Ovakvi kakvi smo…

0
661

Kako su počele da se zahuktavaju kampanje i čudesa, nekako se primeti da je tu svima najmanje stalo do Srbije. Na nju više niko ni ne obraća pažnju. Sve izgleda kao da se bira nova zemlja, a ne novi predsednik. Međutim, izbori su samo uvod u sve ono što ne valja u Srbiji.

srpska-zastava-srbija-trobojka-grb-foto-profimedia-1454086407-834511-700x473Ono što mene interesuje, zemljo moja, jeste to do kada ćeš ti nas ovakve da trpiš? Do kada ćeš da nas pojiš, hraniš i kriješ kad se mi ovako odnosimo prema tebi? Dokle ćeš, Srbijo, ako Boga znaš, da trpiš samožive idiote, kukavice, lopove, prevarante i slične koji žive od rada nekoga ko nema ni za hranu?

Zbog koga si, Srbijo, bila raspinjana i ubijana po stotinu puta? Za koga si krvarila u onim silnim ratovima? Kome si crkve zidala kad u njih više niko od ove nekrsti i ne ide? Koliko si noći provela pod bombama i koliko si dece žrtvovala za nas izgubljene i koristoljubive koji ti na toj deci nikada zahvaliti nećemo? Kakve si strahote trpela, dobro si još živa. Kakve ćeš tek trpeti, i to zbog istih onih koje si gajila i branila, to ćeš tek videti. Na koliko bojnih polja si ostavljala udove da bi ti ih osporavali i tvoji i tuđi? Što nam podari onoliku pamet kad si znala kakvi smo i u kolikoj ćemo se gluposti udaviti? Zašto baš nama dade onolike svece kad si znala za koliko ćemo ih prodati? Nije trebalo poveriti nama Kosovo na čuvanje, već je trebalo ostaviti ga na nebu. Ne možemo mi braniti božje, već će se ono samo braniti i odbraniti. Kome si ostavila ovolike vekove u nasleđe? Za kojim si, Srbijo, narodom pošla kad te ovako tretira? Ovi koji ovako žive i ovo ti čine, nikako ne mogu biti oni koje si priželjkivala, za kojima si krvarila, suza se za njima zasitila, noći probdila, mlekom ga zadojila, pod skut svoj sakrila i silnih se rana naležala.

Sve što je bilo do nas, propalo je. Svako sećanje na sve što smo preživeli, iščezlo je. Svaka jama puna našeg naroda, zaboravljena je. Svaka bitka za tvoje očuvanje, Srbijo, vođena je samo protiv tebe. Sve što smo vekovima gradili, za tren smo srušili. Ako je nečeg dobrog ovde i ostalo, znaj da su uvek tu oni koji su spremni da to unište. Himnu ne znamo, zastave se stidimo, jezika se odričemo, pismo zatiremo, kralja proterujemo, a tebi se smejemo. Ako nam išta na čuvanje poveriš, znaj da to nećemo samo izgubiti, nego ćemo još od tebe tražiti i nadoknadu za izgubljeno. Želiš nešto da uradiš, a ne možeš sama, samo to daj nama i nikada to završeno biti neće.

Ima, Srbijo, ovde još mnogo dobrih i pametnih ljudi, ali ih ti od gamadi ne vidiš. Oni nose najskuplja odela, pohađaju najbolje škole, jedu najbolju hranu, njihove tamne naočari sijaju i baš od tog odsjaja, ti ne vidiš one koji su zaista tvoji. Ti uglađeni ti pričaju najlepše priče, najbolje te lažu, najviše te podržavaju dok im nešto ne daš, a kada im to daš, tad oni pocepaju odela, razbaruše kose i puste očnjake, pa se kolju oko toga.

Ovakvi kakvi smo, mi tebe ne zaslužujemo, a ni ti nas. Dok se ne popravimo, ili dok se ti ne pokvariš, nije nam se gledati i zavisiti od onog drugog. Ne treba tebi, Srbijo, ovakvih ljudi, već samo onih koji te vole zbog toga što si i što su oni sa tobom.

Osvesti se, Srbijo, zemljo namučena, a nenaučena! Trgni se! Pokažnjavaj sve one koji su ikakvo nedelo prema tebi učinili! Moraš! Za tvoje dobro ti govorim! Znam da si božja zemlja i da si navikla da praštaš, ali ako ikome više oprostiš ovolike grehe, možda se i Bog na tebe naljuti što si praštala više nego On, i to samo iz ljubavi prema nama – podlacima koji tebi ne praštaju ni to što postojiš! Ostavi praštanje Gospodu, a ti se uzmi u pamet, Srbijo, i kreni da kažnjavaš one koji te od istog tog Gospoda odvajaju, a ime ti tvoje kaljaju i pamet zatiru. Kazni ih strogo za njihovo dobro i za dobro duše njihove, pa ćeš i ti jednog dana imati još više ljudi koji te zaslužuju i koji se tobom ponose, zemljo napaćena.

Milan-Ruzic

Milan Ružić

www.iskra.co

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime