ovolko sinonima reči „brate“ jasno je kako je bilo lako da nastane „bre“ i čija to reč. No ovo se može dokazati i na primeru drugih reči! Reč „hajde“, za koju se takođe tvrdi da je turska, što za nas u ovom trenutku nije ni bitno, takođe ima postupak skraćenja.

AJDE >> AJDE >> AJD >> AJ >> AE

AJDE >> AJE >> AE

HAJDE >> HAJD >> HAJ >> AJ >> AE

HAJD >> AJD >> AJ >> AE

Skraćenje reči „hoćeš“.

HOĆEŠ >> OĆEŠ >> ĆEŠ

OĆEŠ >> OEŠ >> OŠ

OĆEŠ >> OĆ >> OČ

Skraćenje reči „marš“.

MARŠ >> MRŠ >> MŠ

Sada ćemo navesti vrlo zanimljive primere kada od dve reči nastaje jedna kratka. Na početku te reči se izgovaraju spojeno kao jedna a onda se postepeno skraćuju i postaju jedna kratka reč.

ŠTA JE >> ŠTA-JE >> ŠAJE >> ŠAE >> ŠA

ŠTA-JE >> ŠTAE >> ŠAE >> ŠA

ŠTA HOĆEŠ >> ŠTA OĆEŠ >> ŠA-OŠ >> ŠAŠ

GDE ĆEŠ >> DE ĆEŠ >> DEĆ >> DEČ

DE ĆEŠ >> DEŠ

GDE IDEŠ >> DE IDEŠ >> DE IŠ >> DEŠ

Reči u ovim primerima mogu dodatno da se usložne pokazivanjem istih na raznim dijalektima i narečjima. A zamislite neke primere pre Vukove reforme. Ali ovi primeri su sasvim dovoljni da se uvidi mehanizmi koji su uticali na obrazovanje reči BRE od reči BRATE. Možemo zaključiti da se reči najčešće skraćuju kada su u vokativu, imperativu ili u upitnom obliku a da brzina izgovora ima možda i najveći uticaj.

Suglasnički grupa BRT i BRD kao i suglasnički minimum BR a samim tim i slog BRE se pojavljuju u više jezika. Nekad su povezani a nekad ne. Lep primer koji je u korist naše tvrdnje je i engleska reč za brata „BROTHER“ koja u žargonskoj verziji ima skraćeni oblik „BRO“.

Zašto je najprostije rešenje uvek najteže i zašto sve ovo nije opšte poznata stvar!? Postoje najmanje dva razloga za ovo! Prvi razlog je pogrešna metodologija gde se smatra da reč „bre“ nepromenjena postoji u srpskom jeziku. Moglo je, u drugom jeziku, da se fonema „m“ pretvori u fonemu „b“ a u srpskom jeziku ova reč je „zacemetirana“ i nepromenjena, složićete se da ovo nema logike.

Drugi razlog je sa mnogo više implikacija! Naime ova uzrečica se u ovom obliku koristi, pored Srbije, u Crnoj Gori, BiH, Makedoniji, Hrvatskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Albaniji i otkud kod njih? Za Hrvatsku, Crnu Goru, BiH, Makedoniju i Bugarsku stvari su jasne i očigledne ali deluje zanimljivo za Rumuniju i Albaniju.

U Rumuniji se u 18.-19. veka pisalo ćirilicom a dan danas postoji veliki broj slovenskih i srpskih reči u upotrebi. Pa to uopšte nije čudno jer i zvanična nauka (doduše stidljivo) priznaje da Rumuni imaju delom i slovensko poreklo. Mi bi smo rekli u „najmanju ruku“.

Albanski jezik je obrazovan početkom 20. veka. Albanski jezik ima dva dijelekta, Geg i Tosk, nazvani po dvema podetničkim grupama Albanaca. Ove dve podetničke supine se ne razlikuje samo po jeziku već i drugim kulturološkim osobinama kao i u fizionomiji. Toske su u manjini, i zahvataju Albance sa juga Albanije, najviše ispod reke Škumbin i iz dela severne Grčke. Gege su uglavnom u severnom (većem) delu Albanije i Albanci koji žive u Crnoj Gori, Srbiji i Makedoniji. Ove dve skupine se teško sporazumevaju a u nekim krajevima uopšte se ne razumeju. Razlog ovome je sigurno i to što među njima veliki procenat zauzimaju poarbanašeni sloveni.

Komunisti, dolaskom na vlast, standardizuju albanski jezik na osnovu Tosk dijalekta sa malo Geg elemenata. Zašto je tako? Pa najverovatniji razlog je taj što je Geg imao mnogo više slovenskih (čitaj srpskih) reči nego Tosk. Inače oba dijalekta obiluju tuđicama slovenskog, grčkog, italijanskog, turskog, latinsko i dr. porekla. U stvari pitanje je šta je pravi albanski jezik. U ovakvoj situaciji uopšte nije čudno što se neka srpska reč upotrebljava među Albancima.

U Turskoj i Grčkoj se ova reč, kao što smo već videli, koristi a da li je u pitanju samo slučajno poklapanje reči tj. izomorfe, odnosno međujezički homonimi ili je pak uticaj bio obrnut od onoga što tvrdi zvanična etimologija ostaje da se vidi.

Prosto je nemoguće da dva naroda, sa dve kulture i dva jezika, koja međusobno tesno opšte ne utiču uzajamno jedan na drugoga. Nama se predstavlja da su samo Turci uticali na Srbe a ne obratno! Zanemaruju se činjenice: da je srpski jezik bio jedan od zvaničnih jezika turskog otomanskog carstva; da je u turskoj živelo i danas živi značajno srpsko i slovensko stanovništvo; uticaj janičara, poglavara i službenika sa ovih područja; da su nekoliko sultana bili Srbi po majci itd.

Mala odstupanje. Reč „dušman“ koja se smatra turcizmom, i ako je jako slična sa srpskim rečima „duh“, „duša“, „dušan“ itd.. Ista reč je, i dan danas, u upotrebi u jeziku Hindi, glavnom službenom jeziku Indije! Da li su Turci i Indusima poklonili reči!? Ne bismo rekli! Ali zato ovo otvara druga pitanja kojima se mi sada nećemo baviti.

Što se tiče grčkog jezika prilike u nauci su od prilike stoje ovako: „Sve mi diraj al’ Grke mi ne diraj“!. Grčka kultura je u današnjim zvaničnim naučnim „krugovima“ „sveta krava“ nauke i od nje je sve poteklo a na nju ništa nije uticalo. Za ovo je zaslužna britanska nauka a kasnije poduprta bečko-berlinskom školom. Ko želi da veruje da je grčko „bre“ nastalo od starogrčkog „more“ neka izvoli ali sigurno je jedno, da Srbi „bre“ nisu dobili od Grka!

Dakle zvanična nauka će smisliti i prihvatiti bilo koje objašnjenje i rešenje samo da ne prihvati autohtonost jer: „Srbi su došljaci, uzeli su tuđu zemlju, tuđi jezik, oni su siledžije i hegemonisti … i ništa nije njihovo i zato im ništa i ne pripada! “. A opet sa druge strane u isto vreme smo, navodno, dobili ime po reči koja znači rob, koja protivrečnost! Zvuči prejako ali potajno, a negde i javno, se tako rezonuje u „prosvetljenim krugovima“ kod nas i na „zapadu“ i njima interesno bliskim skupinama.

Tako mala reč a tako veliko značenje!

Slobodan Nedeljić/Rasen
Izvor: www.rasen.rs

2 KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime