Može se očekivati da će na ovim izborima leteti perje ne samo u borbi za vlast već i za cenzus. Koalicije DSS- Dveri, DS-Nova stranka, SDS-LDP, pokret „Dosta je bilo“, SRS, Levica Srbije… spaja isti problem — nedostatak novca i, kako kažu, takozvani „medijski mrak“.
Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji, po svemu sudeći, vodiće se paralelno u dve kolone: stranke koje jurišaju vlast i one koji jurišaju na — cenzus.
Dakle, kako preko cenzusa, kako će i koje stranke ostati iznad vode, a koja im je ciljna grupa? Šta ove stranke spaja, a šta razdvaja?
Ako je suditi po rečima sagovornika Sputnjika iz pomenutih stranka i koalicija, spaja ih ista muka — takozvani medijski mrak. Druga je pešačka kampanja. Dakle, nema skupih bilborda, ide se u borbu, kako reče jedan od njih, „prsa u prsa“ za svaki glas.
Od ekonomije do ideologije
Srpska radikalna stranka, koja se ispod cenzusa prvi put od svog postojanja našla na prošlim izborima, na ove izbore ide pojačana svojim liderom Vojislavom Šešeljem. Šešelj za Sputnjik kaže da para za bacanje nema, pa će tako ova kampanja biti „pešačka kampanja kroz Srbiju“.
„Održavaćemo mitinge u svim mestima. Ukupno 28, a od propagandnog materijala imaćemo letke, nalepnice ili postere, ali u malim količinama“, objašnjava lider radikala.
Tvrdi da su „centralni mediji“ za njih blokirani, a što se tiče ciljne grupe radikala, kaže da su to „svi građani ojađeni i osiromašeni prethodnim vlastima — a to je skoro 90 odsto građana Srbije“.
„Naš osnovni cilj je da ovi izbori budu konfrontacija sa svim prozapadnim strankama i sa onima koji se zalažu za NATO i Evropsku uniju. Radikali su za integraciju sa Rusijom“, kategoričan je Šešelj.
Nemanja Radojević iz Pokreta „Dosta je bilo“ Saše Radulovića tvrdi da oni sa cenzusom nemaju problem, jer su, prema njihovim istraživanjima, taj prag odavno prešli. Na prošlim izborima, kaže Radojević, najveći strah njihovih potencijalnih birača bio je da su oni tu jednokratno i da neće preći cenzus, te da će njihov glas biti — bačen. On podseća da su na prethodnim izborima dobili 75 hiljada glasova, što je oko 2,70 odsto, i to za deset dana kampanje od osnivanja pokreta.
„U Vojvodini u i Beogradu smo već odavno iznad šest odsto. To govore i interna istraživanja nekih stranaka koja se ne objavljuju. Ovde smo već dve godine, organizujemo tribine po svim mestima u Srbiji i sale su nam pune… Prisutni smo na internetu i na društvenim mrežama, a zbog medijskog mraka za nas nije moguće gostovanje na televizijama sa nacionalnom frekvencijom“, tvrdi on, dodajući da su do sada formirali više od 80 odbora po Srbiji i da se na širenju još radi, ali i da im dolaze novi ljudi.
Ciljna grupa njihove stranke su petooktobarski glasači i apstinenti, odnosno, kako kaže, svi oni koji znaju da su Srbiji potrebne istinske reforme.
„Pred birače izlazimo sa ekonomskim planom, jer mislimo da se na tom polju nije ništa promenilo, čak je postalo i gore. Naš program je koncizan i lako razumljiv svima, pa se u tom smislu ne obraćamo nikome posebno. Razumeju nas dobro i stari i mladi, i ljudi sa sela i oni iz grada“, tvrdi on, uz napomenu da je najveća pošast zapošljavanje partijskih kadrova na izmišljena administrativna radna mestima.
Borko Stefanović, koji predvodi najmlađu stranku u Srbiji — pokret Levicu Srbije, kaže da će ta stranka na ovim izborima svu snagu usmeriti na režimske stranke koji su im, kako navodi, i glavni oponenti.
„Građanima ćemo umesto gole kritike ovog režima ponuditi ono što mi želimo da uradimo. Znamo da će kampanja biti ’prljava‘ i da će biti jako teško sprovoditi ravnopravnu kampanju, zbog nedostatka sredstava, ali ćemo se truditi da obiđemo celu Srbiju. Mi smo to već jednom uradili, dakle obišli smo celu Srbiju, i na naše zadovoljstvo sale su bile uvek pune. Nastavićemo direktan razgovor sa biračima na terenu i gostovanjem na lokalnim medijima“, najavljuje Stefanović.
Levica Srbije, kako dodaje, nudi pre svega jednakost koja je u Srbiji uništena, solidarnost i socijalnu pravdu, visoke poreze za najbogatije, agrarnu reformu i vrlo jasan stav da ne treba da budemo članovi NATO-a, ali i garancije ličnom imovinom njenih ljudi u izvršnoj vlasti da će ispuniti pet ključnih tačaka iz programa stranke.
Od Rusije do NATO-a
Igor Ivanović iz DSS-a, u ime koalicije DSS-Dveri, svoju ciljnu grupu je podelio u tri koncentrična kruga. U prvi krug spadaju glasači DSS-a i Dveri sa prošlih izbora. Drugi čine patriote koje žele da vide jače stranke patriotskog bloka zajedno i koje u prethodnim godinama nisu imale svog predstavnika u parlamentu.
„Treći krug su mlađi glasači i neki od naprednjaka razočaranih zbog Briselskog sporazuma ali i sporazuma sa NATO-om. Kada je reč o materijalnim sredstvima, kampanja će biti više nego skromna, ali aktivna. Neće biti konvencijska kampanja, već kampanja ’događanja‘, gde će tema kampanje biti sreća, i to je ono što mogu za sada da vam kažem. U svakom slučaju, biće modernija nego ranije i biće direktne interakcije, bez posrednika, sa biračima. Ideja je da budemo u narodu“, ističe Ivanović.
Portparol SDS-a Konstantin Samofalov, ispred koalicije SDS-LDP, pre svega je posetio da je SDS pitanje cenzusa i prelaska istog rešio još na prošlim izborima, te da očekuje pobednički rezultat na ovim izborima. On kaže da sadašnja vlast nije rešila nijedan ključni problem u državi, i da građani žive sve teže.
„Napravićemo blok koji će biti u stanju da se suprotstavi sadašnjem režimu, a Boris Tadić uživa veliko poverenje prograđanske opcije, tako da verujem da će to biti jedna pobednička kampanja“, kaže Samofalov.
SDS, prema njegovim rečima, ne očekuje da će imati mesta na nacionalnim medijima, i zato će se potruditi da obiđe svako mesto i direktno razgovara sa svim nezadovoljnim ljudima.
„Mi kao socijaldemokratska stranka želimo da ’idemo‘ na svakog građanina, mnogo je onih koji na prošlim izborima nisu želeli da glasaju, ili su greškom glasali za sadašnju vlast, ali računamo i na naše tradicionalne glasače“, kaže Samofalov.
Aleksandra Jerkov iz Demokratske stranke u emisiji „Svet sa Sputnjikom“ na temu izbora rekla je da je od velike važnosti da građani izađu na izbore, i da pretpostavlja da će izlaznost biti oko 60 odsto, zbog čega joj je, kaže, žao, jer „ako se građani ne bave politikom, politika će se baviti njima“.
„Mi smo zaključili da je najbolji način da osvojimo glasove da prodemokratska opozicija ide odvojeno, jer tako građanima dajemo više opcija da se odluče. Ne brinemo za cenzus niti razmišljamo o tome. Kampanju ćemo voditi od vrata do vrata, jer ima smisla kada građani čuju šta im predloženi poslanik nudi, šta mogu sutra da očekuju od njega i kako da stupe u kontakt sa njim. Ovako kako svi sada rade, ne rade dobro“, zaključuje Aleksandra Jerkov.
Brankica Ristić
rs.sputniknews.com
