Ovaj Južnjak zarađuje 3.000 dolara mesečno i to na potpuno legalan način

1
399
On nije direktor javnog preduzeća, nije ni hirurg koji je otišao iz Srbije da operiše u nekoj drugoj zemlji, nije ni pilot. Običan je „momak iz kraja“, ali čovek sa znanjem koje je neko preoznao i koje se ceni

Plata mu je u proseku 36.000 dolara godišnje. Radi kao programmer za jednu američku firmu. Desi se ponekad da radi bukvalno 30 dana po 12 sati dnevno, bez dana slobodnog, i tada bi dobio dosta veću platu na mesečnom nivou a nekad se desi i da ne radi više od pola meseca – i zaradi 2.000 dolara. I nikada nije bilo ispod te cifre. Uglavnom u proseku oko 3.000 dolara mesečno (oko 2.800 evra).

Ovaj četrdesetogodišnjak završio je ETF sa nekim srednjim prosekom, ali se se na svoju ruku podučavao programiranju pre 20 godina kada je programiranje bilo Basic, Pascal i Cobol.

“Bukvalno sam oko 10 godina reklo bi se najboljih godina života potrošio isključivo na učenje – a da se ne lažemo – učim i dalje. IT je grana koja nikada ne stagnira. Učio sam (i učim) većinom na svoju ruku koristeći internet, knjige i kurseve koje bih našao na torentima i koristeći kopirnice do iznemoglosti za knjige koje ne bih našao na netu a znao bih da ih neko ima. Nisam izlazio po kafićima, sve pare koje sam mogao da zaradim, većinom na fizikaliji i u pekari tih godina sam potrošio na studenjak, hranu, odeću, obuću i studiranje. Pretvorio sam se u knjigu”, priseća se ovaj Južnjak koji je jedan od retkih srećnika  da zarađuje od svoje kuće i od te plate u Srbiji može da živi više nego pristojno.

Ima platu koja m omogućuje srećan život, zdravu i srećnu decu i porodicu, putuje na more svake godine i na planinu svake zime, posećuje privatnog doktora, deca idu u privatan vrtić, poseduje laptop od 3.000 evra, auto star 2 godine – kupljen nov, i kako kaže, ne fali mu ništa.

Da Vas podsetimo:  Uživa među pčelama, to je njen svet iz kojeg crpi energiju

“Materijalno sam obezbeđen i mogu slobodno reći da nemam ni jedan problem u životu tako da ta priča koja je objavljena o tome da velika plata nije dovoljna satisfakcija kod mene definitivno ne važi. Istina, nemam direktora ili menadžera koji će me juriti bičem po kancelariji – „Works at Sam svoj gazda“ što bi se reklo”, dodaje.

Radi kao Senior Java Developer, jer se to trenutno u firmi u kojoj radi najviše traži, sekundarno je Android Programer.

“Imam 40 godina, preselio sam sa juga Srbije u jedan naš veliki grad čim sam završio srednju školu, tu kasnije osnovao porodicu, dobio decu, stekao dosta prijatelja i poznanika. Zbog anonimnosti ne mogu reći ni iz kog sam grada došao ni u kom gradu živim. Mada živim u Srbiji, evo već peta godina kako radim kao freelancer u jednoj istočnoevreopskoj državi i to skoro pa isključivo za klijente u Americi. Razvoj radim na serverima koji se nalaze u toj firmi, kod razvijam kod sebe, komunikacija se odvija putem VPN-a, za verzionisanje fajlova koristimo git, dakle otprilike sve standardno kako bi trebalo da bude u bilo kojoj firmi koja se bavi razvojem softvera. Komunikacija se obavlja isključivo na engleskom jeziku, plaćaju me ljudi redovno i u minut su tačni – iako mogu u bilo kom trenutku da me „obrišu sa spiska“ jer nisam sa njima vezan nikakvim ugovorom – to ne rade i gotovo stoprocentno su korektni”, objašnjava u svom autorskom tekstu na IT blogu Kompjuteras.

Pre te plate radio je kod raznoraznih domaćih firmi.

“Ili su hteli suvu drenovinu iz mene da iscede ili su kasnili sa plaćanjem ili nisu uopšte ni plaćali. Konkurisao sam po raznoraznim firmama – od 1.000 poslatih CV-jeva odgovor bih dobio čini mi se na 5 prijava. Skrasio sam se preko preporuke u jednoj domaćoj firmi koja je bila baš OK i u njoj sam ispekao zanat sa većim stranim klijentima, što bi se reklo radeći 2 godine za za naše uslove sasvim solidnu platu (850$) – i gle čuda opet – opet samo za strane klijente. Sticajem nesrećnih životnih okolnosti ta firma je morala da bude zatvorena, ali opet sticajem srećih okolnosti preko preporuke jednog bivšeg kolege, baš iz te firme, kontaktirali su me iz jedne strane države, ja se odazvao pozivu, odradio sam jedan mini test od 20-tak minuta ispitivanja putem Skype video poziva, prihvatiše me i dobih prvi zadatak, neka banalnost u WordPressu – trebalo je bukvalno obrisati jednu liniju koda. Pa drugi neka sitnica u PHP-u, deseti nešto u Magentu. Mesec dana sam imao neke zadatke koje bi, čini mi se rešio bilo ko prostim guglanjem i potrošio sam ukupno možda nedelju dana rada – recimo 40 sati. Posle 30 dana, javiše mi kako da podignem svoju prvu, startnu nadoknadu – 500 dolara. Delovalo mi je nestvarno da sam zaradio 500 evra za nedelju efektivnih dana. Sledećih 5 meseci sam radio za 1.000 dolara mesečno – fiksno. Posle se ta plata, kad su stekli poverenje u mene duplirala, pa triplirala i jedan sam mesec dobio neverovatnih 5.000. Istina jeste da sam taj mesec radio 15 sati dnevno, 31 dan – ali opet”, navodi..

Da Vas podsetimo:  Zaljubljena u Srbiju i njeno kuluturno nasleđe

Ima tu sreću da imam dvojno državljansto, pa sve završava, što se propisa i poreza tiče, u toj drugoj državi.

“Čist sam pred zakonom – druge države, u Srbiji sam kao neki modifikovani gastabajter koji radi u njoj ali zarađuje napolju i novac u državu unosi u novčaniku kao i svaki gastabajter. Kad Srbija postane država zovite me, rado ću poslovati iz nje i sa ponosom plaćati porez i kroz porez plate naše policije, vojske, doktora, vrtića i svega ostalog. Dok Srbija ne postane država – to sve ide drugoj državi. Ovde samo trošim pare – što je za Srbiju isto OK opcija jer opet uzimaju svoj deo”, ističe.

Najviše ga nervira kada ga pitaju koliko zarađuje, te vodi malo lagodniji život od ostalih sunarodnika.

“To je pitanje koje me pita komplet rodbina i njihove komšije koje dođu u kuću – kad odem u selo, isto ono odakle sam došao. Kolika mi je plata s obzirom da vozim kola kupljena nova? Pa plata je 400$, redovno kasni, slabo plaćaju. Kola – zeznuo se, digao kredit u banci, plaćam 100$ na sedam godina. Da nema ženine plate ne bi mogli da spojimo kraj sa krajem sa komunalijama. Tako se uklopim u sredinu i počnemo da sažaljevamo jedni druge”, zaključuje kroz osmeh.


NAPOMENA: Deo teksta koji smo preneli i obradili je utisak autora koji je želeo da ostane anoniman i Kompjuteraš IT blog je dozvolio objavu. Ovde napisane reči i stavovi su isključivo odraz samog autora i Kompjutraš IT blog nema direktne ili indirektne veze sa samim sadržajem teksta a može se reći i da ne podržava neke stavove iz istog.


Dragan Marinković
Izvor: jugmedia.rs / Kompjuteraš IT blog

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime