Otrgnuto od zaborava: Evelina

0
711

evelin1Pravo ime joj je bilo Evelin Haverfild, ali bajnobaštanski gorštaci, užički i kosjerićki siromasi, deca siročad, i oni pokraj Drine kojima Veliki rat uze sve, te ostaše sami i bolesni, jednostavno, zvali su je Evelina, lakše i srpskije za izgovor. Ko je bila Evelina? Odakle u našim krajevima?

Dovoljno je otići u Bajnu Baštu, u portu gradske crkve, videti njen grob, i ući u spomen dom posvećen ovoj plemenitoj ženi, ili u bajnobaštanski dom zdravlja koji nosi njeno ime. I saznaćemo deo Evelininog životnog puta vezanog za Srbiju. Meštani Bajne Bašte nisu zaboravili priču o škotskoj baronesi, humanitarki, koja večno počiva tu u centru ove male varoši na Drini.

Rođena kao škotska baronesa, umrla kao heroj srpskog naroda

Rođena je u britanskoj aristokratskoj porodici 1867. godine, otac jojoj je bio baron Vilijam Skarlet, a majka, kćerka komandanta američke mornarice. Najveći deo detinjstva provela je u Londonu, a umrla u dalekoj Srbiji 1920. godine kao heroj srpskog naroda. Evelin je budući da je poticala iz imućne porodice, imala dobro vaspitanje i obrazovanje, te se jedno vreme školovala u Dizeldorfu. Kao vrlo mlada zalagala se za prava žena i pravo glasa za žene u Velikoj Britaniji. Tako je brzo postala član Ženske socijalne i političke unije” Ulagala je napore da se žene organizuju kao podrška ratnim naporima svoga naroda u Prvom svetskom ratu. Tako je i dospela u Srbiju. Evelina se dva puta udavala, i imala je dva sina, starijeg Džona Kembela koji je poginuo u ratu 1915. godine, a mlađi se zvao Bruk Tunstel. Zabeleženo je kako je Evelina često učestvovala u protestima pred rat , sakupljajući razne peticije i zalažući se za prava žena. Bila je uhapšena 1909. godine i zatvorena sa još nekoliko boraca za ljudska prava.

Evelina bolničarka na frontu

Na početku Velikog rata 1914. godine Evelin je odmah počela da organizuje žene kako bi pomogle borcima na frontu. Tako je u Velikoj Britaniji formirana volonterska organizacija “Rezerve žena” koja je kasnije aktivno učestvovala u ratnim zbivanjima. Uloga im je bila da prikupljaju sredstva za odgovarajuće potrebe, a Evelina je aktivna bila i u radu organizacije “Ženski bitan korpus”. Zahvaljujući radu obe organizacije, britanski parlament je doneo odluku da formira jedinicu sastavljenu od žena- ženske borbene oružane snage . Evelina se od samog početka rata dosta angažovala u pomoći ranjenim i bolesnima, pa se 1915. godine priključila Ženskoj škotskoj bolnici koja je bila stacionirana u Srbiji, a vodila ju je dr Elsije Inglis. Snabdevali su bolnicu potrebnim sanitetskim materijalom, i podjednako pomagali kako vojsku tako I lokalno stanovništvo. Evelina je u tom poslu bila neumorna, a general Bojović jednom prilikom napisao je:” Zaslužili ste duboku i iskrenu a zahvalnost cele srpske vojske i srpske nacije.”

U oktobru 195. godine kada je počelo veliko povlačenje srpske vojske i naroda, počelo je i povlačenje stranih medicinsih misija , tada je i dr Inglis napustila, Kargujevac i pošla na jug. U Lazarevcu, Evelin i dr Edit Holovej imale su samo nekoliko sati da evakuišu celu bolnicu i sve pacijente. Prilikom povlačenja kroz Srbiju ušle su u beskonačnu kolonu izbeglica. U Kruševcu su se pridružile doktorki Inglis i ostalim članicama Bolnice škotskih žena. Hroničari tog vremena zabeležili su veliku požrtvovanost članica te bolnice. Ostalo je zapisano: “ Mada je bilo izvesno da će uskoro svi ranjenici i bolesnici biti zarobljeni, Evelin i ostale Škotske žene nisu posustale. Same s u odabrale da dođu u Srbiju, samo odlučile da podele teške dane u sudbonosnim ratnim vremenima. One jednostavno nisu mogle da iznevere ranjenike i bolesne i njihovo beskrajno poverenje, toplinu i ljubaznost kojom su uzvraćali za požrtvovano lečenje i negu. Evelina bi često odjahala do okolnih sela kako bi nabavila hranu za bolesnike,a obilazila ih je ignorišući čak i vreme policijskog časa. Evelina i dr Inglis koja je tečno govorila nemački, išle su i kod okupacione komande da bi se založile za svoje ranjenike”.

Po povratku u Englesku opet radi za Srbiju

evelinaU martu 1915. godine preko Međunarodnog Crvenog krsta izvršena je repatrijacija svih članova savezničke misije, pa se tako Evelin Haversfild sa ostalim članicama Škotskih žena vratila u Englesku, preko Mađarske, Beča, Švajcarske i Francuske, Ali, Škotske žene nisu zaboravile Srbiju. Po povratku u svoju zemlju , nastavile su da se bore za srpski narod. Zabeleženo je da su u Velikoj Britaniji na Vidovdan 1916. godine organizovale proslavu, koju su nazvale “Dan Kosova”. Dr Iglis je vršila pripreme za formiranje još jedne velike Bolnice škotskih žena koja bi pratila srpsku dobrovoljačku diviziju an Ruskom frontu u Dobrudži, a u proleće 1917. godine Evelina se udružuje sa još tri ratne veteranke, i prikupljaju novac kako bi osnovale ratnu kuhinju koja je radila na Solunskom frontu od Petelina,Jelaka, do Kajmakčalana.

Želja da počiva pored puta

Nakon završetka rata i oslobođenja Srbije, nekoliko članova medicinskih misija vratilo se u Srbiju da pomogne napaćenom narodu. Među prvima došla je Evelina. Kako je ostalo zabeleženo, rekla je da dolazi kako bi ispunila sebi dat zavet da nešto uradi za stradale evelinporodice i decu koja su živela u Užicu, Kosjeriću i pograničnim mestima duž reke Drine. Kažu da su je lepote planinskih predela Zapadne Srbije, od Užica, preko Tare do Bajne Bašte podsećale na rodnu Škotsku. U nadgrobnim spomenicima krajputašima videla je simbol narodne vitalnosti i snage”. Možda je to bila vizija da će je sudnji čas zateći daleko od domovine, ne zna se, ali stariji Bajnobaštani pamte priču svojih očeva i deda kako Evelina je izrazila želju da bude sahranjena pored puta, da prolaznici i putnici namernici je nikada ne zaborave. Kažu, govorila je, počivati pored puta, znači osluškivati život, i topot konjskog kasa…”

Dobila najviša srpska odlikovanja

Po povratku Evelina je najviše vremena providila u Bajnoj Bašti. Tu je podigla Dom za ratnu siročad, i pomogla smeštaj za obolele od tuberkoloze. Svoju imovinu je unovčila i dala za lekove, hranu i odeću za srpsku siročad. Upamćeno je kako je danonoćno, ne štedeći sebe. obilazila sela, negovala bolesne i iznemogle. Stizala je do najudaljenijih planinskih sela. I sama je obolela od upale pluća o preminula 21. marta 1920. godine. Sahranjena je u Bajnoj Bašti, a spoemnik u porti crkve Svetog Ilije Proroka je mesto njenog večnog počinka. Kao sećanje na plemenitu i hrabru Evelinu, narod bajnobaštanskog karja 1930. godine otvorio je spomen dom- bolnicu Eveline Haverfild. Danas je to bajnobaštanski dom zdravlja, koji nosi Evelinino ime. U okviru parohijskog doma u Bajnoj Bašti takođe je otvoren Dom Eveline Haverfild, čime je kako objašnjavaju Bajnonaštani, ispunjen Evelinin amanet da za sve usamljene, napuštene i gladne postoji jedno toplo sklonište pod istim krovom.”Evelina je odlikovana najvišim srpskim odlikovanjima: Ordenom Svetog Save i Ordenom belog orla sa dva mača. Umrla je u 52. godini života, a na njenom nadgrobnom spomeniku piše: “Radila je za srpski naord i borila se kao ravnopravni borac, pravi jahač i najverniji prijatelj! Počivaj u miru.” I jedna ulica u Bajnoj Bašti nosi Evelinino ime.

Novka Ilić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime