Pasivari

0
1197
Foto: pixabay

Nekada se, nakon izvršenih revolucija, u našem slušaju komunističke, objašnjvalo da su vlast uzeli pasivari, dinaroidi sa krša,koji su potekli iz siromaštva, gladi,bede, nemanja, želјni svega i svačega, pa se tim njihovim socijalnim poreklom tumačila, kada su uzeli vlast, tolika neumerenost, halaplјivost, nezasitost, pohlepa, gramzivost, alavost, stalno otvorena usta,prisvajanja svega što vide, uzimanje i nagomilavanje, jer oni ne mogu svoju proždrlјivost očiju da zadovolјe ni već napunjenim stomacima.

Pasivari, kako su ih pogrdno građani zvali, moja majka ih je zvala – ušlјivci, jer su odrasli sa ušima, vašima, buvama, došavši na vlast su se brzo promenili, popišmanili, počeli su da sve grabe samo za sebe, otimali su, gurali se, uzimali, nagomilavali, uplašeni da to što im je bilo od mladosti nedostupno, udalјeno i onemogućeno, sada,kada su posedovali, ponovo ne izgube. Grčevito su branili osvojenu vlast i nije im padalo na pamet da vrše demokratizaciju društva, jer vlast je bila totalitarna sa kultom neprikosnovenog komunističkog Vođe,što je njima odgovaralo, jer su se plašili obrazovanih, školovanih, stručnih i bogatih pripadnika bivše građanske klase, pa su odlučili u periodu 1945 do 1953.godine da pobiju 54.000 viđenijih Srba, među njima 105 najuglednijih srpskih intelektualaca.

Za svaki slučaj!

Tako su preživeli srpski intelektualci, pripadnici svrgnute građanske klase, objašnjavali fenomen nasilnosti, isklјučivosti, represivnosti i totalitarizma uspostavlјene komunističke diktature proletarijata.

I to je bilo tada razumlјivo i prihvatlјivo objašnjenje za istorijske gubitnike.

Međutim, vremena su se od tada dosta promenila.

Kako danas da objasnimo ovaj novi, perfidni i slatkasti demokratski i potrošački totalitarizam, represiju izdajničkog režima i isklјučivost parazitskih parlamentarnih stranaka?

Ako znamo da pripadnici današnje nomenklature lešinarskog režima u raspadanju nisu potekli iz sirotinje, gladi, bede i nemanja, već su potekli, uglavnom većina, iz srednje i više birokratsko-oficirske komunističke kaste, da su imali svu udobnost malograđanskog života u izobilјu, dobra hrana, firmirana odeća, luksuzna pića, dobri automobili,prestižne škole, mondenska letovanja i zimovanja, izlasci, provodi, putovanja i zabave, najčešće o trošku poreskih obveznika, kako onda da objasnimo njihovu toliku pohlepu, isklјučivost, gramzivost, ostrašćenost i sebičnost?

Zar to nije svojstveno samo neuhranjenim, želјnim svega i svačega, siromašnim, pasivarima, ušlјivcima,svima onima koji dolaze sa dna smrdlјive kace i koji hoće sve i odjednom samo za sebe?

Ako uhranjeni i relativno dobro situirani i obezbeđeni pokazuju iste takve osobine i na isti način se ponašaju kada se dokopaju vlasti kao i oni koji su potekli iz nemaštine i siromaštva, onda to, ipak, znači da nije problem u nemanju i bedi, neuhranjenosti i gladi, nego da je problem u nečemu savim drugom.

U čemu?

Šta je to što je jači poriv od bede i gladi, nemanja i siromaštva?

Neuporedivo jači nagon je – volјa za moć!

Volјa za moć jače pokreće  lјude, nego siromaštvo i beda.

Volјa za moć pokreće lјude, bez obzira ko su ti lјudi i odakle oni dolazili, jer ambiciozni lјudi koji žele da ostavre svoju volјu za moć na sve su spremni.

Bilo bi nekako normalnije za očekivati da oni, koji nikada nisu bili materijalno i životno ugroženi,koji su imali pristojan i obezbeđen život, koji nikada nisu prošli patnju, muku, odricanje i naprezanje, koji nisu imali strah od gladi i materijalne oskudice, budu prema državi i zajednici neuporedivo više tolerantniji,kulturniji, mirniji,otvoreniji i bolјi.

Ali, nažalost, to nije tako u politici.

Uzaludna su bila nadanja  i očekivanja onih  običnih i poštenih lјudi koji ne poseduju tu volјu za moć i koji hoće da žive u uređenom i pravednom građanskom društvu, koji ne žele vlast, koji nemaju potrebu da upravlјaju drugim lјudima i koji traže zakonsko poštovanje njihovih ugroženih građanskih prava.

Uzaludno su očekivali slobodu i pobedu principa zajednice.

Dobili su ropstvo i tiraniju.

Pokazalo se da su ti malograđanerski nikogovići i satrapi, koji su potekli iz srednje klase, kada se dokopaju vlasti, isto tako, jednako okrutni i pohlepni kao i oni koji dolaze sa dna života iz najveće bede i siromaštva.

Volјa za moć je univerzalna.

Ne dolazi iz utrobe, nego nastaje u glavi.

Ne dolazi iz praznog stomaka, nego iz prazne duše.

Ne hrani se materijalnim dobrima, nego sujetom i narcizmom malih diferencija.

Tačno je da sve potiče iz uzavrelih nagona i da su ti nagoni snažni, sirovi i primitivni, da potpuno zagospodare čovekom, da mu hrane gordost, da ga uzdignu u bolesnu uobrazilјu, ali to ne nastaje zbog trbuha, kako su mislili oponenti komunizma, nego zbog glave, lude i uobražene, umišlјene i prepotentne, glave koja se usija i koja ne može da obuzda svoje primitivne i divlјe nagone za vlašću i moći.

Znači, danas možemo da kažemo, posle svih naših negativnih iskustava od uvođenja višepartijskog sistema i lažne predstavničke demokratije, da politički primitivac i prostak ne nastaje samo od pasivara i ušlјivca, onih koji su gladni i želјni svega u životu, pa su frustrirani tim svojim teškim egzistencijalnim problemima, te se stoga ostrašćeno i očajnički bore da osvoje i zadrže vlast i na vlasti se ponašaju kao tirani, već da se to danas, u elektronskom dobu, više odnosi na one koji su već ostvarili osnovna materijalna blaženstva, koji nemaju nikakvih materijalnih problema običnih, malih lјudi, ali se nisu duhovno uzdigli, materijalni interesi su prevladali nad duhovnim i moralnim principima, sebičnost nad ineresima zajednice, infantilizam nad opštim dobrom i pohlepa nad istorijskim zadatkom generacije koja traži svoju priliku da se upiše u Knjigu života i tako postanu besmrtni.

Da Vas podsetimo:  Zna li ispaljeni metak koja mu je funkcija?!

Navešću jedan ilustrativan primer iz prakse.

Odlično sam poznavao jednog srpskog tajkuna, koji je svoje veliko bogatstvo stekao dodvoravajući se vlasti i služenju onima koji su imali moć. Meni je on bio smešan u tom svom lakejskom i snishodlјivom ponižavanju pred političkim ološem, koji su plјačkali državu i građane, uništavajući sve što su herojske generacije pre nas svojim životom stvorili. Imao je takva materijalna bogatstva da je obezbedio nekoliko generacija svojih glupavih i debilnih potomaka.

Ipak, taj novopečeni bogataš i finansijski moćnik, nije bio zadovolјan.

Očajavao je što nije predsednik države i što nema političku moć.

Mislio sam da želi da postane predsednik države i da stekne političku moć kako bi spasio Srbiju svojim političkim i ekonomskim programom, jer je svakom pametnom rodolјubu bilo potpuno jasno da srlјamo pogrešnim putem u nacionalnu katastrofu.

Hteo sam da to čujem od njega i zato sam ga znatiželјno upitao:

„ Dobro, reci mi, molim te, zašto toliko želiš da budeš predsednik države, zašto patiš što nisi predsednik države?“

„ Zašto?!? Čoveče, zamisli, ti i ja sedimo u luksuznom državnom autu pozadi, ispred nas i iza nas pratnja, svuda rotaciona svetla i čuje se – Ninuninuninu! Svi se okreću i sklanjaju sa puta!Ninuninuninu! Ha-ha“ – cerekao se od zadovolјstva, sav crven u licu pri slatkoj pomisli na tu , za njega, očaravajuću scenu zbog koje on želi da postane predsednik države

Živimo u potrošačkoj civilizaciji u kojoj se, konačno, otkriva sama suština primitivizma i političkog totalitarizma svake vlasti, koji definitivno potiču iz prenaglašene volјe za moć, iz nedostatka i gubitka duhovnosti i potpunog odsustva svih moralnih načela i principa.

Nije, dakle, tačna tvrdnja komunističkih oponenata da je osnova svakog poroka i svakog negativnog rada, kako tvrde oni koji su gledali uzdizanje pasivara do vlasti i moći,sirovi i primitivni nagoni siromašnih, koji nikada ne mogu da napune prazne i gladne trbuhe, i nije tačan zaklјučak da pun trbuh ne misli zlo, jer, kako kažu, takav gladan čovek mora da čini zlo da bi se dokopao svog ličnog dobra, što je potpuno besmisleno,jer ispada  da su siromašni predodređeni da čine zlo, što nije uopšte tačno, jer ima mnogo više sirotinje koja je normalna, koja se nije, uprkos tolikom siromaštvu, odmetnula, poludela i počela da čini zlo, nego su ostali verni svojim moralnim i duhovnim principima, dok je mnogo više onih punog trbuha koji ne mogu nikako da se najedu, koji su nezasiti i pohlepni, kojima je svega malo , koji drže usta stalno širom otvorena i koji misle i čine zlo.

U sveopštem civilizacijskom raslojavanju stanovništva na planeti i osiromašivanju građana, gde 1% privilegovanih zlikovaca i bandita upravlјaju i kontrolišu čitavi svet, dok 15% ušuškanih, koji se nikome ne zameraju, pokorno im služe, ne mareći za ponižavanje, eksploataciju i plјačku siromašnih, onih 85% građana koji žive na granici elementarne egzistencije ili ispod te granice, danas ti punog stomaka čine zločin,perfidnije, pokvarenije i podlije nego u vremenima kada su gladni dolazili na vlast.

Naime, niko nije ubeđivao roba u robovlasničkom društvu da živi slobodno i da je on taj koji odlučuje o svojoj sudbini, da u njegovom  društvu vlada pravda i pravo, nego su robovi znali gde im je mesto u društvu,znali su ko upravlјa a ko mora da se pokorava, ko govori a ko mora da sluša, ko kosi a ko vodu nosi, kako bi rekao naš pametni narod, dok se u lažnoj, predstavničkoj demokratiji sve izmešalo i poremetilo, pa tako savremenog, prezaduženog i kreditima okovanog roba, koji je internetom privezan za uši, agresivnom propagandom, manipulacijom i obmanama neprestalno ubeđuju kako je on slobodan, kako se on nešto pita, kako on odlučuje o svemu i kako se štite zakonom njegova građanska prava, dok se u praksi sprovodi okrutna, bestidna, surova i permanenta eksploatacija poroblјenih, izmanipulianih, zavedenih, oplјačkanih i prevarenih lјudi.

Da Vas podsetimo:  Ko i kako troši energiju građanskih protesta u Srbiji?

Danas je svet u znaku očajne borbe i odlučujuće bitke između malog kruga privilegovanih baraba i razbojnika, koji po svaku cenu ostvaruju i sprovode svoju volјu za moć, koji smatraju da čitav svet pripada isklјučivo njima, koji nemaju nikakve lјudske samilosti i solidarnosti, koji su sebični, pohlepni i surovi, koji veruju da živimo u savršeno uređenom svetu u kome je njima dozvolјeno da  neprekidno otimaju, lažu, varaju, obmanjuju, kradu i da, ako je potrebno, neposlušne i bandoglave, strogo kazne, zatvore i , zašto da ne, na samom kraju, narede da se ubiju, da je sve to legitimno, zakonski dozvolјeno i pravedno da bi se odbranio totalitarni poredak, da bi se odbranio krvavo oplјačkani kapital, da oni na to imaju sveto pravo, da je to   prirodno stanje stvari, gde jači ima pravo da tabači i da traži od slabijeg da mu se pokorava, pa čak, ako je kojim slučajem ugrožen njihov nagomilani kapital i prisvojena moć, koja im ne pripada, onda imaju prava da potegnu sva sredstva u odbrani svoga kapitala i svoje vlasti, što praktično znači da se protiv svih tih nezadovolјnih protivnika postojećeg stanja, protiv kritičara, oponenata, antiprotivnih, pobunjenika, revolucionara i ostale bagre neposlušnih i nezadovolјnih svojim položajem u uspostavlјenom postojećem stanju, koji se bune iz obesti i bez razloga, moraju, po hitnom postupku i bez velikog dvoumlјenja, bez velike srceparajuće priče i dosadnih, mekušastih obrazloženja, bez emocija i evociranja uspomena na prošlost, da primene sva sredstva da se njihovo opasno i štetno delovanje suzbije, izoluje, neutrališe, ograniči, udalјe, odseku i, na kraju svih krajeva, ako nisu kooperativni, ako nisu razumni, ako neće da se promene, ako neće da sarađuju,ako su tvrdoglavi, ako nastave divlјački i neprilagodlјivo da se ponašaju, mogu da se fizički likvidiraju, ubiju, da se tako najoštrije kazne kao primer za zastrašivanje svim drugima koji se bune, koji hoće nešto da menjaju, koji se protive i koji ne priznaju uspostavlјeno postojeće stanje.

U takvom poretku smatra se da je sasvim normalno da oni koji imaju volјu za moć vladaju onima koji tu volјu za moć nemaju ili ne žele da imaju, sasvim je svejedno, normalno je da bogati budu još bogatiji a da siromašniji budu još siromašniji, osnovno načelo neoleberalne ideologije, znamo da je tako uvek bilo i  verujemo da će tako uvek i da bude, šta se promenilo u hilјadugodišnjoj lјudskoj civilizaciji,jasno je da nema Raja na zemlјi, niti će ga ikada biti, zar hrišćanstvo ne govoro o carstvu nebeskom, pa oni jurodivi koji to ne razumeju ili neće da razumeju, koji su nepopravlјivi utopisti i sanjari, jeretici, šizmatici, koji misle da mogu svojim zalaganjem i delovanjem da izmene taj uspostavlјeni prirodni poredak u društvu, koji takvim svojim javnim stavom  postaju, zapravo, velika smetnja održavanju uspostavlјenog, stabilnog stanja, pa, stoga, moraju da budu prevaspitani, da budu umireni, strogo kažnjeni i stavlјeni pod stalni, kontrolisani nadzor, jer nema drugog rešenja za njih, osim da se spreče u širenju svojih opasnih, zaraznih i zlikovačkih, prevratničkih ideja i namera, koje se sve završavaju uvek na tome da se planira da se otme  sav kapital i moć bogatima i da se promeni svet tako što će se to sve raspodeliti siromašnima.

Ko je kriv za to što su siromašni?

Sami su krivi.

Niko im drugi niki kriv.

Pa, šta hoće ti nezadovolјnici?

Sami su krivi za svoju tešku poziciju u društvu, jer su nesposobni, jer se nisu snašli, jer su prihvatili da budu gubitnici i zbog toga oni ne smeju nikoga drugoga da optužuju, nego sami sebe neka krive, ali ti nezahvalnici i lenjivci nikada neće sebe da okrive, neće nikada da priznaju sopstvenu krivicu i nemoć, nego uvek kukaju, zapomagaju i nariču nad svojom zlom sudbinom, optužujući uvek druge, bolјe, uspešnije i sposobnije, na koje su lјubomorni i zavidni, pa umesto da prihvate takvo stanje, da se dive tim sposobnim i promišlјenim, tim hrabrim i nadarenim pojedincima koji su spremni da rizikuju, koji su preuzeli odgovornost da upravlјaju celim svetom, jer su svi drugi nesposobni i neodlučni, ne znaju, da im se pokloni sloboda, šta bi radili sa tom slobodom, ta prokleta rulјa, neprosvećena raja, smrdlјiva stoka i plandujuće stado, lenja i glupa, podla i primitivna, ružna, koja razmišlјa debelim crevom, traže hleba preko pogače, hoće nešto što ne razumeju, jadaju se i zapomagaju bez ikakvog razloga i gunđaju na sve što je bolјe, lepše, naprednije i modernije od njihovog dosadnog, ispraznog i jadnog tavorenja u mestu, ne prihvataju ništa što se razlikuje od njih, neće da uče, da s enaprežu, da se zalažu i menjaju, pa su kao takvi, tupavi i neprosvećeni, topovsko meso za svakakve avanturiste, pobunjenike, ludake, sumanute revolucionare i drugi društveni talog koji vrebaju svaku priliku da iskoriste ne da bi se, kako oni to lažu u svojim nastupima, nekako izborili za prava siromašnih,  ta prava njih uopšte i ne zanimaju, nego sve to oni rade jedino zbog sebe i samo zbog sebe, žele da iskoriste to narastajuće nezadovolјstvo siromašnih postojećim stanjem, zavode ih slatkastim i primamlјivim obećanjima o bolјem životu, dodvoravaju se samo iz jednog razloga da se oni po svaku cenu dokopaju vlasti, da oni preotmu sve ono što već imaju bogati i moćni, da to bogatstvo i ta moć pređe u  njihove ruke, da bi na taj način ostvarili svoje snove o materijalnim bogatstvima, političkoj moći i prestižu nad drugim, običnim, prevarenim i izmanipulisanim, siromašnim lјudima.

Da Vas podsetimo:  Struka ispod politike

Civilizacija lјudskog roda je dosadno ponavlјanje jednog te istog totalitarnog stanja

Smenjuju se uvek oni koji žele da nametnu ostalim lјudima svoju moć, koji hoće da ih pokore i porobe,koji ratuju da bi to ostvarili, bore se i ubijaju druge lјude, neistomišlјenike i svoje konkurente, da bi se samo oni dokopali moći i vlasti, da bi samo oni oteli sva materijalna bogatstva za sebe i niko od tih nitkova, probisveta i ubica, lažlјivaca i pohlepnika, niko od tih večitih prevaranata i demagoga nema nameru da nešto učini za dobrobit zajednice, da uspostavi moralne principe, da odbrani slobodu svakog čoveka da govori, da bira i da ga biraju, da stvore materijalne uslove za sigurno održanje lјudske zajednice u budućnosti i da humanizuju odnose u zajednici po meri čoveka iz vertikale.

Nikome nije ni na kraj pameti da to uradi.

Svako gura samo sebe.

Nema uopšte veze da li oni dolazili gladni sa dna društva ili bili razmaženi i nahranjeni iz sredine ili vrha društva, da li bili praznog ili punog trbuha, svi oni se ponašaju na isti prostački i primitivni način.

Grabe sve samo za sebe.

Nјihove namere su pasivarske, prostačke, pohlepne i primitivne.

To što prirodno pripada zajednici, oni gramzivo uzimaju, otimaju, kradu i prisvajaju samo za sebe.

Ako hoćemo da promenimo ovaj pogrešan smer kretanja potrošačke civilizacije u inflaciji, onda moramo da promenimo smisao i suštinu ovih nakaradnih namera.

Moramo misli, ponašanje i delovanje pojedinaca da merimo u odnosu na zajednicu.

Samo tako možemo da izbegnemo bolesnu ambiciju onih koji imaju volјu za moć da sve prigrabe samo za sebe i da pokore i porobe zajednicu slobodnih lјudi.

Nemojte više ništa da nam pričate, pokažite svojim životom i svojim javnim delovanjem da branite principe zajednice od bahate samovolјe primitivnih pojedinaca.

I tu je osnovna razlika u javnom delovanju onih političkih prevaranata koji se profesionalno angažuju da promene nesavršeni svet i da ga prilagode sebi i svojim ličnim interesima, oni izuzev tog svog ličnog interesa ništa drugo ni ne vide, spremni su za te lične interese sve da urade, lažu, kradu, izdaju,menjaju ideologije i zastave, na sve su spremni samo da se dokopaju vlasti i da vlast zadrže samo za sebe i onih drugih, relativno retkih usamlјenika, poštenih, pravdolјubivih, vrednih, pametnih, dobrih i naivnih, što duh zajednice nose u sebi, koji ustaju u odbranu slobode svakog čoveka na planeti, ustaju u odbranu njihovog prava na dostojanstveni život, prava da iznosimo slobodno svoje misli i prava da odbranimo zajednicu od svakog oblika tiranije i manipulacije.

Interes zajednice mora da bude iznad našeg pojedinačnog interesa.

Ono što je dobro za zajednicu mora da bude dobro i za mene.

Svako od nas mora da ostvaruje svoje interese usaglašene sa opštim interesima zajednice u kojoj živimo.

Ovo su načela novog društva kome stremimo – HUMANIZM!

Pasivarima nazivamo sve one koji nemaju dobre namere prema zajednici. Uopšte nije važno odakle oni dolaze. Nije važno da li su gladni i želјni svega ili su nahranjeni i obezbeđeni. Svakoga čoveka merimo jedino u odnosu prema drugim lјudima i našoj zajednici. Nikada ne činimo drugim lјudima i zajednici ono što ne želimo da drugi lјudi čine nama. To su postavke novog društva – HUMANIZAM. Koji nastaje krahom imperijalnog neoliberalnog kapitalizma bez lјudske duše. Koji nastaje kada čovek povrati zajednicu u sebi. I shvati da je to jedini put njegovog opstanka na planeti. Pripremite se za novo doba. HUMANIZAM!

Branko Dragaš

dragas.biz

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime