Približava se pravoslavni Božić, najradosniji hrišćanski praznik, kao i Badnje veče. Ono što karakteriše ove praznike, pored suštinskog verskog obeležja, jeste činjenica, da su to praznici porodice, što je i logično, jer je tog dana rođen Isus Hristos, posredstvom Sv. Bogorodice, a po volji Božjoj. To nije ništa novo, već je ta osobenost ušla u tradiciju hrišćanskog verovanja, a posebno kod nas pravoslavnih Srba.
Osvrnuću se na običaje vezane za Badnje veče. Centralni običaj je unošenje badnjaka u kuću, u porodicu, na Badnje veče i njegovo paljenje. Oko ovog događaja, spleli su se još mnogi prelepi običaji, koji su vekovima bili negovani i time se produžavali iz generacije u generaciju. Pa čak i u periodima ropstva pod Turcima, kao i u minulom periodu slaboverja, kada su se na beogradskim ulicama retko sretali građani sa kupljenim badnjakom u zembilju, praznovalo se Badnje veče u kućama, u porodici, punoj tople atmosfere. Unošenje badnjaka, njegovo spaljivanje, obostrano prskanje kukuruzom, prostiranje slame ispod stola sa posnom hranom, uz povike „koliko varnica, toliko parica, zdravlja, dobrih ocena u školi, uspeha itd. „. to su obeležja Badnje večeri.
Sada se paljenje badnjaka prenosi iz porodice na novu lokaciju—pored hramova.. Posle večernja, vernici se okupe oko velikog badnjaka, pa uz molitvu i blagoslov sveštenika, pali se badnjak, a na lomaču, koja se uskoro pojavi, vernici bacaju svoje male badnjake.
Šta je sa porodičnim, tradicionalnim običajima, gore donekle opisanim? Crkva je ovaj novi način prihvatila i proširila ga. Ljudi su u sve većem broju, počeli ovako proslavljati Badnje veče. Većina ih je, koji su došavši iz decenijama prohujalog perioda slaboverja, nisu ni osetili, ni doživeli prava porodična slavlja u okviru svojih domova i tako su prihvatili običaj, koji i Crkva obznanjuje Svakako, da je novi način, po mom skromnom mišljenju—pogrešan i nanosi štetu lepoti „starog“, tradicionalnog načina proslave Badnje večeri.
Vernici, u današnje vreme, kupuju badnjake u velikom broju–hvala Bogu. Pale ga u porti, dolaze kući, sa osećanjem, da je Badnje veče „obavljeno“.
Razgovarao sam sa prijateljima, čak i sveštenicima o ovoj novotariji. Imali su razumevanja, ali i opravdanja za novi običaj.
Jedan od glavnih razloga opravdavanja je: došlo je novo vreme urbanog karakera, živimo u gradu, „ nemamo gde da zapalimo badnjak“, „opasnost od požara“ i sl.
A šta se dešava po selima.? U svakom domaćinstvu ima peć ili šporet, gde bi se mogao paliti badnjak. I pored toga i tamo se badnjaci pale pored crkve.
Smatram, da nije razlog ovoj devijaciji, što se badnjak u gradu ne može zapaliti. Može, naravno ne na parketu, već mala vatrica na terasi, u nekom plehu, simbolično, tako da ostaje nedirnuta suština, a to je cilj svake vere, pa i naše: ne prekidati nit!
Interesantno, da naši ljudz bolje održavaju suštinu vere, kada su ugroženi ili „pritegnuti“, nego kada su slobodniji. Komocija odnosi danak.
A Crkva popušta.
Dugo sam razmišljao i lomio se u sebi, da li da o ovome pišem, ili ne?
Nisam dovoljno bogoslovski naučen, već sam običan mali vernik, koji je donekle zbunjen.
Najviše sam žalostan, kada na Božić i prvih dana posle njega, na ulicama naiđem na male badnjake sa slamom, neupotrebljene, okačene po drveću ili po kontejnerima. Ljudi, nedovonjno edukovani od strane Crkve, ne znaju šta će sa njima.
Svestan sam, da moje reči neće naići na podršku, niti odziv Crkve. I pored toga, odlučio sam, da javno iznesem svoje mišljenje o sudbini badnjaka i naših divnih običaja, jedinstvenih u svetu.
Uoči Božića 2018. godine
Mišo M. Mladenović
Beograd . akad. slikar i pisac
Podlozni smo svakojakim promenama i pomodarstvu. Badnje vece se slavi kod kuce, bar je tako nekad bilo. Uskor nece biti ni badnjaka jer papa to nece dozviliti.
Gospodine Mišo, ja pošto stanujem u stambenoj zgradi, nikako ne ide paljenje badnjaka bilo gde. Pred hramovima to je prelepo, dođite da se uverite u Kraljevu. Inače ja svoj badnjak na treći dan Božića iznosim iz stana i nosim na pogodno drvo, na lepo drvo u voćnjaku, to je eto neka novotarija koja velikom prazniku ništa ne šteti.