Otvara se kutija, koju (ne) želimo

0
491

foto_vest__1450085461Kažu crveni ljudi da idu praznici u kojima bledoliki dele, ali i otimaju poklone. Ma koliko gradovi, naselja, javni objekti bili ukrašeni, uz izloge sa natpisom „SALE“ – sve miriše na nemir. Otkud? Od kuvanog vina, uglavnom jeftinog. Raznobojni lampioni kineske proizvodnje igraju nam pred očima, dok mi očekujemo poklon – našu novogodišnju kutiju koju ćemo sami otvoriti, ne sluteći čega ima u njoj. Jer Deda Mraz ne postoji posle navršene desete godine života. Šta li će nama doneti, a šta odneti ‘po prvi put u istoriji’? Za sada sigurno znam da nam glavobolja od lošeg vina i ludog verovanja ne gine.

I kako to već ide, posle godina čekanja, neizvesnosti, drhtanja, spavanja na podu, bezbroj ustupaka (i još toliko učinjenih onako u hodu i bez najave), Srbija će konačno otvoriti prva dva poglavlja pregovora za pristupanje EU. I po prvi put u istoriji Srbije, ali i EU, prvo poglavlje je famozno 35. Što se mene tiče, tu i može da se završi priča, tako da neću ulaziti u analizu dobrobiti ostalih poglavlja.

Interesuje me ovo koje je na leđima srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, ovog bez kojeg se ostala poglavlja neće otvarati i bez čijeg ispunjenja Srbija neće ući u EU, a kako najavljuju, neće ni moći da pregovara. Već pred samo uručenje ovog važnog i slojevitog novogodišnjeg poklona Srbiji, kutijica sa brojem 35 je uslov svih uslova da se otvori tako željeni paket i iz njega iskoči sigurno i lilihip.

Uslovi koji postoje u tom poglavlju mogu se direktno povezati sa Briselskim nesporazumom; sada u obliku za koji Srbija ima opravdanje da nema alternative na putu ka EU. Do sada je Srbija činila ustupke u Briselu pod izgovorom da će navodno nama preostalima na KiM biti bolje, a sada će isto to činiti, jer je u pitanju evropski put i lepša budućnost građana Srbije, u koje nas – ovde, očigledno ne ubrajaju. Jer nama sada nikako nije bolje.

Da Vas podsetimo:  Slučaj „Kip lajt“: Garancija na popravku ukrasa koji se koriste jednom godišnje – godinu dana

Ponovo se vrše napadi na građane i njihovu imovinu, nasilna integracija ostavlja ljude u velikoj neizvesnosti, a mnoge i bez posla, prognoze ne najavljuju sunčano leto, jer su na red došli zdravstvo, obrazovanje i crkva.

Dok se mi ubrzano gasimo, važno je da se pale novogodišnje svetiljke svih boja. Mediji prenose opet o nekom istorijskom događaju zbog kojeg Srbija slavi, a mi čekajmo ne tako srećnu budućnost. Da li Srbija zna koliko će platiti ovaj novogodišnji poklon?

Vlast da, građani po pravilu ne, jer za njih postoji i druga strana medalje. Obećanje da će bolje živeti. Građanima se to obećava i odlaže ispunjenje svake godine, pa će tako biti i naredne, jer dok lagano propadanje traje, još lepo upakovano obećanje ih održava da ne padnu u očaj, onaj u kojem smo i mi ovde sada.

U jednom trenutku potpisaće se i pravni dokument o razumevanju između Srbije i tzv. Kosova. Posle toga smo dijaspora, ali ne ona bogata koja dolazi na odmore u maticu, već ona odbačena kao gorka kora limuna; dijaspora žrtvovana zbog šargarepe na štapu kojim je danas moguće pomerati i Planetu. Osim što i dalje nema tačke oslonca.

Radujmo se danas! I ako nam se plače, deca da ne primete tugu i bol! Nisu oni krivi već mi koji smo verovali i verujemo u novogodišnje pakete. Ovaj koji nam sada nude ući će u istoriju. Ali će se tih stranica istorije stideti i autori i predavači! Cepaće naša i njihova deca te listove i bežati sa časova, jer mi im to nismo obećali. Ova 35. kutija učiniće da i Deda Mraz ode po prvi put u istoriju. To je taj poklon sa početka teksta koji nam danas otimaju. Znaju to crveni ljudi, prenose sa kolena na koleno.

Da Vas podsetimo:  Desilo se!

Nadam se da će nam deca oprostiti, jer ne znamo šta činimo.

Ljubiša Zubac

facebookreporter.org

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime