Padaj silo i nepravdo

Svima koji su prevalili 45. godinu života već dosta dugo se u glavi, uveren sam, mota po glavi pesma „Padaj silo i nepravdo“. I to – bez obzira na politički predznak koji imaju.

Nisam siguran da li ste primetili: Manifestacija bahatosti aktuelne vlasti i šarada gluposti koju nam svakodnevno priređuju novi tandem Brnabić – Vučić (pardon, Fikus – Vučić) je odmakla toliko, da je zasenila proteklih pet godina vladavine naprednjaka i socijalista i kod ljudi izazvala – zatupljenost.

Sve se svelo na „kampanje“ na društvenim mrežama. I na ćutanje na ulici.

Glumački loše odrađeno „kajanje“ ministara odbrane (ne, nije greška, ima ih više) u aferi „Tetka iz Kanade“ izazvalo je dvodnevnu lavinu podjebavanja svakog Julina pojedinačno. I onog što se kajao što nas nije slagao kako je kupio stan dok je bio „samo poslanik“, i onog što je naglašavao kako je u celu priču mogao i da umeša svog kuma Željka Pinktrovića, a i onog trećeg, koji je vršilac dužnosti glavnog baje u ministarstvu vojnom.

Posle dva dana se ćutalo.

Cirkuzanersko pevanje šefa srpske diplomatije pred novokomponovanim turskim imperatorom tek na momenat izazvalo je salvu ciničnih, u pokušaju duhovitih i uglavnom neoriginalnih komentara na račun našeg ministra spoljnih poslova koji je izblamirao državno rukovodstvo za sve pare (uključujući i onih 100 dolara koje je dobio kao čast za pesmu od nekog muftije).

Ali, i to je prošlo za dva dana.

Veliki Vođa i njegov omiljeni fikus nastavili su da zajebavaju narod, zajedno sa, do poslednje trunke vlasti odanom Majom Gojković. Iz sve snage. Koristeći sva moguća ministarstva, državne organe i predstavnike izvršne vlasti. I to više uopšte ne kriju. Ni na minut.

Najjednostavnije: U srpskom političkom cirkusu preostali su samo prostakluk, siledžijstvo i vređanje zdravog uma. 

Samo tako se može nazvati laž Aleksandra Vučića i Ane Brnabić da će u sledećoj godini plate u vojsci i zdravstvu biti veće nego ikad.

Samo tako se može nazvati odluka Bezbednosno informativne agencije da na (protokolarnu) proslavu dana BIA ne pusti Vesnu Radojević, nekadašnju novinarku Istinomera, sada Krika.

Samo tako se može nazvati „odluka“ Aleksandra Vučića da ne ode na istu tu proslavu kod svog omiljenog Bate koji mu nije bata, jer eto, Bata nije pustio novinare. Pa dobro, valjda treba da poverujemo kako se Aleksandar Vučić bori za prava i slobodu novinara… Zato služi recimo naslovna strana Politike, koja nas upravo u to ubeđuje…

Samo tako se može nazvati odluka Tužioca da odbaci krivičnu prijavu protiv Milenka Jovanova, potpredsednika Glavnog odbora SNS (To vam je onaj kog hvali Aleksandar Vučić). Jovanov je, podsetimo, u jeku predsedničke kampanje potpisao saopštenje SNS u kom stoji da je „najveća kriminalna banda u Srbiji danas u okruženju Vuka Jeremića, a braćom Burgije, Paucima i drugim kriminalcima, kao i celokupnim narko tržištem u Srbiji upravlja njegova žena, Nataša Jeremić“. To saopštenje još uvek stoji na stranici SNS. Tužilac je navodno obrazložio odluku time da izjava za javnost nije isto što i lažno prijavljivanje. 

I da se razumemo: Ne branim Vuka Jeremića, ne zastupam njegovu političku opciju, ne lamentiram nad njegovom (političkom) sudbinom. Samo govorim o odluci koja će „ući u anale pravnog beščašća“, kako je to rekao advokat Vladimir Gajić.

Zamislite da ste običan građanin i da na nekoj društvenoj mreži – po analogiji – napišete kako Bata (zna se koji) upravlja celokupnim narko tržištem u Srbiji? 

Verujem da biste u najmanju ruku, „u roku od odmah“ bili privedeni na saslušanje zbog „uznemiravanja javnosti i širenja panike“, „iznošenja lažnih optužbi“ i drugih, prigodno smišljenih krivičnih i manje krivičnih dela. Krivična prijava vam, naravno, u tom slučaju ne gine. I ekspresno „suđenje u razumnom roku“. Ali, ako ste s druge strane, potpredsednik Glavnog odgovora stranke na vlasti, onda ste vi zaštićeni kao mečka Božana. Pardon: zaštićeni ste kao i svaki drugi građanin, jer zakon je isti za sve.

Ćutimo. Malo lajemo na mrežama, pa onda ćutimo. Ali Knjaz od Srbije nikako da pita onog malog slinavog šta radi narod. Pa da mu on pošteno kaže „Ćute, Knjaže…“

A opozicija? Ona etablirana, organizovana? Ona bezidejna, bezmuda, želim-u-fotelju opozicija? Ona sleže ramenima. I „oštro“ osuđuje.

Čujete li i vi onu pesmu „Padaj silo i nepravdo“?

kolumnista.com