Pekarska industrija – pola belo, pola crno

0
51

Rod pšenice u Srbiji u 2015. godini biće za oko 1,7 odsto veći od prošlogodišnjeg, a za 1,4 odsto manji u odnosu na desetogodišnji prosek, izjavio je nedavno sekretar Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije (PKS), Nenad Budimović. On je na sastanku Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu industriju, šumarstvo i vodoprivredu (PKS) kazao da se prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) sa 589.922 hektara u 2015. godini očekuje proizvodnja hlebnog zrna od 2.428.709 tona.

hleb

Godišnje potrebe srpskog tržišta za pšenicom su 1,2 miliona tona. Mlevenjem dobije se 70% brašna, 840 hiljada tona što zadovoljava tražnju pekarske industrije, 20% sirovine za stočno brašno i 10% sirovine za testenine. Uvidom u podatke PKS za 2014. godinu proizvodnja brašna od pšenice je 466.388 tona, uvoz je bio 1185 tona, a izvoz 183.809 tona, što znači da za potrebe našeg tržišta ostaje 283.764 tona. Ogroman nesklad se primeti između zvanične proizvodnje brašna koja se troši u Srbiji (283.764) i proizvodnje (840.000), čak neverovatnih 556.236 tona. Jedino logično obrazloženje je da nesklad potreba i proizvodnje popunjava siva ekonomija.

Kako je moguće da siva ekonomija ubacuje na tržište 556.236 tona? Pekarska industrija procenjuje se na 6200 pekara, a svu nabavku brašna vrše od domaćih mlinova kojih ima nešto malo manje od 300. Kako je moguće da mlinovi proizvedu 556 hiljada tona brašna, plasiraju na crno a da to niko ne vidi? Kako je moguće da pšenica, strateški proizvod države koji niko ne kontroliše, zvanično otkupljena od proizvođača posle mlevenja završila na crnom tržište Srbije? Pekare su izuzetno retko kontrolisane, mlinovi skoro nikada! Da jesu, otkrile bi se kriminalne radnje, verovatno zaštićenih biznismena.

Postavlja se pitanje: ko su vlasnici mlinova koje niko ne kontroliše? Kako oni plasiraju stotine hiljada tona brašna, a da niko ne vidi hiljade šlepera koji svakodnevno prevoze robu do kupca? Stavljanjem u promet 840 hiljada tona brašna, proizvodnjom hleba i peciva vrednost brašna je najmanje trostruka, tako da ukupni prihodi proizvoda od brašna dostizu oko 700 miliona evra. PDV na proizvode od brašna je za hleb i još neke artikle 10%, za ostale 20%, što sa prosečnom stopom daje prihode državi od PDV-a 90 miliona evra ako bi se sve naplatilo, trenutno je polovina u sivoj zoni, i taj deo novca ostaje utajivačima. Zbog manjih prihoda zbog rada na crno, manja je dobit, tako da nastaju gubici poreza na dobit, što sa značajnim angažovanjem radnika na crno u ovoj branši, daje dodatne utaje poreza i doprinosa za 20 do 30 miliona evra.

Dragan Radović

Dragan Radović

pravda.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime