Patrijarh Pavle

0
1512

patrijarh-pavle

Kroz dugu srpsku istoriju bilo je mnogo Srba koji su ostali u kolektivnom pamćenju srpskog naroda.Bilo je vladara i ratnika,naučnika i duhovnika,pobednika i mučenika.No,kada se malo bolje zamislimo svi ti likovi nam deluju nekako daleko,niko od nas nije bio njihov savremenik,pa se vrlo često postavlja pitanje da li još uvek ima tih pravih Srba.

To pitanje postaje posebno aktuelno kada neko od današnjih Srba napravi kakvu sramotnu svinjariju.Vrlo često govorimo o osobinama znametih Srba poput Stefana Nemanje,Svetog Save,cara Dušana,Karađorđa,kneza Mihaila,kralja Petra,Nikole Tesle i žalimo za davno prošlim vremenima i bogougodnim Srbima,a lako zaboravljamo da je među nama i sa nama živeo jedan divni čovek,ravnoapostolni patrijarh Pavle.

Ove godine,tačnije 11. septembra,navršilo se sto godina od rođenja Gojka Stojčevića,kasnijeg patrijarha srpskog Pavla.Neke osnove o njegovom životu svi znamo,tako da o tome neću pisati.Znamo da je rođen u Kućancima kao Gojko,a da se ponovo rodio kao Pavle u manastiru Blagoveštenje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri,koju mnogi zbog broja manastira nazivaju srpska Sveta gora.Tu je započeo put monaha Pavla,koji je bez obzira na krhku telesnu građu uspeo da se izbori sa tuberkulozom-bolešću koja se onda jako teško pobeđivala.Sklon sam da verujem da Bog prvo iskuša onog kojeg kasnije nagradi.Pavla je kušao bolešću i mnogim drugim mukama,ali mu je zato za života obezbedio mesto u srcu svakog pravoslavnog Srbina i mesto u najvišim sferama Raja.

Za patrijarhom Pavlom su ostale dve stvari koje će doveka živeti.Na jednoj strani to su reči i dela koje su postale njegova lična karta u onim teškim vremenima po srpski narod,kao i mnogobrojne anegdote o kojima svedoče svi oni koji su imali čast da budu u patrijarhovoj blizini ili da sam njim prozbore koju reč.Kao običan čovek,kako je sebe smatrao,mogao je vrlo često biti viđen u vozilima GSP-a ili kako se peške kreće kroz Beograd.U tim svojim šetnjama ulazio je u razgovore sa običnim narodom i svojim rečima utehe i mudrosti kupio ono poštovanje o kojem sam pisao.Narod ga je voleo,jer je smatrao da je jedan od njih,a on je svojim delima to samo potvrđivao.Ja sam imao tu čast da ga vidim jednom u životu,ali iz daljine.Pre skoro petnaest godina patrijarh Pavle i mitropolit Amfilohije su dolazili u Kragujevac na osveštanje temelja crkve u Šumaricama koja je posvećena kragujevačkim novomučenicima,a koja se nalazi stotinak metara pored spomenika streljanim đacima,simbolu Kragujevca.Tog dana se skupilo mnogo naroda,ali mi je uspelo da u svoj toj gužvi uočim patrijarha Pavla,ali na velikoj daljini.Iako sam onda bio učenik šestog ili sedmog razreda,takoreći običan klinac,u mom srcu je nastao veliki mir i jedno veliko zadovoljstvo što vidim takvu ljudsku veličinu spakovanu u tako malom telu.

Da Vas podsetimo:  Srbi i Rusi u svetlosti vaskrsenja

Postoje mnogobrojna svedočenja ljudi koji su se susretali sa patrijarhom Pavlom.Meni je lično najdraže ono koje je rekao episkop šabački Lavrentije:”Patrijarh Pavle je živeo više na nebu nego na hlebu.”.I to zaista jeste tako.I sam je govorio da ”jede da bi živeo,a ne živi da bi jeo”. U sećanju mi je ostala jedna priča sa neke večere na koju su bile pozvane istaknute ličnosti političkog i javnog života,a među njima i patrijarh Pavle.Po završenoj večeri počeo je da skuplja i jede mrvice koje su ostale u tanjiru i oko njega.Na pitanje prisutnih zašto to čini održao je besedu o tome koliko i ta jedna mrvica znači onome ko nema ništa.A koliko nas baca ostatke ručka od kojih bi jedan čovek mogao dobro da jede?!Crpeo je neku nebesku,božansku energiju koja mu je podarila dug i vitalan život.Ne znam koliko vam je poznato,ali naš maleni i tihi patrijarh je bio muka za obezbeđenje koje bi ga pratilo kada ode u inostranstvo ili na okupirani Kosmet.Malen i živahan se čas izgubi i onda nastane problem.Sa njim protokol nije postojao,jer vreme nikada nije mogao da ispoštuje,a sve zbog toga što nije odbijao razgovor sa narodom koji mu je prilazio.Shvatao je,i to potpuno ispravno,da je to njegova dužnost,svrha njegovog postojanja.Sećam se svedočenja jedno agenta CIA,koji je bio zadužen da prati patrijarha dok je bio u poseti Sjedinjenim Američkim Državama,u kojem je patrijarha Pavla nazvao ”svecem koji hoda”.Značaj je u tome što mnogi tu Ameriku smatraju bezbožnom i satanskom,pa zato ove reči i dobijaju na značaju.

Ne postoji čovek koji je govorio tiše,a da se čuo dalje od njega.Po postavljenju na presto Svetog Save rekao je da je njegovo programsko načelo jednostavno i da se sadrži od samo jedne reči-Jevanđelje.Bio je uteha i snaga svima nama u teškim vremenima.Ondašnji političari,pozicioni i opozicioni,kakvi god da su obraćali su se njemu za savet koji nikada nije izostajao.Nije bitno što se sa njima ne slaže i što bi svako od nas okrenuo glavu kada bi mu se takav posrnuli čovek obratio,on je sa Hristovom ljubavlju i brigom prilazio i takvim ljudima,kao što je i sam Isus Hrist prišao onoj prostitutki koju su svi prezreli.Jednostavno,njemu je svaki čovek bio vredan i značajan.Postio je stalno,postio je za svakog Srbina,jer je to smatrao svojom duhovnom obavezom,svojim krstom koji je preuzeo time što je postao patrijarh.Sećam se jedne slike,koja je verovatno nastala u Patrijaršiji u Beogradu.Fotograf je uspeo da uhvati patrijarha koji ulazi u sobu u kojoj ga čekaju deca sa Kosmeta obučena u narodne nošnje.Blagost i radost na njegovom licu,a koji su ovekovečeni na toj fotografiji su prosto prozor u njegovu dušu koja je u tom trenutku bila prepuna i presrećna.Na slici se jasno vidi onaj njegov blagi osmeh i potvrđuje onu tezu da je uvek bio nasmejan,a da se nikada nije smejao.

Da Vas podsetimo:  Borba za žrtve i borba za očuvanje vlasti

Zbog svega što sam napisao vezano za lik i delo našeg patrijarha,odnosno našeg Paje, kako su mu svojevremno skandirali beogradski studenti kada su ga videli u tramvaju,njegovu sliku držim kao pozadinu na mobilnom telefonu.Prošle godine,kada sam bio po drugi put u manastiru Krušedol,sam kupio i ikonu sa njegovim likom.Da ne bude zabune,ne spadam u ljude koji pomodarski prilaze veri.već su i ta pozadina i ta ikona svojevrsni podsetnik.Podsećaju me da u životu ništa materijalno nije bitno,da se ne živi od bogatstva,već od ljubavi koju ulažete u svoju porodicu i svoje prijatelje,a iz čega dobijate povratnu reakciju.Naučio me je da je iskrena molitva najjača stvar u vasioni,da je post bez nje,bez dobrih dela i bez dobrih misli obična dijeta.Naučio sam da nisu život velike vile,već da je život ljubav koja se nalazi unutar kućnih zidova i održava taj dom i čini ga najjačom tvrđavom.Naučio sam da te srećnim može učiniti svako dobro delo koje si drugom učinio.To je onaj osećaj kada poštuješ i voliš ljude oko sebe i srećan si zbog njihove sreće,kada umeš da oprostiš i da prihvatiš tuđe nedostatke.To je ono čemu nas je učio i čemu je posvetio život naš patrijarh Pavle,naš dobri Paja.Neka mu je večna slava.

Janko Blagojević

srpskikulturniklub

PODELI
Prethodni tekstRuski velikani o zapadu
Sledeći tekstMajdan

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime