Približavaju se parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori u Srbiji koji će se najverovatnije zbirno održati 24 aprila. Jasno je i od ranije da režim i tzv. „žuta“ opozicija (parlamentarna u isto vreme) nastavljaju koncepcijski Postoktobarsku esenciju, koja samo loše stvari nadalje može doneti za zemlju, već prilično ranjenu i raubovanu primenom promašenog makroekonomskog neoliberalnog modela, sa demografskim minusom koji se produbljuje svake godine, sa antisocijalnom politikom, potom predajom čak i severa Kosova, migrantskim ponorom, napuštanjem državotvorne podrške srpskoj stvari u Crnoj Gori, ali i Republici Srpskoj koji su pred velikim iskušenjima, zatim sledeće godine se otvara mogućnost da u pravcu daljeg nekritičkog puzanja ka EU i direktne prodaje (preostalog) zemljišta strancima i dr.
Jasno je da jedina koncepcijska alternativa svemu tome predstavlja patriotska opozicija, koja je trenutno vanparlamentarna, i da je ovo prilika da se u parlamentu ojača neka nada za zemlju i narod, koja bi dala alternativu, ili makar umekšala dalje primene pogubne, napred navedene postoktobarske koncepcije. Kako će patriotska opozicija izaći na sledeće izbore, to je pitanje važno, koje nije jasno do kraja.
Sigurno je da će Šešeljeva SRS samostalno izaći na izbore. To nam je i ranije bilo jasno, o tome sam govorio u svim svojim do sadašnjim nastupima i tekstovima, tu je važno samo izbeći nepotrebna prepucavanja što bi odgovaralo režimu. Uz svo spinovanje, podmetanja, čak klevete, potpuno je jasno da je Patriotski blok koji čine za sada DSS, Dveri, intelektualci i neki manji pokreti, zapravo središnja opoziciona koncepcija u odnosu na Postoktobarsku koncepciju, koju nastavlja režim, a podržava tzv. „žuta opozicija“ i njeni derivati. Sve preostale snage patriotske opozicije ili se interesuju da naprave predizborni dogovor sa Patriotskim blokom, i (ili) se, a u pitanju je stranka Nenada Popovića dvoume da ide u koaliciju i sa SNS što je i najveći rebus preostalog prestrojavanja, bar kada je reč o patriotskoj opoziciji.
U sistemu informisanja dezinformisane Srbije, a to znači što više gledate televizije sa nacionalnom frekvencijom i čitate prorežimsku i prožutu štampu, odnosno medije koje nadzire angloamerička nama geopolitički najnenaklonjenija kocepcija, teško ćete moći saznati, a još teže razumeti šta se dešava u patriotskoj opoziciji. Nećete saznati ni šta se dešava u Crnoj Gori jer generalni direktor RTS je simpatizer Đukanovića, pored toga što je kao i većina upravljačkog sektora te televizija sa nacionalnom frekvencijom pod uticajem direktnim nama najnenaklonjenijih sila SAD i Britanije. To naravno važi i za informativni sektor RTS, gde su najistaknutiji Nenad Stefanović (bivši urednik Vremena za koje je Milošević na svom suđenju rekao i samo za te novine izjavio, da su pod direktnom finansijskom i drugom kontrolom SAD) i Zoran Stanojević. Svi se sećaju recimo izjava Tome Nikolića izrečenim na RTS uoči izbora 2012 rezigniran nenaklonjenošću koju prema njemu i čak uopšte srpskom interesu pokazuje Stanojević, da ako pobedi da takvi neće raditi više tu. I šta je bilo? Vučić kao čovek podčinjen nama najnenaklonjenijim silama SAD i Britaniji ostavlja Stanojevića i čitavu garnituru (kadrovski i koncepcijski posmatrano to je bilo nakon dolaska naprednjaka na vlast posmatrano za čitavu Srbiju u informisanju, kulturi i dr, kao u muzeju – ništa ne diraj, ne dodiruj, sve je u redu) RTS, čak je u međuvremenu proatlantistički Bujošević dobio ključno mesto.
Sve ovo oko (dez)informisanja i kuhinja koje iza toga stoje spominjem jer obični građani kad je u pitanju patriotska opozicija su zbunjeni jer su videli scene sa tehničkog sastanka koji je nedavno bio čitave opozicije u vezi zauzimanja stava u odnosu na režim i organizaciju predstojećih izbora u nekom minimumu tehničkih uslova. Svuda u svetu se celokupna opozicija dogovora oko predstojećih izbora da se od strane vlasti izdejstvjuju bar inimalni uslovi organizacije i sprovođenja izbora, pa se tom prilikom mogu sresti organizacije i stranke najudaljenijih stavova. Međutim u Srbiji mnogi građani stiču pogrešno ubeđenje, onako kako su informisani, da postoje neki dogovori između recimo DSS i Dveri i sa druge strane Pajtića, Čanka i druge opozicione ekipe, ali to je lažan utisak, jer se radilo samo o spomenutom sastanku celokupne opozicije, gde je podvučeno da nema koncepcijske srodnosti i da je jedini cilj tog skupa bio zauzimanje pozicije prema režimu u pravcu dobijanja kako-tako podnošljivih (u ovim nedemokratskim i teškim uslovima višestranačja i medijske blokade) uslova tehničke organizacije predstojećih izbora.
No vratimo se našoj temi kako će patriotska opozicija izaći na predstojeće izbore. U ponedeljak 25 januara u prostorijama DSS je bio skup svih činilaca Patriotskog bloka, plus još više od desetak drugih organizacija. Videćemo sa kime će, da li će, doći do dogovora i neke od njih bar se priključiti Patriotskom bloku. Između ostalih tu su bili koliko znam Zavetnici, Zdrava Srbija Dane Grujičić, ekološki pokret, organizacija Vlade Kršljanina i neki drugi. Verovatno će, a to je moje lično mišljenje, biti izvestan problem, kao i kod svih koalicija da se usklade uslovi zajedničkog izlaska na izbore, kad su u pitanju ove organizacije koje već nisu članovi Patriotskog bloka, i da će u nekim slučajevima doći verovatno do dogovora, a možda u nekima i do toga ne dođe. Ostaju međutim još najmanje dva krupna pitanja kada je u pitanju patriotska opozicija. Jedno je, možda centralno sa kim će na predstojeće izbore izaći Srpska narodna partija čiji je predsednik dr Nenad Popović.
Ako posmatramo koncepcijski, dakle programski, potom pratimo saopštenja, istupe njenih čelnika i visokih funkcionera, njen portal stranački, videćemo da ona pripada patriotskoj opoziciji u potpunosti i da je antirežimska. Nema sumnje da SNP od svog osnivanja pre nešto više od godinu dana zauzima koncept koji je protiv dalje primene neoliberalne ekonomije, i koji je protiv ulaska u EU (čitati između ostalog knjigu dr Popovića o EU u ekonomskom smislu, gde pravilno zaključuje da se Srbiji to uopšte ne isplati, čak i ako se ne poseže pitanje Kosova i Metohije), potom proruski pre svega u spoljnoj politici čini se na jedan jasan ali izbalansiran način, potom da se ta stranka oštro protivi politici vlasti oko Kosova i Metohije, Briselskog sporazuma i posebno njegove operacionalizacije, najzad možda oštrije nego druge opozicione stranke naglašava i kritikuje vlast sa aspekta problema migranata sa Bliskog istoka. Iako su postojale iz prve polovine prošle 2015, glasine o «šurovanju ispod žita» sa SNS, to ničim nije dokumentovano javno, naprotiv ta stranka od kraja leta zauzima sve nepomirljiviji stav prema režimu. Tako je drugi čovek stranke ugledni predsednik opšine Čajetina Milan Stamatović stupio u sukob u javnosti ne samo sa ministarkom Zoranom Mihajlović, već i sa vlašću i SNS u celini, gde je spominjan i premijer. SNP je po pitanju Telekoma javno izražavala stavove poput ostale opozicije, kao vrhunac je bilo zajedničko učešće sve sa stranačkim zastavama i simbolima na velikom protestu sindikata Telekoma i patriotske opozicije koji je okupio 12000-15000 ljudi krajem 2015, što je i ključno pomoglo da vlast makar privremeno odustane od tog sumanutog poduhvata.
Sada u januaru je visoki funkcioner SNP verovatno treći u hijerarhiji i generalni sekretar stranke Jovan Palalić izdao oštro saopštenje u ime stranke upereno protiv Marka Đurića, politike vlasti u celini na Kosovu i Metohiji, vezano za dezinformacije vlasti u vezi ukidanja civilne zaštite na severu kao poslednjeg bezbednosnog aduta tamošnjih Srba i režimskog likovanja da je to uspeh. To je kruna kritičkog odnosa SNP prema katastrofalnoj politici režima u pravcu predaje čak i severa naše južne pokrajine Prištini. Na portalu i saopštenjima SNP u istom periodu navedena su dva protesta zbog nasilničkog i batinaškog ponašanja aktivista SNS protiv regionalnih funkcionera te stranke, sve sa imenima kolovođa. Članica SNP dr Mila Alečković je vrlo agilna u javnosti u pravcu kritike vlasti (mada uzgred verovatno iz ličnog animoziteta kritikuje i predsednicu DSS optužujući je valjda da nije dovoljno opoziciona?!). čelnici SNP za bezbednost general Mitar Kovač i pukovnik Batinić zauzimaju jasan patriotski i opozicioni stav, dok Milan Stamatović 21 januara na svom fb profilu u vezi brojnih natpisa u novinama o pregovorima te stranke i SNS o predizbornoj koaliciji, navodi «da on nema ništa dodirno sa SNS..» i da zauzima opozicioni stav u odnosu na nju, te da neće ni u kakvu koaliciju u tom pravcu principijelno. I mr Radovan Kalabić visoki funkcioner SNP javno zastupa proruske i antiatlantističke, a u svojoj suštini i opozicione stavove, ili stavove koji su u suprotnosti sa onim što aktuelna vlast sprovodi u praksi po ključnim državnim i nacionalnim pitanjima.
Kao kontrast svemu tome od 20 januara, dakle u poslednjoj najmanje sedmici u većem broju listova od Novosti do Politike su se pojavile vesti o pregovorima te stranke sa SNS i šansama da se sklopi predizborna koalicija. Jedini koji se u javnosti o budućoj poziciji te stranke na izborima i čak poslednjih meseci posebno o škakljivim opozicionim pitanjima gde su sukobi sa vlašću jasni, ne oglašava i ne govori na te teme je predsednik SNP dr Nenad Popović. Ukoliko bi zaista SNP protiv sve etike i normi programskog i do sadašnjeg delovanja ipak ušla u predizbornu koaliciju sa SNS to bi za naprednjake mnogo značilo da se u odnosu na dezinformiranu javnost dalje fingira spin o multipolarnom delovanju Vučića i režima, koji eto u svojim redovima, odnosno koaliciji ima i proruske, evroskeptične snage, patriotske, za odbranu Kosova i Metohije, za branu migrantskom talasu, za srpsku podršku Republici Srpskoj i opoziciji antiatlantističkoj u Crnoj Gori – dakle sve suprotno od onog što premijer i režim sprovodi, a što je opet suprotno od težnjama običnog glasača pa i člana SNS. Dakle na taj način bi se šizofreni rascep, između težnji prosečnog (dez)informisanog birača i čak člana SNS koji je za odbranu Kosova i Metohije, naročito njegovog severa u Srbiji, koji je protiv neoliberalne ekonomije, antisocijalnog Zakona o radu (koji je donela upravo ova vlast), protiv nekritičkog puzanja ka EU koja je u krizi i pred raspadom, protiv toga da naša zemlja bude stecište stotina hiljada migranata sa Bliskog istoka kada ih sve ostale zemlje, posebno članice EU gone i ne primaju, a sa druge strane režim oličen u samom Vučiću radi u praksi sve suprotno. Dakle ovde se uopšte ne radi o nekoj snazi toliko same SNP (ta stranka je u razvoju i ima neku snagu na terenu, ali za razliku od ostatka patriotske opozicije i solidniju materijalnu snagu) već o smokvinom listu, koji će Bujošević, Nenad Stefanović, Zoran Stanojević i ostali gurui proameričkog dezinformisanja Srbije pretvoriti u novu moćnu koprenu za medijske zloupotrebe i spinovanja čiji je cilj da glavni izvođač radova u našoj napaćenoj zemlji od nama najnenaklonjenijih sila SAD, Britanije i delom Nemačke, sadašnji premijer bude što više zaštićen kod običnog građanina i posebno birača i člana SNS od razotkrivanja, kakvu zapravo politiku sprovodi i kakva je to politika za naše esencijalne interese.
Koliko nam razum govori, a i informacije do kojih dolazim, neki pregovori između Popovića i Vučića postoje, a uprkos svoj opozicionoj retorici, programskim načelima, stremljenju članstva SNP do sada nije bilo čvrstih i ozbiljnjnih razgovora njegovih sa liderima Patriotskog bloka. Međutim čini se da još nije ništa rešeno i da kao u svakoj politici prostora za dogovore i različita scenarija postoje. Ukoliko Popović prihvati da uđe u koaliciju sa SNS to bi ne samo ozbiljno potkopalo njegov politički kredibilitet, jer kao pisac knjiga koje su izrazito protiv ulaska i nastavka puta ka EU (koje sam čitao i rado citiram zbog kvaliteta i jezgrovitosti podataka i poruke), za iskrenu saradnju stratešku sa Rusijom i geopolitički zaokret u tom pravcu (obratiti pažnju na dve Popovićeve odlične knjige na tu temu napisane kao koautorske sa dr Slukom), na mnoštvo njegovih saopštenja i nastupa u javnosti u kojima na jedan uglađen način i stil koji neguje u pravcu džentlmenske i korektne forme nastupa, ali jezgrovitosti i snage činjenica koje saopštava – u kontinuitetu iznosi stavove koji suštinski suprotni politici i radu ovog režima, i koji su sastavni deo patriotske opozicije. O tome da će praktično čitav estabilišment političara i uglednih ljudi u samom SNP takav eventualni stav ulaska u predizbornu ili bilo kakvu koaliciju sa kompromitovanom SNS to višestruko pogoditi, i da će u svakom slučaju to biti protiv njihovih suštinskih stavova dodatan je motiv da se u tom pravcu nikako ne ide. Kako će recimo dr Mila Alečković potom izaći u javnost kada u kontinuitetu do sada napada ne samo režim, već i recimo predsednicu DSS i same članice Patriotskog bloka da su nedovoljno i pouzdano opozicioni prema režimu (po mom mišljenju krajnje neargumentovano i čak iracionalno) kada zapravo stranka u kojoj je ona se ispostavlja preko ovih natpisa u štampi i saznanja kao potencijalni partner i koalicioni saveznik SNS i premijera Vučića.
Uostalom glavni rebus metafora kosovskog zaveta, srpskog vekovnog naciona, je Kneževa večera i kosovska kletva za izdaju, gde je tada po predanju Branković optužio Obilića za izdaju, a u praksi se to već sutradan drukčije potpuno ispostavilo. Čije će lice biti čisto, kao i u kneževoj večeri i kosovskoj kletvi, govorimo uopšte posle tolike medijske dezinformacije, spinovanja stranog faktora i «ostataka domaćih struktura»u posebno u proteklih godinu dana.
Jasno je da Sanda Rašković Ivić kao najoklevetanija od strane svih režimskih pa i «prožutih» medija, koji su pod presudnim uticajem zapravo nama najnenaklonjenijih sila SAD, Britanije i u manjoj meri Nemačke, jedna dostojanstvena i primetio bih trezvena i privlačna žena, na jedan suptilan ali kvalitetan način, za razliku recimo od prethodne politike vrha ove stranke – u praksi sabira patriotsku opoziciju. Uz to konstantno i rečima i delima po ključnim elementima predstavlja opoziciju režimu, a pri svemu tome što je bio i ranije manir ove stranke – zadržavajući dostojanstvo u delanju i nivo ponašanja. Naravno i Dveri su u tom pravcu, i vidim da Obradović izrasta u jednog kvalitetnog političara koji razume opasnost u kojoj se nalazi otadžbina, što važi i za ostale učesnike Patriotskog bloka, pre svega za ugledne intelektualce koji su tu.
Još je ostalo da ukratko razmotrim poslednju veliku enigmu, a to je kako će izaći na predstojeće izbore Rodoljubivi savez, koji čine organizacije na čijem su čelu Vladan Glišić, Dragan Todorović, Aleksandar Đurđev, Željko Čurović, jer je tu sabran solidan potencijal opozicioni, tu ima kvalitetnih političara sa iskustvom svakako. Mislim da bi bilo dobro da se i oni dogovore sa Patriotskim blokom, i lično mogu samo da navijam za tako nešto. Ne bi bilo dobro da oni izađu na izbore van predizbornog dogovora sa Patriotskim blokom, jer bi to dovelo do opasnosti da se sa njihove strane ne pređe cenzus, pošto su uz sav kvalitet navedenih političara koji nije sporan, naprotiv on je neupitan i bitan za opštu stvar, već u ovakvim uslovima medijske blokade besparice za patriote i druge segregacije, teško je za očekivati pored Patriotskog bloka i radikala, da pojedinačno posmatrano još neko u ovakvim okolnostima može preći cenzus. Uz to to su uglavnom skorijeg datuma formirane organizacije sa još nedovoljno vremena za i gradnju sopstvene infrastrukture po Srbiji.
Što se tiče Srpskog preporoda, ponovio bih da prof. Komazec ima verovatno najveća znanja i ozbiljne radove u oblasti ekonomije, posebno monetarno-finansijskom, i da bi to dobrodošlo patriotskoj opoziciji, jer je to razrada njenih osnovnih makroekonomskih postulata. Sa druge strane organizaciono za ovih šest i kusur meseci postojanja Preporod ne napreduje ozbiljno, pa je u svakom slučaju uz poznata ograničenja u medijima i finansijska koje ima celokupna patriotska opozicija, jasno da samo ulaskom u jaču koaliciju predizbornu, a što važi i za druge patriotske organizacije može očekivati prelazak cenzusa, u suprotnom možda bi bilo bolje da te organizacije i ne izlaze samostalno na izbore, jer bi samo pomogli režimu da se raspu glasovi patriotske opozicije. U sledećim sedicama dobićemo odgovore na ova otvorena pitanja, ali smatram u svakom slučaju kao sigurno da će se nakon dvogodišnje pauze predstavnici patriotske opozicije vratiti u Narodnu skupštinu.
Međutim potencijali patriotske opozicije su daleko veći, po mom mišljenju imajući u obzir stremljenja običnih građana, čak i ovako temeljno i u kontinuitetu (dez)informisanih da potencijalno imaju većinu, jer se veći deo građana ne slaže sa nastavkom pogubne neoliberalne ekonomije, antisocijalnog Zakona o radu, predaje i severa Kosova Prištini, nekritičkog puzanja ka EU koja je najblaže rečeno u krizi, primanju migranata sa Bliskog istoka kada i članice Unije im udaraju kapije, odsustvom demografske politike u uslovima kada svake godine nas ima zbog negativnog priraštaja tridesetak hiljada manje, a još toliko u najboljoj snazi ode iz zemlje….U tom pravcu su neophodni i novi kvalitetni ljudi i razrada inače dobrih ideja u patriotskoj opoziciji, ali u foto finišu do izbora 24 aprila je makar neophodno da stavimo na stranu sujete, izvuku što povoljniji uslovi za izbore od režima i podredimo sve zajedničkom uspehu i početku oporavka Srbije – a to je ulazak u parlament u što većem broju poslanika koji daju alternativu postojećem stanju u zemlji i protive se nastavku primene pogubne postoktobarske esencije.
Dr Dragan Petrović
