Obaveštajne službe respektabilnog broja država savremenog sveta “boluju“ od tehnicizma, pod kojim se podrazumeva saznavanje protivnikovih tajni uglavnom korišćenjem visokosofisticirane prislušne tehnike. Pri tome, one neosnovano ili osnovano polaze od procene da su potencijalni objekti obaveštajnog istraživanja ili nedovoljno bezbednosno obrazovani ili nedisciplinovani (neodgovorni) u čuvanju vitalnih svog matičnog subjekta, kao i sopstvenih ličnih tajni.
Navedeno shvatanje osnažuju pribavljenim kvalitetnim tajnim podacima o protivniku, često gubeći iz vida ulogu i značaj najpouzdanijeg (tradicionlanog, večitog) agenturnog metoda. Ni prostor Balkana nije imun na korišćenje tehničkog metoda prikupljanja podataka o neprijatelju, partneru i prijatelju. Države na neintegrisanom delu Balkana (koji čine: Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Makedonija) perspektivno žele da budu neutralne poput Republike Srbije koja je “opšti model“ za stabilizaciju regiona.
Ovakav politički kurs posebno je poželjan i interesantan zbog toga što ova ideja ima podršku pravdoljubivih naroda i svih evroazijskih zemalja. Logično je da na tom putu države intenzivno sarađuju, jačaju međusobno poverenje i osnažuju višeslojnu međudržavnu i regionalnu saradnju. Bitisanje na takvoj političkoj ruti podrazumeva da države uvažavaju preporuke i sugestije vanbalkanskih činilaca (svojih “partnera“) ali da paralelno misle svojom glavom.
Međutim, jačanje međusobnog poverenja u pogledu ideje o neutralnosti ne isključuje potrebu konstanog boljeg međusobnog upoznavanja, a taj proces podrazumeva i “suptilno“ špijuniranje. U tom kontekstu, objavljena vest (29.decembra 2016.) da je centralna obaveštajna služba Bosne i Hercegovine – Obaveštajno-bezbednosna agencija (OBA) – prisluškivala zvaničnike Republike Srbije, između ostalog ukazuje da su međudržavni odnosi na Balkanu, nezavisno od deklarativnog izjašnjavanja u korist jačanja saradnje u regionu i opredeljenosti za takozvani evropski put, krcati velikim podozrenjima i višeslojnim animozitetima. Zaprepašćujući je primer da obaveštajna služba Bosne i Hercegovine iskače iz svoje primarne sfere delovanja (to je bezbednosna zaštita i Republike Srpske i Federacije BiH), prisluškuje najviše političke funkcionere Republike Srbije, i sve to nesumnjivo po nalogu bošnjačkog člana predsedništva, budući da je više nego jasno da takvu odluku nije odobrio srpski član predsedništva Bosne i Hercegovine.
Sam čin prisluškivanja odražava duboko nepoverenje i neprijateljski stav naredbodavaca takvog čina. Navedeno potvrđuje strogo poverljivi (BiH službena oznaka “tajno“) dokument Obaveštajno-bezbednosne agencije BiH o akciji preduzetoj protiv Republike Srbije pod nazivom “Predlog za zavođenje obaveštajnog prodora“ uz datum 13.7.2016. Akcija kodnog naziva “Ušće“, pokreće se na osnovu “Analitičkog prikaza broj 05/1-3748/16“ (datiran na 8.7.2016.) za područje rada “50000“ (problematika Republike Srbije). Stručni saradnik OBA potpisan kao Ekrem Pita navedeni predlog mera obrazlaže navodnim konstantnim i ofanzivnim obaveštajnim nastupom više različitih obaveštajnih službi Srbije usmerenih ka institucijama i pojedincima Bosne i Hercegovine. Dotični “obaveštajni nastup“ Srbije se kvalifikuje kao ozbiljna pretnja BiH, što iziskuje posebne mere na terenu, odnosno, aktiviranje obaveštajne akcije usmerene ka državnom vrhu Srbije. Dokument dodatno pojašnjava da će se u sklopu akcije “Ušće“, shodno potrebi, primenjivati i operativno-tehničke mere “Bor“, “Krov“, “Šumar“, “Lovac“, “Brod“, “More“ , “Slalom“ i “Eho“.
Nalogodavci ovakve podmukle akcije su morali pretpostaviti da će biti otkriveni, i upravo ta činjenica ukazuje na njihovu beskrupuloznost. Međutim, opštepoznato je da rezultati ovakvih akcija prisluškivanja prvenstveno ne zavise od želja kreatora već zavise od objekta na koji je usmereno delovanje, u ovom slučaju zvaničnika Republike Srbije. Jer, realizatori prisluškivanja nesumnjivo računaju na nedovoljnu budnost političke elite Srbije prilikom korišćenja elektronske komunikacije. Sa druge strane, veruje se da su signal za ovakvu podmuklu akciju dobili od svojih anglosaksonskih mentora, čijom ideologijom se nadahnjuju i u čijoj centrali su osposobljavani. Najzad, pretpostavlja se da su saznate tajne od zvaničnika Srbije isključivo za potrebe bošnjačkog člana predsedništva BiH, pod čijom je neprikosnovenom kontrolom OBA.
Ukoliko su kontraobaveštajne službe Srbije uspostavile efikasan sistem zaštite podataka, ličnosti i objekata, isključena je mogućnost da se provođenjem pomenute akcije došlo do određenih saznanja o tajnama od vitalnog značaja za funkcionisanje naše države. Naravno, ovakav epilog u velikoj meri zavisi od bezbednosne discipline najviših funkcionera Republike Srbije, pod čim se podrazumeva da prilikom korišćenja bilo kog sredstva komunikacije imaju na umu činjenicu o tome da “neprijatelj sluša“.
Karakterističan je primer dugogodišnje prakse nekadašnje Jugoslovenske Narodne Armije, koja je na svim sredstvima veze, uključujući i kancelarijske telefone, imala postavljene upozoravajuće oznake “pažnja – neprijatelj sluša“. U ovakvom slučaju, ovoj nesumnjivo agresorskoj bosansko-hercegovačkoj tajnoj službi preostaje da uzalud troši resurse. Konstatovano potvrđuje činjenica da je informacija o akciji prisluškivanja zvaničnika Srbije od strane Obaveštajno-bezbednosne agencije BiH, saopštena javnosti u januaru 2017. godine (29. decembra 2016.). Međutim, prema dostupnim saznanjima, obaveštajci Srbije imali su informaciju o uvođenju akcije još u vreme njenog osmišljavanja i planiranja. Ovakva vest je planski učinjena dostupnom medijima početkom ove godine, između ostalog, da bi primirila bošnjačko rukovodstvo u Sarajevu, koje je povodom obeležavanja Dana Republike Srpske pojačano nastavilo da preti opstanku najmlađe srpske države. Nažalost imajući u vidu neobuzdane aspiracije bošnjačke političke elite u Sarajevu prema Republici Srpskoj, za očekivati je uvođenje sličnih akcija prisluškivanja prema njenom garantu opstanka – Republici Srbiji.
Vladimir Milanović
www.fsksrb.ru
