Otvoreno predizborno pismo ili apel za spas Srbije

„Sve slobodne narode sveta, bez obzira da li su mali ili veliki, vode njihovi mitski i legendarni heroji, slavno poginuli zarad naroda i države, koji služe kao večite lučonoše, za njihove prave narodne elite, prilikom svakog njenog izbora ispravnog i najboljeg puta u uvek neizvesnu budućnost! Samo okupirani i neslobodni narodi, bez obzira da li su mali ili veliki, čija je budućnost već zapečaćena (pre svega nametanjem joj izdajničke i lažne elite), narodi koji već idu ka svome kraju, počinju da se prilikom svakog svog izbora najboljeg puta u budućnost, putem izdajničke lažne elite, odriču svojih mrtvih heroja iz mitske i istorijske prošlosti, kako ne bi nepotrebno provocirali i uznemiravali potomke svojih starih dušmana, a sada svojih odjednom novostečenih prijatelja, prijatelja pre svega, njihove kvazi-elite.“
Milanko Šekler
(iz još neobjavljeniog eseja)

Poštovani političari Srbije, svi koliko vas ima, posebno vi na vlasti (a ni vi u opoziciji, niste ništa bolji, i na vas se odnosi!), idite već jednom iz naših života, idite što pre, idite bilo gde, idite s milim Bogom, idite zarad svih nas, zarad miliona građana Srbije, idite zarad vaših porodica, idite zarad vaše dece, idite zarad nas, naših porodica i naše dece!

Preklinjemo vas, ne pitajte ništa, ne pitajte ni gde da idete, ni zašto da idete, već samo idite, dok još možete, dok još nije kasno, i za vas i za nas! Molim vas ponizno, da nas bar jednom u svom životu otvoreno izdate i na vreme, što znači da to ovaj put uradite pre, a ne kao uvek do sada, tek posle samih izbora! Da sve vreme jedno pričate, i obećavate, a drugo da radite! Pa jel` vi zaista mislite da smo svi mi toliki idioti i kreteni!? Ne ponižavajte više ni nas ni vas.

Zato vas molim da nas ovaj put izdate potpuno, surovo, iz sve snage, zarad nas samih, i to tako što ćete nas samo ostaviti i napustiti, okrenuti se i otići zauvek iz naših života, i to bez ijedne jedine reči objašnjenja! Mi ćemo, budite u to uvereni, biti puni razumevanja za takav vaš postupak! Mi vam to nećemo ni najmanje uzeti za zlo! Naprotiv, mi ćemo ceniti takav vaš postupak, kao nešto najpoštenije što ste uradili u vašem životu! Molim vas i preklinjem, nemojte se više nimalo truditi oko nas, nemojte se više nimalo brinuti za nas, nemojte više ništa činiti za naše dobro! Krajnje je vreme, da bar jednom, otvoreno i javno, učinite nešto samo za vas, i samo za vaše dobro!

Molim vas, imajte na umu, da cela Srbija sada gleda u Vas, gleda u vaša leđa, i očekuje da ih vidi zaista poslednji put u životu, gleda ih prepuna nade u svoju budućnost, i sanja dan, kada će se to zaista i desiti! Nemojte imati nikakve iluzije, dragi političari Srbije! Nema među Vama nikakvih izuzetaka dragi moji! To što vas vaše stranačke kolege „vole“ i pričaju vam hvalospeve o vama i vašoj politici, nije ni blizu onoga što o vama misli narod Srbije! Verujte mi, cela Srbija, po tom pitanju, diše kao jedan! Cela Srbija želi, da samo što pre nestanete sa njene javne scene, i da vas se sutradan već uopšte ne seća, ili da vas se seća samo kao nekog ružnog sna. Srbija želi da vam više nikada ne vidi ta vaša lažljiva lica! Cela Srbija sanja samo jedno: da se vaša leđa, dok odlazite u beskrajnu daljinu, polako tope i smanjuju, onako filmski i nestvarno, sve dok ne postanu jedva vidljiva tačka, koja se spaja sa beskrajnom linijom dalekog horizonta, i koja postaje ništa!

Dragi političari Srbije, vas ništa bolje u srpskom jeziku, ne opisuje od reči NIŠTA! O, kada bi ste samo znali, kakav bi ste frenetičan apaluz i ovacije doživeli, u trenutku kada bi se ovo zaista desilo! Kakvo bi to osveženje bilo za Srbiju, kako bi smo svi disali čist vazduh željno! Samo tim činom, bi ste, dragi naši političari, probili sve vaše dosadašnje rejtinge popularnosti. Pa zar vam takva popularnost ne bi godila makar i na samom kraju vaše karijere? Nemojte čekati, nemojte se premišljati, jer sat otkucava neumitno, vreme vam ističe, a duboko sam uveren, da vam je ovo poslednja prilika da odete, i da druge sigurno neće više biti! Iskoristite je, molim vas, i za naše i za vaše dobro.

Srbiji je potrebno, više nego ikad do sada u njenoj istoriji, da jednom zauvek prekinete sa tim večitim navodnim „samožrtvovanjem za nju“, za njenu budućnost i za sve nas! Čemu takav vaš stav, kada u Srbiji, niko nikada to nije tražio od vas! Uz to, Vi nikada niste bili ni nalik nama, običnom narodu vaše Srbije, koji samo želi da slobodno živi i voli svoju zemlju, svoj narod, svoju porodicu i svoj način života (ne mrzeći pri tom nikog!).

Dosta nam je više te vaše večne patetike, tih vaših „suznih“ očiju, vaših „sentimentalnih“ pogleda, vaših drhtavih napućenih usana, te vaše opskurne priče o vašem večitom širokogrudom žrtvovanju zarad naše „majčice“ Srbije. Dosta nam je i tog vašeg zajedljivog ogovaranja i ponižavanja celog svog naroda, te kako je nezahvalan, te kako ima loš mentalitet, te kako je neradan, te kako je nesposoban, te kako ne zna da radi ništa, te kako je neobrazovan (a vi svi pucate od obrazovanja koje stičete jedino kupovinom diploma). I onda kada tako mislite o svom narodu, zar je čudno da imate tolike strane savetnike, koji odlučuju o tome šta je dobro a šta loše za sve nas!
Mada mislim, da će pre biti, nešto drugo u pitanju, i da sve morate da pitate strance, ne zato što niko ništa ne zna u Srbiji, već zato što ste postali najobičniji predstavnici okupatora, koji vas je na ta mesta i postavio, pa jednostavno morate da primate naredbe od njih (nikoga vi sigurno ništa ne pitate, jer i ne smete?)! Ima li ikoga da mu danas nije jasno zašto idu svi naši političari, neposredno pre izbora, u Brisel i Vašington! Idu zato jer se tamo odigrava ona prava „demokratska utakmica“, jer se tamo odlučuje o pobedniku, jer tamo zaseda novi „Centralni Komitet“ ili „Inkvizicijski sud“ novog doba, koji jedini može da im izda potvrdu o njihovom pravilnom upražnjavanju „evropskog zapadnog pravoverja“, i tek sa tom saglasnošću, oni mogu da nastupe u velikom demokratskom cirkusu pod imenom „Srbija bira svog novog žbira“!

A šta se tada dešava u Briselu i Vašingtonu? Šta zaista naši političari rade tamo? Verujte mi, to je zadnje što bi ste želeli da znate, a još manje da slušate i gledate. Tamo se, draga moja Srbijo, dešava nešto što je najružnije i najdovratnije u celokupnoj istoriji Srbije: tamo se „naši dragi političari“ utrkuju u pljuvanju i ogovaranju svog sopstvenog naroda, tamo se utrkuju u besprizronim pohvalama svojim pravim „gazdama i vlasnicima“, tamo se daju ona „prava“ predizborna obećanja, ona koja se ne smeju nikada prekršiti! A mi dobijamo uvek ona naša, ona „lažna“ obećanja, kao da smo maloumni!

Današnji naši političari, u Briselu i Vašingtonu (a Berlinu naročito), kritikuju svoju zaostalu Srbiju, ogovaraju njen glup i zatucani narod, njenu zaostalu i nereformisanu Srpsku Pravoslavnu Crkvu (koja ni homoseksulace neće da venčava, a još stalno podseća narod na svoju istoriju, tradiciju i običaje), našu lošu i zaostalu pravoslavnu“radnu“ etiku i običaje (za razliku od napredne „protestantske“ radne etike i običaja!), naše nepotrebno i nerazumno protivljenje pristupanja „naprednoj“ Evropskoj Uniji, naše neshvatljivo protivljenje da se sve odluke važne za Srbiju i njenu budućnost, ubuduće imaju da donose u Briselu, a ne u „palanačkom, provincijskom, zaostalom“ Beogradu! Naši dragi političari listom čak tvrde, da jedino EU može da nas izvuče iz naše vekovne zaostalosti, i da nam jedino EU može da garantuje i pruži bezbednost! Pošto su nas već ubijali i uništavali nas, ispada da sada treba da im se pridružimo, jer nas onda više neće uništavati i ubijati! Kao da se silovana devojka uda za nasilnika, ili ga bar uzme za kuma, jer joj je on obećao, da je u tom slučaju neće više maltretirati nikada! Baš mu je za verovanje, pomisliće većina, ali zar je veću veru, ono što nam EU i NATO obećava!?

Na kraju tog „predizbornog nastupa“ u Briselu, u tom svojevrsnom nezvaničnom nacionalnom takmičenju ko od naših političara najbolje „šeni“, „najbolje ide na rukama“, „najjače veruje u EU“ i „nema drugog Boga i idola, do EU“, moraju na kraju te svojevrsne inicijacije, obavezno obećati i koje će sve glavne buduće poteze povući, ako bi došli na vlast, a koji će pre svega biti potpuno u skladu sa interesima EU i njenih glavnih zemalja gospodara (čuli ste hvalospev našeg premijera o tome šta znači Nemačka za Srbiju danas).

Utrkuju se ti naši dragi političari tamo, u davanju „evropskih“ obećanja i rokovima za njeno sprovođenje! Ponižavaju se tako naši dragi političari (a ustvari listom sve „kvinslinzi“), samo kako bi zaseli na mesto vođe Srbije, koje su oni pretvorili u ništa drugo do mesto običnog namesnika okupirane Srbije. Taj predizborni nastup u Briselu i Vašingtonu je odlučujući za dobijanje mesta budućeg Velikog Kalifa Srbije.

Samo u današnjoj zemlji Srbiji (za razliku od stripa „kalif umesto kalifa“!), svaki snishodljivi i izdajnički raspoloženi Iznogud (ime lika iz pomenutog stripa, što predstavlja fonetski: Is Not Good – nije dobar)), može dobiti svoju šansu, da postane Veliki Kalif umesto predhodnog Velikog Kalifa, ako je to samo po volji naših dokazanih EU „neprijateljskih prijatelja“! Srbija je tako postala gora i od ovog stripovanog „kalifata“, jer u tom stripu, kao što znate, nikada nije na vlast došao Iznogud, iako to pokušava sve vreme! Strip drži do moralnih načela i ima vaspitnu ulogu kod mladih! Za razliku od nekada, na primeru Srbije se danas više niko ne vaspitava, čak ni njena omladina! Ali tu nije kraj ovog „rijaliti šoua“, u kome se danas nalazi Srbija i njen narod!

Da bi vam bilo jasno o čemu vam pričam, biće dovoljno da kao primer, opišem samo jednu jedinu epizodu te „izmišljene stvarnosti“ koja se dešava danas u Srbiji, a u čijem osmišljavanju i realizaciji učestvuju i svi naši političari.

To što u ovakav naš „kalifat“ zvani Srbija, nadiru ovoliki Arapi, u književnom smislu bi predstavljalo „magični realizam“! Ali već iskazana radost našeg Velikog Kalifa, što mu dolaze toliki potencijalni „podanici“, pripada drugom književnom pravcu zvanom „fantastični realizam“! Pokušavajući da tumačim pojavu „magičnog i fantastičnog realizma“ u današnjoj Srbiji, moja malenkost, je ovih dana otkrila političku činjenicu, koju bih nazvao „surovi realizam“! Naime, moja malenkost se samo zapitala, što li sada, naš veliki arapski prijatelj, Muhamed Bin Zajed, ne daje novac za pomoć i prijem ovolikih izbeglica iz arapskog sveta u našu „prijateljsku“ Srbiju!? Što li ga nema da obiđe ove arapske mučenike, zajedno sa svojim velikim srpskim prijateljom, aktuelnim premijerom Srbije? A mogao je i da priskoči u pomoć sada, kao što je i nama priskočio prilikom poplava. Valjda ima veliko i meko srce „naš“ prijatelj Muhamed Bin Zajed, i za svoje Arape, kao i za nas Srbe.

Odgovor na to pitanje je bio strašan i surovo realan: nema nam našeg prijatelja Bin Zajeda, zato što su i ratni avioni Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), čiji je on prestolonaslednik, mesecima i mesecima bombardovali i dejstvovali na teritorijama Iraka i Sirije! Da, draga moja Srbijo, možda ti nisi znala, (naš Veliki Kalif jeste sigurno), da je tvoj veliki arapski „prijatelj“ Muhamed Bin Zajed, jedan od glavnih dušmanina koji je direktno učestvovao u proganu ovih nevoljnika, koji im je rušio kuće i uništavao im zemlju, i koji su bežeći od toga, pobegli čak u Srbiju, možda i ne znajući, koliki je to veliki prijatelj našeg premijera! Ko zna kako bi reagovali na njegovu posetu njima, da su to znali.

Dragi naši političari, da li znate šta je danas u Srbiji apsurd nad apsurdima’?
Apsurd nad apsurdima je što vi sami, sa pozicija vaše „nove“ politike, žestoko osuđujete stavove i pozicije vaše stare politike! Svi vi, ali baš svi, napadate ih sa neviđenim žarom i žestinom, da je svakome ko poznaje makar i osnovne elemente etike neprijatno! Pri tom vašem nesvakidašnjem ponašanju, vi čak iskazujete i svoje kajanje zbog takvih svojih nekadašnjih stavova. Pitam se, da li ste to isto objasnili i onima koji su ostavili svoje živote, boreći se za te vaše ondašnje političke stavove i ideje? Obzirom da osuđujete svoje nekadašnje stavove političke, želeo bih da znam da li osuđujete i žrtve svoje politike možda? Da li su oni krivi zato što su vas tada slepo slušali? Da li će se iste takve žrtve pojaviti i posle ove politike koju danas vodite’? Iza vaše svake politike, kao po pravilu, ostaju uvek nečije humke, kao iz svake krtice ili lošeg hirurga! Po pravilu, humke onih koji su vam potpuno verovali. I zar vam to nije dovoljno da krenete da se pakujete’? Koliko bi po vama još nas trebalo da padne kao žrtva, da bi vi odustali od vaše političke karijere i aktivnosti?

Neverovatno je i to, da ste danas opet (po vašim rečima!) spremni da se žrtvujete i za ovu vašu „novu“ politiku, iako je ona potpuno suprotna od one „stare“ politike za koju ste takođe bili spremni da se samožrtvujete, i to pre samo deceniju i po, kada su iza takve vaše politike, ostale silne žrtve! Svačijih humki je bilo sem vaših! Da li su svi, koji su ostali tada da leže, kao usputni rezultat vaše ondašnje „stare“ politike, danas manje vredni, jer vi priznajete otvoreno da ste tada grešili? Da li zbog vaše promenjene politike, oni treba da manje vrede, ili bi vi trebalo da prestanete da se bavite politikom?

Zar sve ovo nije vama dovoljan razlog zašto treba da odete?Ustvari, treba prvo da odete i da se poklonite svim žrtvama vaše politike, pa potom kleknete pred celim narodom Srbije, i tek onda da odete! Gde? Srbiji je to sasvim svejedno.

Takođe, mogu da Vam garantujem, da će sam čin vašeg odlaska u prošlost, biti predmet sveopšte radosti i veselja, kakvo nije u Srbiji vekovima zabeleženo. Dragi naši političari, verujte mi, samo vaš odlazak u prošlost, daje veliku šansu Srbiji i njenom narodu,za budućnost!

Ne sekirajte se, i ne brinite se mnogo, ko će po vašem odlasku, preuzeti vođstvo i upravljanje Srbijom! Ostavite vi samo Srbiju njenom narodu, da on sam zaista i upravlja njom, a ne vi, koji ste bili ili postali obični zastupnici „tuđih interesa“, a nikada predstavnici svoga naroda!

A ti narode Srbije ne brini: ima i te kako, ko da vodi Srbiju! Danas je prava elita Srbije svuda, samo ne u vlasti! Svuda samo ne u politici! Svuda, samo ne u državnim institucijama! Elita Srbije je danas proterana u sopstvenoj državi! Sva elita (i duhovna, i intelektualna, i liderska, i domaćinska) današnje Srbije, je proterana i iz svih struktura društva! Pripadnici te prave elite Srbije, ako su još uvek u Srbiji, žive kao prave izbeglice, u sopstvenoj otadžbini! Žive u dubokoj ilegali, pokušavajući da se u ovo teško vreme „okupacije“ održe u životu i zdravoj pameti! Današnji političari Srbije, su izvršili okupaciju sopstvene zemlje, i sprovode surovu i sirovu prinudnu upravu nad njom, u ime stranih interesa i tuđih elita.

Danas, je za mladog, sposobnog, pametnog, obrazovanog čoveka u Srbiji, postala najveća moguća kazna ako te označe kao nekog ko zaista iskreno i bez ikakvog interesa voli svoju zemlju! Nema veće kazne danas u Srbiji, od toga da te prozovu rodoljubom i patriotom! Ako poneseš „krst“ rodoljuba, za tebe su sva vrata državnih sistema trajno zatvorena! Ali glavu gore prava elito Srbije! Glavu gore mladosti Srbije! Otadžbina ne može da opstane bez vas (i mladosti i elite), i dolazi vreme, kada ćete se vi zajedno pitati za sudbinu vaše jedine prave domovine, vaše Srbije. Nemojte samo nikada da odustanete od Srbije, jer to je kao da odustane od sebe samih, nemojte, jer oni koji vas na to navode, to ne zaslužuju. Oni nemaju ništa zajedničko sa vašom i našom Srbijom! Bila bi neviđena ironija, i najgore od svega, da i vi izdate Srbiju, i to zbog izdajnika! Zato se družite, okupljajte se, pričajte između sebe, maštajte o vašoj Srbiji, maštajte o tome u kakvoj bi ste državi želeli da živite! Kada dođe taj dan, a on je veoma blizu, snovi će početi da bivaju java! Omladino i prava elito današnje Srbije, ti jedina svetla tačko u ovom mraku današnjice, nastalom decenijskim dejstvom naših političara i njihovih prijatelja „tuđina“, ne treba nikome da se klanjate, nikome da verujete, i nikoga da obožavate, sem Srbije!

I da znate, i jedni i drugi, i političari Srbije i prava elito Srbije, ja sam ovim javnim pozivom svim političarima Srbije, da naprave najbolji mogući izbor za Srbiju i sve njene građane, pred sledeće izbore, da samo nestanu i odu sami, želeo samo jednu stvar: da i njih i vas, poštedim velikih neprijatnosti vezanih za bilo čije (pogotovu uzurpatora) nasilno izbacivanje iz zgrada državnih institucija Republike Srbije, i to naglavačke, kroz otvoren prozor (mada ima i pristalica „zatvorenih prozora“), kako i dolikuje svim onim političarima Srbije, koji misle da smo svi ludi, i da ne vidimo da državu Srbiju vode: njihovi prijatelji, njihovi rođaci, njihove stranačke kolege, stranački eksperti sa kupljenim diplomama, gologuze savetnice, zvanične i nezvanične ljubavnice, starlete pripravnice, strani agenti i nametnuti savetnici, špijuni, domaći izdajnici, zaštićeni svedoci saradnici, domaći i regionalni tajkuni, obični sitni lopovi, i mnogi drugi!

Milanko Šekler

FBR