Na televiziji, koja se u gradu predstavlja kao naša „lepa prijateljica“ (Belle Amie), pre neki dan odigrao se performans dva učesnika.
Miloš Stojković, do tog dana član SPS, je uživo u televizijskom programu prešao u SNS. Potpisao je pristupnicu SNS-a koju drugi učesnik performansa, Boban Džunić, poslovično i redovno nosi u unutrašnjem džepu sakoa. Valjda su pristupnice tu, blizu srca, zbog velike navalice zainteresovanih članova drugih partija?
Ne bih potcenjivao važnu simboliku celog ovog performansa.
Prva poruka – političar iz SPS-a je zadivljen likom i delom premijera Srbije, kao i energijom Džunića, lokalnog funkcionera SNS-a. Zašto? Po rečima Stojkovića zato što su oni spremni da „siđu u narod, da se spuste nisko“. Da li je još neko iziritiran ovim osim mene?
Šta znači „nisko“? Da li nam je to Stojković, u naletu strasti koju čovek verovatno prirodno oseća kada prelazi u stranku na vlasti, zapravo rekao kako nas političari zaista vide? Naša vrhovna božanstva, srpski političari, doživljavaju da su toliko iznad nas, da nam samo oni, svojom mudrošću, mogu obezbediti sve što nama treba. Nama dole, nemoćnom i glupom narodu. U tome se izgleda ogleda veličina političara: koliko nisko mogu da se spuste?
Druga poruka – političari IPAK brinu o kulturi. Ako već nema para za kulturu u gradskom budžetu, oni će sami pokrenuti amatersko pozorište. Već su obezbedili i medijski prostor za svoje performanse. Da li političari ne daju pare kulturi kako im ne bi ozbiljni umetnički programi predstavljali konkurenciju za njihove amaterske pokušaje režije i glume?
Sagledavajući umetnički aspekt ovog performansa, moje je mišljenje da je režija bila slaba i neuverljiva. Jedan od glumaca (u ulozi političara na vlasti) više puta gleda u kameru i monitor da vidi kako sve to izgleda. Facijalna ekspresija pokazuje nesigurnost. Više glumataju nego što glume. Ipak, ne manjka im entuzijazma jer su očigledno oduševljeni svojom idejom. Ono što im svakako manjka je nedostatak samokritičnosti ukoliko su i danas zadovoljni učinkom svog performansa.
Treća poruka – političari misle da smo mi idioti i da ćemo nasesti na ovakve gluposti.
Ceo performans je i sa političke i sa umetničke strane uvreda za svakog mislećeg građanina ovog grada. Naravno, performans je dobio nacionalnu vidljivost, pa je Niš ponovo bio na nacionalnim medijima ismejan.
Prikazani smo kao grad Tike i Đoše, gde političari kažu narodu u lice da misle da je glup, sigurni da će ovakvo ponašanje proći nekažnjeno.
Mladen Jovanović
juznevesti.com
