Pismo državi Srbiji

3
1038

Poštovani, zovem se Janko Gašić. Imam 23 godine. Imam mladost, porodicu, prijatelje, ljubav. Nemam zdravlje, normalan život, radost. Nemam, jer su mi to oduzeli huligani. Nepoznati ljudi kojima sam i ja sam nepoznat. Volju za životom, zdravlje i sreću otrgli su mi u trenu.

***

JaksicZašto? Voleo bih to da znam. Voleo bih da to pitam Vas!

Ne zamerite što sam besan, tužan. Ne zamerite što krivim sve, pa i Vas, za to što mi se desilo.

Putovao sam bezbrižno “Železnicom Srbije” u Sloveniju. U posetu ocu. Nisam ni pomišljao da će u nekom narednom momentu, na poslednjoj stanici voza u Hrvatskoj, ljudi puni mržnje prema svemu što u sebi sadrži reč Srbija, izmeniti moju budućnost. Ili bolje reći uništiti, razoriti, oduzeti. Jer to su oni meni uradili. Možete li da zamislite intenzitet straha koji sam osetio? Možete li da razumete jačinu bola koji sam doživeo? Napad, strah,udarci, bol, vređanja, opet strah, krv, i opet bol… to je ono sa čime ja živim od tog kobnog dana 16.07.2015. godine.

Sa 22 godine poželeo sam da umrem, da nestanem i da tako sve to prestane. I prestalo je, posle ne znam koliko vremena mučenja i iživljavanja nadamnom i vređanja svega onoga na šta sam ponosan. Možete li da stvorite sliku pred svojim očima, da zamislite, momka koji putuje sam, u lokvi krvi, besvesnom stanju, mučnim bolovima, ležeći na podu vagona u sopstvenim telesnim izlučevinama, od Zagreba do Ljubljane.

Usledili su dani, nedelje, meseci borbe… prvo za život, a zatim i za očuvanje minimalnog zdravlja, uz bol koji ne jenjava i konstantno pitanje Zašto?

Preživeo sam… devet operacija oka, nebrojive bolne terapijske metode, bezmerno neprijatne lekarske kontrole, stravičnu dijagnozu da je gubitak vida, a možda i oka, izvestan i još izvesniju činjenicu da nema nade za poboljšanjem.

Da Vas podsetimo:  Povodom preimenovanja ulice u Beogradu OGLASILA se porodica Blagoja Jovovića

Nosim se … sa teškim duševnim i fizičkim bolom, sa okrutnim saznanjem da nema pravde, sa realnom činjenicom da nema pomoći. I pitam Vas, koji stojite pod okriljem reči Pravde- ima li je za mene? Može li mi neko vratiti veru u ljude, u pravdu, u život.

Strašno je što se roje misli o bezvrednosti mog “ovakvog” postojanja. Ima li smisla bilo šta sada? Sputan da učim, sprečen da radim, ometen da funkcionišem, da vozim, da zasnujem porodicu, da u bilo kom smislu napredujem. I kuda sada? I šta dalje?

Koliko god jaka bila podrška koju dobijam od okoline, verujte da je anulira bes i razjarenost koju osećam svakodnevno, konstantno.

Da. Besan sam. Besan, jer se ovo što se desilo nigde ne spominje, jer je zaboravljeno ili bolje rečeno, nije vredno nekog većeg pominjanja. Ljut, jer se prikriva i taji zločin iz mržnje i to iz ko zna kojih razloga. Kivan, jer nema krivaca koji su naneli zlo. NEMA IH. Niko ne odgovara za ono što mi se desilo. Čak, slobodno mogu reći da NIKO i ne radi ništa na tome da se krivci pronađu, a naročito ne da se kazne. NIKO, pa ni oni na koje sam bio ponosan i koje sam bezuslovno poštovao.

Postoji li osoba, bilo ko, u vlasti, u državnom sistemu, ko mi može reći šta da očekujem? Može li iko da pruži podršku i pomoć ili bar da ima dovoljno hrabrosti i saopšti mi da moj slučaj ne zavređuje pažnju, vreme i trud? Ima li, u rukama onih kojima je svrha da štite i brane svoj narod, volje, snage i smelosti da me pogledaju u oči?

Da li je moguće da se nikakav postupak ne pokreće? Da li je moguće da se ni u Republici Srbiji, a ni u susednoj državi, ne radi na pokretanju pravde i nalaženju počinilaca? Može li se odgovor i bilo kakva pomoć očekivati od Vas?
Ovo je napisano nasem Drzavnom vrhu,pre pola godine. Jos se nisu udostojili, da mi daju bilo kakav odgovor. Stidim se ovakve vlasti.

Da Vas podsetimo:  Od Ćuprije do Skadra – sećanja mog pradede

Janko Gašić, via fejsbuk

www.novinar.de

3 KOMENTARA

  1. Ако после две године они нису никог ухапсили, никад ни неће док то зависи само од њих (очекивано), а ни власти Србије ни нико из Еурупе неће на њих извршити притисак. Остаје да се види да ли и како Хрватска може да се тужи Европском суду за људска права у Стразбуру. Нормално, тужба мора да буде унутар шест месеци од одлуке на коју се жали, али пошто овде суђења није ни било, могуће основе за тужбу би биле пропуст да се обезбеди безбедност на јаном месту и пропуст да се у разумном року оконча (или чак ефективно започне) законски поступак утврђивање кривице у случају ожтећеног.

  2. Nisi ti kriv ne krivi sebe, prepisi to tvojoj mladosti naivnosti i neiskustvu i probaj da izadjes iz ovoga jaci i cvrsci tako da ako ti se ne daj boze nekada ponovi neka slicna situacija verujem da znas kako ces da se postavis… Briga drzavu za nas ona te nece zastiti a ti huligani po vozovima uglavnom saradjuju sa lokalnom policijom i dele „plen“ . Bices ti jos i jaci kad sve prodje 🙂

  3. janko,uzrok je u sred beograda,čuvaju ga komunisti iz srbije,a grob mu je nedodirljiv.a njegovi voljeni udbaši su čak ispred te zločinačke zgrade posadili stabla u obliku slova tito.da su ustaše visile na banderama posle rata ne bi ni jedan pomislio da pogleda u oči ni jednog srbina.naj većeg zaštitnika okorelih ustaša krunoslava draganovića koji je tajnim kanalim,a prebacivao ustaše u vatikan a dalje u svet,je tito posle rata doveo,abolirao i poslao u bosnu,u sarajevo da nastavi započeti posao.isti ti udbaši koji to sve znaju su mu za to posadili stabla u obliku slova tito ispred te udbe,sada zvane bia,valjda da se i bogu rugaju,jer su pomogli tom zlikovcu da omogući da se i dan danas to nastavi.eto gde je problem.a to što je na čelu toga danas neki keramičar,to nema nikakve veza,on se pita kao pera detlić,bio je tu nekada i abadžija,koji je svesrdno u tome pomagao titu.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime