Papa dolazi u Jasenovac?

1
529

papaVatikan pokušava da napravi kompromis sa SPC o proglašenju Alojzija Stepineca za sveca. Proces proglašenja Alojzija Stepinca za svetitelja mogao bi da bude završen već u junu ove godine. Obred kanonizacije kontroverznog kardinala predvodiće papa Franja, koji bi trebalo na leto da poseti Hrvatsku. Poglavar Rimokatoličke crkve, kako se nezvanično govori u Zagrebu, mogao bi tom prilikom da poseti i Jasenovac i pokloni se stradalima u NDH. To bi bio ustupak Srpskoj pravoslavnoj crkvi, koja papin naklon srpskim i drugim žrtvama postavlja kao uslov za buduću posetu Srbiji.

Iako se Sveta stolica zasad zvanično ne izjašnjava o nezvaničnom planu posete o kome uveliko spekulišu hrvatski mediji, mnogo je pokazatelja da se priprema upravo ovakav scenario. Na to ukazuje i najava posete nove hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović Vatikanu. Ona bi sa papom Franjom trebalo da se susretne u maju, kada bi mu uručila i formalni poziv da poseti Hrvatsku.

Sveta stolica, svesna i negativnih konotacija Stepinčevog proglašenja za svetitelja, želela bi da napravi određeni balans, čime se neformalno obrazlaže mogućnost papinog dolaska u Jasenovac. Termin zasad nije poznat, ali se procenjuje da će poseta najverovatnije uslediti posle boravka u Bosni i Hercegovini, koji je zakazan za 6. jun.

Zaustavljanje procesa proglašenja Stepinca svetim pokazalo se kao nemoguća misija za SPC i sasvim je jasno da je papa odlučio da odobri njegovu kanonizaciju. Važan zadatak za Vatikan, međutim, jeste dobra priprema terena za ovaj potez, jer je Svetoj stolici važno da ostane u dobrim odnosima sa Patrijaršijom u Beogradu. Papa u tom kontekstu namerava da uskoro poseti Srbiju, pa i Rusiju, koja se smatra nepremostivim bedemom za Rimsku kuriju.

Mogućnost da se papa konačno pokloni srpskim žrtvama, u Srpskoj patrijaršiji zvanično ne komentarišu, kao ni razvoj događaja oko Stepinčeve kanonizacije. Primetno je, međutim, svojevrsno ignorisanje ovog pitanja u vrhu SPC, pa čak i među vladikama čije su eparhije u Hrvatskoj.

– Patrijarh Irinej nekoliko puta je ponovio da bi proglašenje Stepinca za svetitelja bila fleka za Rimokatoličku crkvu. Ništa se, u međuvremenu, nije dogodilo da bi taj stav bio promenjen – kratko nam je rečeno u vrhu SPC, gde podsećaju i na upadljiv stav novog mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirija, koji kanonizaciju smatra unutrašnjim pitanjem Rimokatoličke crkve.

Vladajući stav episkopata SPC jeste da je o Stepincu proteklih godina uglavnom sve rečeno, ali i da ne treba insistirati na konfliktu sa katolicima. Ovo pitanje bilo je u središtu pažnje javnosti jula prošle godine, kada je patrijarh Irinej preko šefa vatikanske diplomatije Dominika Mambertija papi uputio pismo u kome je obrazložio stav da kardinal ne bi trebalo da se nađe u društvu svetaca. Slanje ovog pisma nije nikada potvrđeno. Na isti način komentarisan je i nezvanični poziv pape patrijarhu Irineju da poseti Vatikan, s tim što je u SPC ova mogućnost zasad isključena.

SMENA BISKUPA

Uskoro se očekuje i smena onih hrvatskih biskupa koji su do sada pokazivali krajnji konzervatizam, koji je često prelazio crkvene granice i zadirao u politiku. Odlaskom stare garde hrvatskih biskupa, smatra Vatikan, otvorio bi se mnogo veći manevarski prostor ne samo u crkvi u Hrvatskoj,već i u odnosu na druge verske zajednice.

FRANJA OSUDIO FAŠIZAM

Papa Franja do sada je, jasno osudivši fašizam, pokazao nedvosmislen stav prema prošlosti. U tom smislu njegov mogući dolazak u Jasenovac ne bi bio posebno iznenađenje, pogotovo što se očekuje da će i u BiH poslati jasne poruke usmerene na mržnju, netoleranciju i sve što je dovelo do masovnih zločina na ovim prostorima već i u odnosu na druge verske zajednice.

J. Kerbler

Večernje novosti

1 KOMENTAR

  1. Papa Francek mi se iskreno dopada u onom delu sta govori o Bogu, sirotinji, pederima, politicarima, onima sto ljube pse a ne decu, korupciji, potrebi ujedinjenja hriscana itd itd….no, ovakvi tekstovi me ponovo trgnu i otvaraju oci ko smo zapravo mi pravoslavni srbi. I koliko jako jako malo zapravo znamo o katolicizmu ! Mnogo puta dozivljavao sam ponude katolika za pomirenje a nase uporno odbijanje, kao bes malog deteta sto se rita a nije svesno da ne moze da promeni nista. Ponekad smo previse tvrdi. Zar nije normalno da prihvatimo ruku pomirenja. Gordost (?) pruza argumenete neprijateljima pravoslavlja da kazu da smo mi u stvari, a ne oni, „losi momci“, a to su nasa braca hriscani. Uvek mi postavljamo uslove i uslove i uslove, a iza ledja nam promice opasnost od muslimanizacije i Srbije i Evrope. Treba razgovarati. Bog nam je dao nasu veru u njega a mi ljudi smo sve upropastili zbog ovozemaljskih podela iz niskih pobuda, od licnog greha tvrdokornih pojedinaca. Uporno odbijanje nase Crkve po mom skromnom, mozda pogrenom misljenju, nije dobro za obe strane. Svakako da Taj njihov buduci svetac verovatno jeste bio direkno umesan u spasavanje hrvatskih fasista (ja to ne znam,citao sam o tome)da im ne bude sudjeno i protiv toga sam dok se potpuno ne razjasni njegova uloga u tome kao i svemu sto se desavalo tokom II Sv. rata. I da se javno kaze svima istina. Istina. Zato sa njima treba razgovarati i pronaci sta nam je zajednicko a sta je nepomirljivo nama smrtnicima i kako moze da se prevazidje. Svi znamo ovo. Takodje, imam utisak da je pomalo u pitanju i potencijalni gubitak moci i uticaja nasih duhovnih otaca koji bi verovatno usledio ujedinjenjem Crkava. Pogledajte vecinu svestenika danas u nasoj Crkvi. Ko ce me ubediti da je sve ok i da su oni ok? Od luksuznih limuzina do afera sa parama i da ne idem dalje, mrsko mi je verujte. Velika je ovo tema, za svakog pravoslavca ponaosob, sami sa sobom prvo pred Bogom pa onda prema drugima kriticki.
    I da se razumemo, ne prisivajte mi da sam ljubitelj katolicizma ! VOLIM SVOJU veru i trudim se da zivim po pravoslavnim pravilima. Nemojmo zaboraviti da je prastanje vrlina hriscana. Sta je nas Bog uradio zbog nas? Da li smo mi spremni na takvu strasnu zrtvu? Svako od nas? Kazem opet – velika je ovo tema i tema za svakog hriscanina na Planeti.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime