Parada bezumlja

Srbija pred ponorom

3
714

poruka-smrt-drzavi1Beograd: Parada „ponosa“ i smrt države

Gospođa ministarka bez portfelja, onako, valjda usput, zadužena za nekakve evrointegracije od kojih nema ni traga ni glasa, izgovorila je pre dva dana nešto što bi, čini se, u svakom normalnom društvu moralo da izazove ozbiljniju reakciju. Naime, ona je ustvrdila da država Srbija „mora da stvori uslove za gej paradu“. Gostujući na onoj televiziji koja „zna sve“, ministarka je doslovno izjavila:

„Mislim da treba dati podršku, jednostavno da pokažemo da je država u stanju da zaštiti jednu grupu. Individualna opredeljenja su stvar pojedinca, mi kao država imamo obavezu da stvorimo uslove za to i ja verujem da ćemo to uspeti ovoga puta“.

Zanimljivo, zar ne? A šta to država želi da pokaže i dokaže time što će uspeti da organizuje paradu homoseksualaca u Beogradu? Hoće li time Srbija dokazati da je država prava, zakona i da je uređeno društvo? Pa tu je reč o samo jednom skupu, koji bi trebalo da bude marginalan, da nije one sporne poruke koja se između redova upućuje stanovnicima Beograda i Srbije. Kao da jedna država može da pokaže da u njoj vlada demokratija time što će uspešno „odbraniti“ jedno okupljanje koje je većini Srba neprihvatljivo. O tome zašto je takvo paradiranje u Srbiji neprihvatljivo, moglo bi se naširoko obrazlagati. Suština takvog LGBT vašara, izgleda, krije se u činjenici da stranci (evroatlantska alijansa) žele da provere da li su Srbiju potpuno i nepovratno „pacifikovali“ i potlačili. I ma koliko to delovalo blesavo, jedna šetnja gologuzih homoseksualaca i ljubljenje osoba istog pola po ulicama Beograda, označiće simboličnu pobedu evropskih nasilnika nad srpskim duhom.

Dakle, svako ko malo ozbiljnije pogleda srpsku političku scenu, dobro zna da je Srbija u političkom smislu odavno pokorena. Srpska vlast je vazalna vlast – i to je tako godinama unazad. To se vidi po brojnim ultimatumima kojima je Srbija udovoljavala krajem starog i početkom novog milenijuma. Bukvalno, danas aktuelna srpska vlast mora skokom tamo gde gospodari maknu okom. Komesar za „komšijsku politiku“, kako se sada zove bivši komesar za proširenje EU, uzaludno priča da nikakvog prijema novih članica neće biti u dogledno vreme. Srbi mu ne veruju. A šta mu je to „dogledno vreme“? Koliko ono iznosi? Neki tvrde pet, a neki deset i više godina. Treći, pak, govore da je priča o širenju Evropske unije završena i da je malo zemalja članica EU koje bi iskreno želele da vide Srbiju u svom društvu.

Da Vas podsetimo:  Non serviam

Po svemu sudeći, Srbija nikada neće biti članica Evropske unije. A zašto neće biti? Jednostavno zato što u EU niko ne oseća Srbiju kao „svoju“. To je prava realnost koju bi, napokon, Srbija morala da pojmi pravilno; što pre to bolje po nju. EU je danas obnovljeno nemačko carstvo, a da je to tako, evidentno je na svakom koraku. Ako neko hoće da utanači bilo kakav ozbiljniji posao s tom evro-komunom, najpre mora da obezbedi pristanak Nemačke. Na srpskom primeru se jasno ogleda neprikosnovena moć Bundestaga unutar EU. Srbima ultimatumi nisu stizali od Evropske unije, već su stizali iz Berlina. Od Briselskog sporazuma, kojim je Srbiji de fakto oduzet deo njene suverene zemlje, pa do gej parade, kojom se Srbija uteruje u tor „civilizovanih divljaka“ – sve je kreirano u nemačkim glavama.

Bxg32zqCYAAIOiT.jpg large
Ovakve štitimo? Ljudska prava, je li?

Otuda, čini se, nikako ne može biti slučajno da u Beogradu pretuku baš nemačkog LGBT aktivistu. Sudbina je baš tako htela. Još jedan mali razlog da Nemci još žešće i još strasnije mrze Srbiju. Ako Nemačka, jednog dana, opet bude u prilici da „vrednuje“ narode (a od toga, reklo bi se, nije daleko), Srbi će na takvoj Dojč skali sigurno zauzeti poslednje mesto. Ili, tačnije, prvi će biti na listi za odstrel. Naivno verovanje velikog broja Srba da se nešto uistinu promenilo u odnosima na evropskom tlu, dodatno ugrožava opstanak srpske države. Ne, Evropa je ista onakva kakva je bila u doba najveće Hitlerove moći. Novi evropski poredak izgrađen je u potpunoj saglasnosti sa onim novim poretkom (Neuordnung) koji je svojevremeno nemačkim oružjem izgradila nacistička Nemačka.

Prognoza za Srbiju zaista je loša. Moglo bi se čak konstatovati da je – infaust. Parada „ponosa“ je samo jedan dodatni teg na tasu razrušene srpske duhovnosti. Ona je lakmus papir kojim se proverava dokle se stiglo u onom „preumljenju“ Srba, o kome premijer Vučić u veberovskom zanosu telali Srbijom. Srpski premijer marljivo, po vlastitom priznanju, uči nemački jezik. Sprema se za vreme koje dolazi, zar ne? Umesto prijema u članstvo Evropske unije, Srbiji se otvoreno spremaju ratna žarišta: jedno u novopazarskom sandžaku, gde je handžar već izvučen iz korica, a drugo na severu Srbije, gde se traži promena Ustava Srbije (koji je „doneo nepravdu“ Vojvodini), kao i promena statusa severne srpske pokrajine.

Da Vas podsetimo:  Begunica iz Tajlanda nova Srpkinja ili Šinavatra vrti gde burgija neće

I tako, umesto da ministri u Vladi Srbije traže rešenje kako da obezbede miran život građana na celokupnoj teritoriji zemlje, oni svoju „moć“ i kobajagi vlast žele da pokažu (i dokažu) na paradi „ponosa“. Obezbediće onu golotinju i istopolnu „ljubav“ angažovanjem kordona policajaca, specijalaca i žandarma, onih istih koje ne sme da uputi tamo gde su oni uistinu neophodni.

Za www.koreni.rs

D. Gosteljski

3 KOMENTARA

  1. mali broj ljudi u Srbiji je spreman da deluje, apatija, beznađe, depresija haraju…takođe, policija lomi kosti svakome ko je protiv „parade“, sudstvo ih osuđuje na maksimalne kazne (najnoviji primer sa pederom iz nemačke, dva potpuno nevina momka su u zatvoru 30 dana!!!!)

    s druge strane, možda bi bilo najpametnije primiriti se da se te „parade“ počnu održavati, pa posle nekoliko godina, kada se i policija opusti, pa onda grunuti, recimo 5. godine, i izbiti im iz glave bilo kakve parade, i golmanske…

  2. Članak je dobar, autor je rekao suštinu. Ne bih baš mogao da se složim sa prethodnim komentatorom, koji kaže da smo „šugav narod“, mada shvatam njegovo ogorčenje – zaista smo nisko pali.Činjenica je da nemamo dovoljno građanske hrabrosti. Jedno je hravrost u ratu, a građanska hravrost je nešto sasvim drugo, i baš ona nam nedostaje. Ljudi su zaplašeni za svoju egzistenciju, sistem zastrašivanja deluje na svakom koraku, gotovo u svakom obraćanju prisutna je prikrivena ili otvorena pretnja.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime