Razlaz i podela na Tomin i Vučićev SNS neće biti ni brza, ni prijateljska. Ali, ni nalik na radikalski razlaz. Svašta će odmotati ta pandorina kutija, a na “prolazno vreme” razlaza može da utiče samo odluka o eventualnim prevremenim izborima. Ako zdravo za gotovo uzmemo 9. decembar kao datum vanrednih izbora na svim nivoima, onda bi razlaz mogao da se odigra u aprilu ili maju.
Da bismo razumeli šta ta podela može da donese Srbiji, moramo najpre da razumemo šta je uslovilo sukob u vladajućoj partiji, ali, nije ni manje važno da analiziramo i kome će se carstvu privoleti pojedini funkcioneri ne samo SNS-a, već i oni koji su na izborima 2014. godine nastupili na listi “budućnost u koju verujemo”.
Svakako najozbiljnija posledica za građane su prevremeni izbori na svim nivoima i to ne samo zato što bi bili spojeni lokalni, parlamentarni i pokrajinski izbori. To što većina srpskih partija samo kad su na vlasti govore da je to jeftinije za siromašnu zemlju i da treba imati obzira i prema građanima u stilu “da ne izlaze više puta”, samo govori kako nijednoj partiji nije iskreno stalo do korenite reforme političkog sistema, pa i političke scene u Srbiji. Od toga nas dele ne samo odvojeni izbori, već i bar tri kompletna mandata vlasti na svim nivoima. Neko mora javno da prizna da je demokratija skupa, da je komplikovaniji pristup bolje rešenje, a najznačajnije je promeniti i izborna pravila. Samo tako bi se Srbija oslobodila zauvek raznih lokalnih šerifa i istih preduzetničko-političkih lidera na centralnom nivou. Dakle, novim vanrednim izborima građani Srbije ne bi dobili ništa novo. Preciznije, možda bi u nekim lokalnim sredinama ojačao SNS ili DS, pitanje kako bi i jedni i drugi prošli u Vojvodini, ali premijer bi opet bio Aleksandar Vučić, a ministri i koalicioni partneri manje više isti. Kurs reformi bi možda bio “ojačan” vraćanjem penzija na prethodni nivo, a Vučić bi u razlazu sa Nikolićem imao novo opravdanje za loš start. Nikolić bi tu bio glavni kočničar realizacije Briselskog sporazuma, evropskih integracija, a bio bi i najodgovorniji za loš utisak SNS vlasti, jer sve loše radili su Tomini kadrovi.
Izvor Opozicionara tvrdi da je suština sukoba Vučića i Nikolića, s jedne strane, vezana za probleme sa Fondacijom supruge predsednika Republike, posebno njenim delovanjem u poplavljenom Obrenovcu, dok je, s druge strane, kamen spoticanja takozvano “karantisko” stvaranje većine u lokalnim samoupravama.
Vučić zna da su poplave u Obrenovcu, baš kao i pad helikoptera i smrt sedam ljudi, ali i srpski votergejt ozbiljni propusti zbog kojih ne pada samo Vlada, nego se i gubi vlast, a delovanje i ugled u javnosti Fondacije supruge Nikolića samo dodatno može da uzdrma njegov presto. Naročito, jer se on stalno hvali da se zna gde je otišao svaki dinar, da se štedi, da od svojih para kupuje poklone stranim gostima i delegacijama, (btw platu prima iz budžeta, u prevodu građani ga plaćaju) a fondacija krije donatore i izvor prihoda ko zmija noge. A baš na Obrenovcu su pale i prve teške reči, jer Dragica Nikolić ne samo da nije želela da sarađuje s Kancelarijom za obnovu, nego se oglušila i o Vučićeve poruke. Sećate se sukoba Tomislava Nikolića i direktora Kancelarije Marka Blagojevića uz punu pažnju RTS-a? Ne samo da je izgrađene kuće insistirala da sama otvara, nego nije htela ni da objasni odakle novci za renoviranje, niti za materijal koji je, takođe sa suprugom, delila u Obrenovcu. Najozbilnije je bilo kada je jedan simpatizer i finansijer stranke izvestio šefa da je Dragica iz kamiona kojim su prevozili čizme za poplavljenje izvadila četiri para i odvojila na stranu. Simpatizer je bio frapiran i kada je insistirala da im se u Obrenovcu spremi svečani ručak. Baš kao što je u Vegasu fotografisanje s decom naplaćivala 20, a razgovor sa odraslima 40 dolara.
Toma, pak, nikako ne može da prihvati “karantinsku” promenu vlasti i taj Vučićev izum smatra najlošijim potezom SNS-a. Odvoženje odbornika u nepoznatom pravcu i raznorazne ćelavce koji obezbeđuju preuzimanje vlasti po opštinama i gradovima Srbije. Toma kao političar starog kova nikako ne može da prihvati, pa čak i kada su omogućili njegovom sinu da postane gradonačelnik rodnog Kragujevca. Čak to smatra pre ucenom, nego uslugom, a vreme će pokazati da li je u pravu. Posebno jer su u Kovinu i Brusu njemu verni i odani ostali bez vlasti i bez članskih knjižica.
Da je Vučić tvorac “karantinske većine, koja je preimijeru imala u Novom Sadu, a to su izgleda svi zaboravili, potvrdio je nezavisni analitičar, koji, iako desnicar i nacionalista, nije pristalica SNS-a i koji je o scenariju promene vlasti u Kragujevcu na vreme upozorio bivšeg gradonačelnika Veroljuba Stevanovića. To da je Vučić osmislio “karantinsku” je već javna tajna u Srbiji, a potpisnicu ovih redova je o načinu promene vlasti u Kragujevcu izvestio sasvim običan taksista.
“Čuo sam da je Vučić Radomiru rekao da postoji i treći način da “skine” Verka. Sve će to da se desi u oktobru. Možda čak i 21. oktobra. To je značajan datum. A Vučić nije Radomiru još otkrio na koji način će SNS dovesti na vlast u Kragujevcu”, tako mi je početkom jula običan taksista unapred objasnio “karantinsku” većinu.
Ništa manje Nikolića ne ljuti ni nasilje uoči vanrednih lokalnih izbora i skandali sa pretučenim i otetim aktivistima drugih stranaka.
Međutim, ta karantinska većina i sigurni glasovi obezbeđeni fizičkom silom i pretnjama zapravo su ključni za dilemu kojom će se carstvu privoleti funkcioneri SNS – Tominom ili Vučićevom. Brojni svedoci iz gradova koje su prešle karantinske i nasilne eskadrile SNS, ali i izvori Opozicionara tvrde da, pored Andreja Vučića, u ovim akcijama obavezno učestvuju Bratsilav Gašić i Aleksandar Vulin. Većina pripadnika ove grupe poreklom je ili živi na Kosovu, a neki su i visoki državni funkcioneri ili su minirali sve pregovore prethodne Tadićeve vlasti o Kosovu. Možda je sa njima i onaj Vlada što “pritvara” po Nišu, ali je sigurno da kome god se carstvu prikloni Gašić, Vučić nema nameru da ga odbrani i zadrži. Najlakše je pustiti Gašića niz vodu kao kolateralnu štetu, optužiti ga i za helikoptersku tragediju i votergejt, jer ko bi uopšte posle svega verovao tako iskompromitovanom ministru koji ni posle mesec i po dana ne može da nađe svoju srednjoškolsku diplomu. A s obzirom na to koliko Gašić ima putera na glavi, verovatno neće ni progovarati. Jer. Zlatibora Lonačara Vučić mora da čuva, ali o tome u narednom nastavku.
Mnogo interesantnija je pozicija, ili bolje rečeno uloga Vulina. Bez obzira što Vulin nije član SNS-a, on je jedan od najžećšćih Vučićevih branilaca. I dalje je alfa i omega kadriranja i sprovođenja politike Vlade na Kosovu. Tu je posebno interesantno što je Vulinova partija u svim srpskim sredinama preuzela vlast upravo od SNS-a. Vulin je izabrao sve kadrove koji su sada deo kosovskih institucija, a kako naši izvori tvrde zbog takvih postupaka nastaje novi talas opozicionih grupa na Kosovu. Da ne govorimo koliko su ti kadrovi doprineli izlasku Srba iz kosovske Vlade i parlamenta, odnosno usporavanju Briselskog sporazuma. Interesantno je i da je sve Tomine kadrove u institucijama i državnoj upravi postavio upravo Vulin. A još je interesantnije da učestvuje u organizovanju i obezbeđivanju logistike karantinskoj i nasilničkoj grupi, odnosno da učestvovanjem u takvim akcijama potvrđuje bezrezervnu podršku Vučiću.
Olivija Ilin
opozicionar.com
