Pismo Branke Lazić UNS-u: Ne želim da se moja lična tragedija koristi u medijskom obračunu

0
870

Obraćam vam se kao novinar i član UNS-a sa molbom da reagujete povodom zloupotrebe moje privatnosti u medijskom obračunu između Srpskog telegrafa, Pinka i Kurira. Danas, 8. jula, Saša Milovanović, direktor Srpskog telegrafa izjavio je gostujući u jutarnjem programu tv Pink “Dobro jutro”:

Branka Lazić
Branka Lazić (foto: arhiva UNS-a) Branka Lazić (foto: arhiva UNS-a)

“Saša Milovanović: Imamo mi situaciju, mi to još nismo pustili u novinama, jer mi nismo Rodić, imamo mi situaciju da je žena pod imenom i prezimenom ispričala da joj je Rodić ostao dužan plate, da joj je sin umro, da nije hteo da pomogne toj ženi i da nije hteo da isplati plate, da nije mogla sina da sahrani.

Voditeljka: Vi niste plasirali tu priču u medijima?

Saša Milovanović: I, zamislite vi da mi stavimo na naslovnu stranu tu ženu koja plače i kažemo:

Rodiću, ološu jedan, đubre jedno uzo si pare, ni sina nisam mogla…

Zamislite kako bi nas osudili i šta bi nam radili. Mi to nismo stavili!”

Iako nije naveo ime, kako se lično prepoznajem u ovoj izjavi Saše Milovanovića, jer sam upravo ja majka koja je izgubila sina i radila sam kod Rodića, kada sam u najtežom životnom periodu tražila da ostvarim moja osnovna radna prava posredstvom svih zvaničnih institucija, moram da reagujem u cilju zaštite moje intime, porodične tragedije i pokušaja zloupotrebe na najgrublji način.

Zvanično izjavljujem da nikada Srpskom telegrafu nisam davala takve izjave pod imenom i prezimenom, niti me je neko kontaktirao iz ovog, pa ni iz drugih medija povodom ovog slučaja.

Iako sam potresena zlom namerom, poručujem, da svojom voljom neću biti uplakana majka ni na jednoj naslovnoj strani niti Srpskog telegrafa, niti ijednih drugih novina. Moj sin je umro pre punih 8 godina, nosim se sa tim bolom kako znam i umem, ja plačem i bolujem tiho u duši, a ne kada medijima odgovara.

Da Vas podsetimo:  Slobodan Georgiev: Nisam ničiji politički protivnik, već novinar koji radi svoj posao

Osim izjave da bi mogla da se objavi moja fotografija na kojoj plačem, a ja takvu nemam, zgranuta sam priznanjem kako su mi urednici već stavili reči u usta za naslovnu stranu.

Kao profesionalni novinar upozoravam da se naslovi i tuđe reči ne mogu davati bez dozvole onoga ko daje izjavu i ponovo naglašavam, ja nisam dala nikakvu izjavu za medije. I na poslednju konstataciju Saše Milovanovića da oni nisu stavili tu priču jer su humani ili već šta, ja ih upozoravam da takav tekst ni ne mogu da objave bez moje dozvole.

Znam da su mnogi i danas aktuelni zvaničnici i novinari upoznati sa mojim tragičnim porodičnim slučajem koji je intiman i svakako ne može niko da zloupotrebljava za svoje obračune.

Smrt mog deteta nije i neće biti deo ove prljave priče u medijima, jer ja već godinama bijem svoju bitku sa životnim nedaćama i s obzirom na to da kada sam se zvanično obraćala svima za pomoć da ostvarim svoja radna prava, niko nije odreagovao. Strašno je da se porodična tragedija sada koristi u nečijem međusobnom medijskom obračunu.

Gospodin Saša Milovanović je kao direktor i glavni urednik Kurira, sigurno bio upoznat sa ovim mojim slučajem, kao i mnogi drugi, tako da je verovatno obavešten da je postupak o ostvarivanju mojih prava iz radnog odnosa u toku na zakonit način.

Gospodo, vodite vi svoje ratove, ali bez zlupotrebe i korišćenja nevinih ljudi koji i dalje pošteno posredstvom institucija pokušavaju da ostvare svoja neostvarena prava, do čega ne bi ni došlo da je Srbija pravna država.

Branka Lazić

www.uns.org.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime