U tekstu ‘’Demonizacija Srba’’ Marjaleene Repo, objavljenom u magazinu ‘’CounterPunch’’ 15. juna ’99. između ostalog možete pročitati:
Vlada Jugoslavije upravo je isterala neke novinare NATO zemalja sa svoje teritorije. Mediji su to osudili kao cenzuru, ali neki od nas su imali čudan osećaj olakšanja: verovatno će se time prekinuti 10-ogodišnja kamapanja dezinformisanja o sukobima u Jugoslaviji, naročito o Srbima. Ili će makar novinari (samo pojedini zaslužuju to ime) morati da izjave da ono o čemu pričaju su nepotvrđene glasine i rekla-kazala jer nisu ni blizu mesta dešavanja. Do sada su bili u mogućnosti da stvore lažan utisak da su svedočili događajima o kojima su izveštavali.
Nepopustljiva demonizacija Srba stvorila je očekivani (i bez sumnje željeni) rezultat: pravi genocidni napad na Srbe od strane Zapadne vojne sile, kršeći svaki međunarodni sporazum i ugovor, u čemu je učestvovala i Kanada – na njenu večnu sramotu. Ovakva vrsta izveštavanja preko 10 godina uspela je da zavara mnoge Kanađane da misle da se treba otarasiti srpskog Hitlera koji pokušava da primeni “krajnje rešenje“ na etničke grupe u Jugoslaviji. Uz zajedničke efekte medijskih glasina, huškanja i namernih dezinformacija, ko može kriviti ove ljude za njihovu jedva kontrolisanu žeđ za krvlju? Uostalom, njihov iskreni odgovor je da su milioni stradali u konc logorima zbog toga što Hitler nije zaustavljen na vreme.
Ali, nazivanje srpskih vođa Hitlerima, a Srba brutalnim monstrumima niže vrste je poznati trik iz skorije istorije koji neprestano izvode razni plaćenici, PR firme koje rade prekovremeno za etničke grupe koje idu ka otcepljenju, što bi konačno dovelo do uništavanja multietničke Federacije (koja je nekada dobro funkcionisala) koju bi zamenili malim, etnički čistim državicama (npr. Hrvatska je proterala između pola milona i milion Srba sa svoje teritorije).
Svet je bio šokiran kada je saznao da je PR firma “Hill and Knowlton“ izmislila incident sa kuvajtskim bebama iz inkubatora, što je ubrzalo Zalivski rat. Lažni očevici ovih zlodela sa suzama u očima su svedočili pred američkim političarima i medijima, što je dovodilo do sve veće javne podrške bombardovanja Iraka koje je usledilo i umnogome doprinelo satanizaciji Iračana i njihovih vođa. Čak je i “Međunarodna amnestija“ (Amnesty International) progutala ove laži, što je kasnije obelodanjeno, ali tek nakon što je šteta učinjena.
Ali, šok nasamarenosti je ubrzo iščezao i naivnost je ponovo zauzela njegovo mesto. Za kratko vreme druga američka PR firma “Ruder Finn“ koja je radila za hrvatske i bosanske separatiste javno se hvalila kako je uspela da okrene svet protiv Srba. Aprila ’93. na francuskoj TV Džejms Harf, direktor ove firme, opisao je svoj najveći PR podvig kada je “uspeo da pridobije Jevreje na našu (hrvatsku i bosansku) stranu.“ Dodao je da je to “osetljiva tema jer su hrvatska i bosanska prošlost obeležene surovim antisemitizmom. Desetine hiljada Jevreja je stradalo u hrvatskim logorima. Naš izazov je bio da preokrenemo njihov stav, što smo maestralno obavili. Početkom jula ’92. “Njujork Njuzdej“ je izašao sa člankom o srpskim logorima. Odmah smo zgrabili ovu šansu. Nadmudrili smo 3 velike jevrejske organizacije… To je bio savršen potez. Kada su jevrejske organizacije ušle u igru i stale na stranu Muslimana, mogli smo izmomenta da javnosti predstavimo Srbe kao nove Naciste. Niko nije razumeo šta se dešava u Jugoslaviji… Ali jednim potezom mogli smo da plasiramo jednostavnu priču o dobrim i lošim momcima koja se iza toga sama razvijala. Skoro odmah je došlo do jasne promene jezika u štampi – upotrebom reči sa jakim emotivnim nabojem, kao što su: etničko čišćenje, konc logori, itd., što je probudilo sećanja na nacističku Nemačku i gasne komore u Aušvicu.“
PR firme su kalemile podvale na podvale. Čuvena priča srpskih konc logora je zasnovana na fotografiji ispijenog čoveka okruženog drugima koji Vas gleda iza bodljikave žice – slika od koje Vas uhvati jeza. Prošle su godine pre nego što je nemački novinar Tomas Dajhman u članku pod nazivom “Slika koja je prevarila svet“ opisao na koji način su je britanski novinari plasirali. Novinari su bili unutar bodljikave žice koja je sprečavala krađu poljoprivrednih proizvoda i mašina u izbegličkim i privremenim logorima. Fotografisani čovek je stajao van ograđenog dela. I za tili čas žičana ograda se našla oko logora, ali tek kada je fotografija odradila svoje, nepovratno stavljajući Srbima etiketu genocidnih ubica.
Ima još bezbroj priča koje namerno kleveću protiv Srba kako bi se produžila vojna intervencija. Ove priče i fotografije “genocida“ i “etničkog čišćenja“ (a la Hitler) u građanskom ratu u kojima su Srbi neviđeni krivci, a ostali nevine žrtve, do besvesti ponavljaju Zapadni izveštači bez trunke dokaza. To se nastavilo istim intenzitetom i kada je otpočelo NATO bombardovanje, ali sa novim apsurdima kao što su izjave da Srbi bombarduju sami sebe!
Tekst u originalu možete čitati na: http://www.counterpunch.org/1999/06/15/demonizing-the-serbs/
