Kada je reč o bezbednosti novinara u Srbiji, ova 2016. godine se ogleda u sledećim brojkama: 53 napada na novinare — osam fizičkih i 22 verbalna napada, 22 slučaja pritisaka i jedan napad na imovinu
Da je stanje u medijskoj sferi krtitično, zaključuje se i u poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije — u kom se navodi: na tom polju, bez zabeleženih napredaka.
“Da bi se uklonili nedostaci u sektoru slobode izražavanja, Srbija u narednom periodu treba posebno da se fokusira na stvaranje okruženja u kome će se sloboda izražavanja iskazivati bez prepreka, pretnji, fizičkih napada, podsticanja na nasilje i u kome će slučajeve narušavanja privatnosti novinara i blogera rešavati pravosudni organi, a ti slučajevi biti javno osuđeni”, navela je Evropska komisija u svom izveštaju.
Iako je neretko identitet osobe koja preti novinarima poznat, brojni su slučajevi da su takvi — uglavnom verbalni napadi — u realnosti ostali bez sudskog epiloga.
Zbog toga, predsednik Nezavisno udruženja novinara Vojvodine, Nedim Sejdinović za N1 kaže — “država mora da dokaže da ne stoji iza pretnji novinarima i da je politički spremna da takve pojave kazni.
“Ako imamo u vidu šta se u proteklih nekoliko godina dešavalo sa prijavama, kada su na meti pretnje novinarima, ne očekujem, nažalost, mnogo. A država pokazuje zapravo potpunu nezainteresovanost da zaštiti novinare, a posebno novinare koji jesu neka vrsta kontrolora vlasti i neka vrsta kritičara vlasti, a sa druge strane država pokazuje zaista izuzetnu efikasnost kada su na meti pretnji predstavnici vlasti odnosno državnih organa”, ističe Sejdinović.
A sve počinje targetiranjem novinara kao neprijatelja od strane države — tvrdi Sejdinović i dodaje odmah zatim slede i tabloidni mediji bliski državi, koji podgrevaju atmosferu pogodnu za napade.
I u optužbama ministra Aleksandra Vulina da “podržava ugrožavanje bezbednosti premijera”, novinar Dušan Mašić vidi taktiku.
“Ja mislim da će vlast snositi posledice najveće onog trenutka ako se nekom nešto — ne daj Bože — desi i oni moraju toga da budu svesni. Oni znaju da ova taktika uslovno rečeno targetiranja nas, a zapravo zadovoljavanja potreba svog biračkog tela može da funkcioniše u ovom trenutku dok se nikom ništa ne desi. Onog trenutka kada jedan od tih etiketiranih — ja, Sloba ili bilo ko treći strada — njihova taktika pada u vodu i to je početak kraja njihovog!”, kaže Mašić.
A nakon punih 16 meseci, Više javno tužilaštvo odbacilo je prijavu i utvrdilo da pretnje koje je dobilo dvoje novinara televizije N1, preko društvenih mreža, pod punim imenom i prezimenom, nisu ugrožavanje njihove siguirnosti.
Maja Đurić
N1
