Piramida vlasti u Srbiji

3
2687

Srpsku vladajuću elitu ne interesuje narod, ne interesuje je život običnog čoveka. Stanje u kome se nalazimo nema nikakve veze sa raspadom SFRJ i ratom, niti sa bombardovanjem NATO alijanse, sankcijama, vojnom ili mekom okupacijom. Isto je bilo i pre 2000. godine, i pre 1990. godine, a nije mnogo bolje bilo ni pre 1945. godine. Srpska vladajuća elita je uzrok negativne selekcije (nepotizma i korupcije), „bele kuge“ ili „odliva mozgova“

Na vrhu piramide vlasti u Srbiji nalazi se „veće staraca“ (Momčilo Selić), odnosno „Srbijom vlada 100 porodica“ (profesor FON Slobodan Miladinović, NIN, broj 3195). Oni čine srpsku vladajuću elitu. Međutim, to „veće staraca“ i tih 100 porodica, nemaju ništa zajedničko sa onim idealnim ili pozitivnim u tradiciji, sa onim najboljim što znamo u istoriji vezano za „veće staraca“ – to nisu najmudrije „sede glave“, najčasniji i najpošteniji državnici, duhovnici i intelektualci, tu nema pastira koji brinu o svom stadu, te porodice nisu hrišćanske, tu nema hrišćanskih vrednosti.

Na vrhu piramide vlasti su profesori, generali, sudije, tužioci, novinari, političari, biznismeni, advokati, akademici, pisci, glumci, reditelji… Među njima ima i masona i iluminata, i racionalista i okultista, neki su povezani sa domaćim a neki sa stranim tajnim službama, neki su u dobrim odnosima sa vrhom SPC, oni trguju i sa Istokom i sa Zapadom… Oni odlučuju ko će postati glavni tužilac, ko će postati sudija najvišeg suda u državi, ko će postati general i načelnik, ko će postati urednik televizije ili novina, ko će postati akademik, ko, šta i koliko može da izvozi a ko da uvozi, ko može da prodaje naftu, ko može da gradi puteve, a ko da distribuira dopune za mobilne telefone, ko može da se bavi i kojom vrstom šverca i kriminala… Naravno, ovo pre svega važi za više nivoe vlasti i države – glavne poslove, koji donose najviše para, mogu samo oni da rade. Ljudi koji se nalaze na vrhu piramide vlasti su neformalno povezani, dolaze sa (naizgled) različitih ideoloških strana ili socijalnih klasa, neki su nepoznati javnosti i žive skromno (na primer, neki masoni ili obaveštajci koji su „obični ljudi“ sa običnim poslovima), a neki su poznati javnosti („slavne ličnosti“ i bogati), ali ih niko u javnosti ne dovodi sa vrhom piramide vlasti, niko ne može da zamisli da su sve te ličnosti u dobrim odnosima i da se dobro poznaju, tako da se oni kriju „u senci“, iza zvaničnih, državnih institucija i raznih stranaka, udruženja, komora… Danas su na vlasti naslednici onih koji su vladali za vreme SFRJ, a koji su tokom ratova i sankcija devedesetih 20. veka državno pretvorili u lično vlasništvo i akumulirali kapital kroz privatizaciju i kriminal – oni su zauzeli sve pozicije u novoj organizaciji države i društva, prilagodili su se novom svetskom poretku, odlučili da im više ne trebaju ratovi i sankcije i da je došlo vreme da se sarađuje sa Zapadom (na primer, strane banke u Srbiji prave ekstraprofite, ali, u tim bankama svoj deo profita, na razne načine, uzimaju i članovi srpske vladajuće elite), tako da su oni posle 2000. godine značajno uvećali svoj kapital. Oni bez novca ne mogu i ne umeju da vladaju.

U piramidi vlasti postoje frakcije, dolazi do porodičnih svađa, do smena dinastija, ali ono što drži na okupu vladajuću elitu je to što oni Srbiju smatraju svojom imovinom, te niko osim njih tu ne sme da se pita – oni se međusobno mogu boriti za prevlast, ali ako neko sa strane pokuša da uzme vlast, oni se svi ujedine da odbrane „svoje“ (tako su se sada, na primer, ujedinili Karić i Dinkić). Unutrašnji okupator, naravno, želi sam da vlada, ne želi ni narod, ni spoljašnjeg okupatora da ga ograničava. Međutim, spoljašnjem okupatoru (od prve polovine 20. veka okupator dolazi sa Zapada) nije teško da okupira i drži pod mekom okupacijom Srbiju, ne zato što je Srbija mala država, već zato što je ovakva srpska vladajuća elita. Srpska vladajuća elita je sa okupatorom napravila dogovor oko procenta raspodele plena – okupator uzima svoj deo plena (vidimo po broju nestalih beba u proteklih nekoliko decenija – i u deci) od srpske države i srpskog naroda, srpska vladajuća elita uzima svoj deo plena za dobro obavljen posao kvislinga, a srpskoj državi i narodu, naravno, ne ostaje ništa. Ako nema spoljašnjeg okupatora, vladajuća elita sve uzima za sebe, ništa ne ostavlja narodu i državi. Dakle, srpska vladajuća elita je takva da je srpskom narodu ili građanima Srbije potpuni isto ili svejedno da li je ili nije pod spoljašnjoj okupacijom. Tako je nakon 1945. sprovedena dećirilizacija, posle 1990. promovisan je turbo-folk, pornografija…, a posle 2000. godine rijaliti programi (u koje ulaze „ljuti“ protivnici nacionalista Šešelj i anacionalista Čanak). Sa vladajućom elitom kakvu imamo, nama spoljašnji neprijatelji nisu potrebni.

Da Vas podsetimo:  Pismo iz karantina

Drugi, niži stepen, u piramidi vlasti ili vladajućoj eliti, čine političari, oficiri, bankari, lekari, sudije, advokati, novinari, intelektualci, javne ličnosti (od umetnika do sportista i estradnih zvezda), „biznismeni“, direktori najvećih javnih preduzeća, vlasnici najvećih agencija za marketing i reklamiranje… Na tom nižem, drugom stepenu nalaze se predsednici političkih stranaka – i pozicije i opozicije (i anacionalnih, proevropskih i „patriotskih“), ministri u vladi, tajkuni, vlasnici i glavni urednici najvećih ili glavnih medija, sudije, tužioci, načelnika u policiji i vojsci… Oni su glavni operativci, za njih javnost zna, iza njih se kriju oni koji su na vrhu piramide vlasti, „u senci“, glave tih 100 porodica (nekada čak ni strani okupator ne zna ko čini to „veće staraca“ u Srbiji). Da li stvarno verujete da neki tamo Kokeza može da radi to što radi sa firmom Prointer, i da iza njega stoji samo njegov kum? Ili neki tamo Neša Roming (videti Dveriliks)? Glavni operativci su potrošna roba, čak i ako su članovi porodice (poput Borisa Tadića, ili Slobodana Miloševića i njegove porodice, da ne idemo dalje u istoriju), a ukoliko su deo gubitničke frakcije, ili su kompromitovani u narodu, ili se menja državna politika, ili se sarađuje sa nekom drugom svetskom silom, postaju kvarljiva roba (poput Stambolića, Đinđića…). Njihov je zadatak da obezbede da na izborima na funkcije uvek dođu kandidati koji rade za one na vrhu piramide vlasti (nekada su svi kandidati njihovi, pa su izbori samo predstava), oni kontrolišu glavne ili najveće tokove novca (i legalne i ilegalne tokove novca) i sve informacije (preko tajnih službi i medija). Na ovom stepenu ima i sveštenih lica koji svojevoljno ili zbog ucene rade za vladajući elitu.

Da Vas podsetimo:  Čistilište

Treći stepen piramide vlasti čine niži operativci. Tu su „nezavisni“ analitičari koji gostuju po medijima, predsednici opština i lokalnih stranaka i pokreta, niži oficiri policije, tajnih službi i vojske, zatim predsednici sportskih saveza i klubova (pre svih, fudbalskih, pre svih, Crvene Zvezde i Partizana), „kontroverzne ličnosti“. Oni su šefovi onima koji se nalaze na četvrtom stepenu piramide vlasti ili organizovane kriminalne grupe. Unutrašnji okupator je organizovana kriminalna grupa.

Četvrti stepen piramide vlasti čine oni koji rade na terenu, uglavnom najprljavije ili najmanje plaćene poslove. Tu se nalaze vođe kriminalnih grupa, vođe navijača (pre svih, Crvene zvezde i Partizana), odatle se regrutuju batinaši pred izbore, za obezbeđenje, tu se nalaze oni koji na terenu učestvuju u izbornim krađama… Na primer, kada je vladajuća elita odlučila da je došlo vreme da se organizuje „parade ponosa“ ili proda Kosovo i Metohija, odmah su vođe navijača Crvene zvezde i Partizana, patriJotskih organizacija i kriminalnih grupa (a koji su pre toga govorili da je „Kosovo srce Srbije“, napadali policiju prilikom prethodnih pokušaja organizacije „parade ponosa“, odlazili na barikade na Kosovo i Metohiju), dobili poslove na tenderima za EPS (vođe navijača Crvene Zvezde) ili Mostogradnju (navijači Partizana obezbeđuju gradilište na mostu kod Ostružnice), za gradnju puteva (Zvonko Veselinović), ili posao u državnoj službi (npr. Miša Vacić), u gradskoj vlasti (npr. Parović, Fajgelj, Mladenović…), i naravno, neki za ostale kriminalne poslove, i više niko od tih velikih nacionalista nije pravio problem oko organizacije „parade ponosa“, nije bilo protesta zbog tzv. Briselskog dijaloga, barikade su uklonjene, sa Severa Kosova povučene su institucije države Srbije, Srbi sa KiM „integrišu“ se u tzv. Kosovo… Ovi sa četvrtog stepena su najbliži narodu, ali, oni rade za one na vrhu piramide vlasti, koji, po potrebi, mogu da budu veliki nacionalisti, ali i da odluče da se bez sukoba organizuje „parada ponosa“, ili da se pozorišna predstava „Olimp“ prenosi na RTS, ili da vlasnik TV Pink postane dirigent koji će od države da uzme kredit i subvenciju da bi državi platio porez.

Srpska vladajuća elita decenijama unazad sarađuje sa najvećim ubicama Srba i najvećim kriminalcima u regionu – sa onima koji vladaju u Crnoj Gori i Hrvatskoj, albanskim klanovima… Na primer, Arkana su stvorili Slovenci i Hrvati iz UDB-e, ili, nedavno oslobođen Naser Orić, koji je ubijao Srbe u Srebrenici i Bratuncu, radio je za srpsku vladajuću elitu, ili, vladajuća elita u Srbiji podržava antisrpsku vlast u Crnoj Gori i obratno, antisrpska vlast u Crnog Gori podržava vladu u Beogradu (Koštunica je ušao u sukob sa Đukanovićem i sklonjen je iz vlasti, Tadić je ušao u sukob sa Đukanovićem i zamenjen je sa podobnim Vučićem), itd. Drugim rečima, raditi za srpsku vladajuću elitu, znači raditi protiv svog naroda, tj. za najveće zločince srpskog naroda, od Orića, Tačija i Haradinaja, preko hrvatskih desničara iz HDZ i levičara poput Mesića, Josipovića ili Milanovića, Mila Đukanovića i crnogorske mafije, do Kušnera, Sorosa, Blera, Klintonovih, Merkelove… pošto srpska vladajuća elita sa njima ima odlične odnose. Na četvrtom nivou piramide najviše je tradicionalista i rusofila, ali, na vrhu piramide vlasti najmanje ih ima ili ih nema uopšte, tako da ovi rusofili sa četvrtog stepena (ili trećeg i drugog), u suštini, rade za globalizatore i antihrišćane sa prvog stepena ili vrha piramide vlasti.

Da Vas podsetimo:  Univerzitet u službi režima

Biti deo takve piramide vlasti na bilo kom stepenu, služiti toj vladajućoj eliti, znači biti izrod i srpskog i ljudskog roda, nečovek. „Ko živi samo radi sebe, ne mareći ni za koga drugog, taj je suvišan, taj nije čovek, već izrod roda ljudskog“ (Sv. Jovan Zlatoust). Srpsku vladajuću elitu ne interesuje narod, ne interesuje je život običnog čoveka. Stanje u kome se nalazimo nema nikakve veze sa raspadom SFRJ i ratom, niti sa bombardovanjem NATO alijanse, sankcijama, vojnom ili mekom okupacijom. Isto je bilo i pre 2000. godine, i pre 1990. godine, a nije mnogo bolje bilo ni pre 1945. godine. Srpska vladajuća elita je uzrok negativne selekcije (nepotizma i korupcije), „bele kuge“ ili „odliva mozgova“. Zbog te elite nije istražen slučaj nestalih beba, zbog toga nema dostojnih spomenika, memorijalnih kompleksa i kulture sećanja na genocid nad srpskim narodom počinjen u dva svetska rata, zbog toga ne postoji fond za lečenje teško bolesne dece već se novac za njihovo lečenje u inostranstvu prikuplja preko poruka, zbog toga ne postoji ni Ministarstvo za dijasporu, niti je ljudima iz rasejanja omogućeno da glasaju, zbog toga nema novca za besplatne udžbenike za đake osnovnih i srednjih škola, zbog toga Srbija još uvek nije zbrinula izbeglice iz Krajina, zbog toga srpske radnike prodaju stranim investitorima kao „jeftinu radnu snagu“… Kakav ste to vladar države ili član elita nekog naroda, ako svoj narod prodajete na taj način, ako gledate to siromaštvo dok se valjate u svom bogatstvu. Šta ste vi?

Za stanje države i naroda odgovorna je njegova vladajuća elita. Srbija i srpski narod je loše prošao u 20. veku, na isti način je počeo i 21. vek, pre svega jer nije imao dostojnu vladajuću elitu. Sami smo krivi. Elita dolazi iz naroda. Da li srpski narod zaslužuje bolju vladajuću elitu, da li može da iznedri bolju elitu? Zaslužuje i može. Dokaz je to što sadašnja vladajuća elita ne nastupa otvoreno antisrpski, antihrišćanski i rusofobični, oni sa vrha piramide moraju da se kriju „u senci“, pošto su u narodu, još uvek, prisutni pravoslavni i rodoljubivi elementi. Nisu svi političari, sudije, tužioci, generali, akademici, novinari, privrednici, lekari, advokati, umetnici, reditelji, glumci, profesori, intelektualci, analitičari, sportisti… kao i u svim ostalim zanimanjima, u narodu uopšte, deo piramide vlasti, nisu se svi predali i prodali, neće svi da lažu, da kradu, da varaju ili čine preljubu, neće svako da izda i proda svoj narod, ne žive svi samo radi sebe… Nažalost, ti koji se nisu prodali i predali su „ispod medijskog radara“, teško su vidljivi običnom čoveku, ali postoje – nisu „svi isti“ kako žele da nas ubede.

Srpski narod nije slomljen ili gotov, nije pred nestankom. Srpski narod će neprijatno iznenaditi i unutrašnjeg i spoljašnjeg okupatora. Krst je jači od piramide.

Nikola Varagić

stanjestvari.com

3 KOMENTARA

  1. Gospodine Srpski narod je i te kako pred nestankom, bela kuga nas ubija jod od pedesetih godina 20. veka i ovim tempom cemo za 12 godina doci do tacke kada ce to biti nepovratno a ja ne vidim da ce se nesto bitno promeniti u narednih 12 godina. Bogati ljudi imaju samo jednu svoju „naciju“ a to su drugi bogati ljudi, i tako je u celom svetu tim ljudima narod nije ni na najudaljenijem i najdubljem delu mozga.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime