Otvoreno pismo Bošnjacima

On brutalno označava stanje kolonijalne uprave nad BiH. Napravimo naš Sud bez pristrasnih stranaca.

Buka koja se digla oko referenduma u RS, disproporcionalna je u odnosu na bezazleno referendumsko pitanje glede 9. januara kao Dana Republike. Povrh svega, zna se i odgovor većine stanovnika Srpske. Sve u svemu, „puno buke ni oko čega“, rekao bi Šekspir.

Ali je vama očito važno nešto drugo. Tvrdite kako se ovim referendumom ruši ustavni poredak BiH. Moglo bi se reći: načinje, i tu ste u pravu.

Konkretno, dovodi se u pitanje Ustavni sud BiH, koji je neljudski, nepravedan. Do sada, sa dvojicom vaših predstavnika i trojicom stranih sudaca, redovno su se preglasavala dva konstitutivna naroda po svim važnim pitanjima: Hrvati i Srbi.

To nije lijepo, i, da je ovaj sud vas tako diskriminirao, i vi ga ne biste priznavali.

Dakle, vi imate utisak da bi ovim referendumom, koji bi značio nepriznavanje odluke Suda o rečenom datumu kao Danu republike, vi izgubili „Velikog brata“, koji vam je do sada u svemu povlađivao, i njegovu zaštitu. I opet ste u pravu. Ali Hrvati i Srbi, dva konstitutivna naroda, ne žele takav sud. I oni su u pravu.

Hajde da stvari pogledamo iz drugačije perspektive. Što će nam taj sud, svima nama. On brutalno označava stanje protektorata, kolonijalne uprave nad Bosnom i Hercegovinom. Napravimo naš Sud bez pristrasnih stranaca. Prestanimo optuživati jedni druge za međusobne zločine. Prestanimo sa pričom o genocidnom narodu i genocidnoj tvorevini, o brojčanoj nadmoći jednog naroda nad drugima. To ulijeva dodatnu mržnju i strah. Vi tvrdite kako je u Srebrenici počinjen genocid. Tu je napravljen odvratan, težak neoprostiv zločin. Ali ja, čija je majka bila Jevrejka i čiji su baba, djeda i dvije tetke nestali u nacističkim koncentracionim logorima, ja vam ne mogu priznati da je ono zločinačko što se desilo u Srebrenici bio genocid. Jer, da su nacisti imali takvu koncepciju genocidnosti, i da su ubijali samo muškarce, nakon rata bi najveći dio moje porodice po majci bio živ. Ustvari, od šest milijuna pobijenih Jevreja, barem bi četiri milijuna nakon rata ostalo na životu.

Ali ostavimo se te priče, bolne za svakog od nas. Od toga se ne živi, nego se mrzi. Hajde da, kao nekada, živimo zajedno. Išlo bi polako, ali bi išlo. Dokazano je. Nitko ne želi nestanak Bosne i Hercegovine. Okupimo se oko zajedničkih projekata, privrednih i ostalih. Poboljšajmo socijalnu skrb. Dogovorimo se oko povijesnih zbivanja u posljednjih par decenija, tako da nam djeca rastu u međusobnoj toleranciji, a ne u mržnji. Napravimo takvu atmosferu za strance da mogu bez administrativnih teškoća kod nas ulagati njihov kapital. Prihvatimo sve što je ljudski razumno iz Evropske unije kao dio našeg zakonodavstva, to je jedan od najboljih načina ulaska u Evropu. Otvorimo se prijateljski, kulturno i privredno prema svim stranama svijeta.

Bosna i Hercegovina je predivna, prostrana zemlja u kojoj svi možemo imati, perspektivu, budućnost. Pored svega, s obzirom na njenu multietničnost, ona bi mogla biti važan faktor stabilnosti u regionu.

Emil Vlajki

Novi standard