Petrijin venac oko broja 1

0
691
Foto: printscreen

,,Čovek ti je taka živina, sve zaboravlja. Ne znam kaki bol da ima, najzad će uvek da ga odboluje i da zaboravi. I produži da živi ko da ga i nije zadesilo ništa strašno. Panti još ponešto od to, nije da je baš sve zaboravio, ali i to nekako kao kroz maglu, ko da se desilo nekom drugom, ne njemu. Taka je to strvina. Voli da živi, živina,, Petrijin Venac

Mirjana Karanović je Petriju odglumila ubedivši gledaoce da prikazuje lični identitet svog, a Petrijinog života. Napaćen lik Petrije i njenog života, teško je bilo glumiti. Ostaviti duboku glumačku brazdu u Petrijinoj ,,košuljici,,…nedužno zatucane žene iz malog rudarskog mesta, u bujici pre rata, u toku rata i posle rata.

Mirjana Karanović se stopila sa sudbinom srpske žene, u periodu u kom malo koja žena nije živela život bremena i patnje. Ne samo žena, već i muškarac, deca sa primerom bez primera. 

Svaka oluja nad Srbijom nosila je odrone i potope. Gazila ga je svaka čizma, mamuzao svakojaki neprijatelj. 

Gazi se i svaki maslačak na putu, ali se on iznova razlista, procveta i svoju korisnost ne gubi.

Gaženi Srbi nisu naučili, već su sebe u sebi izgubili. 

*** 

Mirjana Karanović je dala sebe za ulogu Petrijinog lika. Posle tog uspeha, iznad uspeha, pokazivala je istinu svog sadržaja u sebi. Nije se umarala omalovažavajući Srbe jer ona nije Srpkinja već Jugoslovenka. Nije Srpkinja jer ne potiče iz verujuće, pravoslavne porodice. I nije Srpkinja jer su Srbi genocidan narod, i zasluženo su od NATO-a dobili ,,vaspitnju,, lekciju.

Biti Jugoslovenka nije koren, ni nacionalna pripadnost. Biti Jugoslovenka je samo jedan bljesak, suksecivni trojac, početak i kraj u istom trenutku. Jugoslavija je nestala baš u trenutku kad je postala.

Biti Srpkinja je pripadnost izvoru. Stablo na kom ti je prošlost, sadašnjost i budućnost. DNK koji u genima nosiš i onda kada ti u umu počiva tama.

Karanovićeva, od oca Miloja i majke Radmile, ne može prvo biti Jugoslovenka a ne biti Srpkinja. Glumom je nastavila da se bavi i srpskom pšenicom da se hrani i kad je nestala Jugoslavija.

Od srpske publike prima aplauze i ne odbija ih jer su im dlanovi udovi genocida.

U svim škrabotinama u njenoj ličnosti omakne se i kontradiktornost mišljenja o Srbima i opisa jedne od osobina srpskog lika ,,Nama je ovde jako teško da priznamo da smo neki put slabi. Valjda je to neka istorijska okolnost u kojima smo vaspitavani da moramo da budemo jaki i da ne priznamo da smo u situaciji kada treba neko da nas pridrži,,.

Genocidan narod nosi silu u sebi. Da je nema ne bi sa lakoćom postao genocidan. Vrsta nemerljivog zla nad čovečanstvom. 

Biti Srbin, u svom krvotoku poneseš nasledstvo da ne smeš biti slab, jer tad nestaješ i da nemaš za koga da se pridržiš. 

Srpski narod je uništavan najezdom neprijatelja sa sve četiri strane sveta oko njega. Propadao je i zbog svojih loših vodja. Srpski čovek je jedino mogao da se uhvati za jauk u svojim grudima i krstaču nekog svog koga više nema. Sve drugo je bilo hod po minskom polju.

Turčin mu je u genetskom nasledstvu ostavio da je prirodno da brat brata izda. Da otac sina smakne sa svog puta onog trenutka kada nevinost u detetu nestane i pretoči se u odraslost. Sa takvom ,,hemijom,, u svojim genima, srpsko biće su okretali kao cirksuski točak i njegovi političari i njegovi susedi.

*** 

Ova zemlja Srbija i dalje trpeljivo ćuti. Ne cepa se na komade i u svoju utrobu ne guta sve što se nakotilo. Tuga joj iz busena proviri ali ne očajava. Zna mudra crnica da vreme donosi i odnosi. Pušta svom rodu da sam nešto uradi…a šta smo uradili?

Iz svih ispovraćanih sadržaja, ON je i dalje vladar. 

Pre par godina se osmehnuo rekavši da ne liči na Lazara (cara Lazara), a u svojoj F dijagnozi je bio ubedjen da je Lazar mala ličnost za sablju u njegovoj ruci. Popljuvao je po Srbima, koje sada sa sigurnosti čeka da zaokruže broj 1, i na žalost, taj broj će biti zaokružen, da li rukom naroda ili rukom njegove ,,vojske,, i dao svu vojnu počast Muratu rekavši ,,Murat je bio ozbiljan vojskovodja…hmmm…Murat je bio (pa gestikulira skupljenim prstima kao da je opisivao dobar zalogaj sočno progutane prasetine)…hmm (dunuvši kroz nos kao Ferdinand sa cvetom u njušci udobno zavaljen pod krošnjom debelog hlada) ne za ove naše, ovi mu nisu ni skute da mu nose,,.

Olizujući Lazara i Murata, stigao je do slaganja lego kocki sa nevinom devojčicom. Sam sa sobom i u sebi, jer se i drskost u njemu postidela, izjavljuje da su on i njegovi vodili najčistiju kampanju i da je narod vrhovni sudija.

Toliko je prakljačom izmlatio ovaj narod, jer nikako belinu svojih dela ne može da vidi, i ne miri se istinom da ih nema, da bi ga ovaj narod bez osude zaobišao, ne bi na njega jurišao sve da se narodu garantuje da ovaj ,,Lazar,, i ,,Murat,, ne bi silu potegao. 

,,Čovek ti je taka živina, sve zaboravlja,,.

Poput glumice Mirjane Karanović, kada film dobije kraj, i šminka se opera sa lica, ON će kao i ona pokazati svoj sadržaj ,,Taka je to strvina. Voli da živi, živina,,. 

Marija Grubjašić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime