Pismo razočaranog Srbina: Nismo mi narod najstariji

6
1341
Dragutin Matić: Foto: Vikipedija

“Ma šta nam pričali, istina je samo jedna – spasa nam nema.”

Nema tog naroda na ovoj plavo-zelenoj planeti koji više od Srba voli da se busa u grudi i da se hvali. U stanju smo da izmislimo kojekakve teorije zavere i pseudonaučne podatke kako bismo dokazali svoju “sveopštu nadmoć”.

Rezime svega toga glasio bi nekako ovako – Srbi su direktni potomci dinosaurusa i božje čestice, lično su razdvojili Pangeu na kontinete, izgradili čak 27 svetskih čuda (samo su neka još odavno srušili dušmani pa nemamo dokaze da su postojala), mi smo umešani u sva (belo)svetska dešavanja i najbitniji smo na svetu. Verovatno će se uskoro dokazati da su i Njutn, Gandi, Vašington ili Selasije bili Srbende – bar po “babine linije”.

Muka mi je više od takvih priča! Nismo mi narod najstariji, nego najzaboravniji i najzaboravljeniji!

Hvalisavci koji bi srce iz grudi iščupali za svoju zemlju, ali samo ako izračunaju da im se to isplati. Citiramo srpske vojvode i kukamo nad njihovim sudbinama nesvesni toga da i sada oko nas pate, propadaju i umiru mnogi koje će možda naši potomci slaviti i veličati.

Isto onako kako se sad narogušeni krstimo kad se setimo da je Milunka Savić jedva dobila posao čistačice, ne pada nam na pamet da vidimo gde i kako žive heroji današnjice.

Gde su nam deca koja nižu uspehe na takmičenjima po belom svetu? Imaju li iz čega da uče, imaju li šta da jedu? Imaju li krov nad glavom?

Svi ti vojnici koje samo jedna naredba deli od polaganja života za Srbiju – zapitamo li se nekada da li možemo nekako da im pomognemo?

Zaboravljamo kako prolaze oni koje slavimo i uznosimo do zvezda. Zaboravljamo sve, jer nam je tako lakše da se pomirimo sa životom.

Nevolja je što, tako zaboravljajući, i mi sami postajemo zaboravljeni. Hoće li nas se iko setiti jednog dana? I po čemu?

Sve mi se čini da nam spasa nema, a da će se u budućnosti čuti samo: “Ovde, u ovoj pustiji balkanskoj, živeo je jedan mali narod. Pojma nemamo gde nestadoše”.

J.Č.

dnevno.rs

6 KOMENTARA

  1. mnogo dobar tekst,ali,ima jedno ,ali.mi smo mnogo dobar narod,među naj boljim,ali imamo jednu manu koja mnogo toga potire,a to je nemar i slabo pamćenje.čim smo stvorili svoju državu,više se nismo interesovali ko će nam doći na vlast.tako da su nam na površinu uglavnom isplivale mnoge bitange.da ne idem u pošlost,pođimo od današnjeg dešavanja.kada se pogleda ko sačinjava vlast,normalan pomisli da smo naj gori.to su posebno videli komunisti pa su u naj sitnije pore postavili svoju bagru,kako od okupacije 1945,tako do danas.eto gde leži naš osnovni problem po mom ličnom mišljenju.

  2. Еј БРЕ. Нисам знао да амебе знају да пишу, али им је знање толико скучено да ме претходни текст и ова два коментара нимало не чуде, нити ћу шта да коментаришем, јер не желим да се спуштам на тако низак ниво знања амеба.

  3. Bravo, čoveče! I meni je muka kad su neki pseudonaučnici pričaju da smo mi narod star 10000 godina, imamo keltske, gotske, avarske i ko zna još kakve krvi. Svaki narod ima istoriju recimo 20000 godina i više, samo je pitanje koliko daleko može to da se prati na osnovu istorijskih izvora i materijalnih spomenika. Ja sam ponosni Srbin, Sloven, daleki potomak onih Srba-Slovena koji su pre oko 1400 došli na Balkansko poluostrvo, stvorili slovensku državu Srba, sačuvali veru i identitet pod Turcima, ponovo su stvorili državu pod svojom a ne nemačkom dinastijom, prijatelj sam Rusa-Slavena, mislim da mi (barem ogromna većina nas) i dan-danas pokušavamo da sačuvamo svoju slobodu, veru i tradicije pod vrlo nepovoljnim uslovima.

    • А ко је то “пре око 1400 година” држао свећу кад су Словени “долазили”
      на Балкан? Постоје многи историјски документи и археолошки налази који указују на то да су Срби били присутни на већем делу Балкана вековима пре 6. века н.е., и само један једини који се користи као основа теорије “доласка” – Порфирогенетови (Константин VII) списи из 10. века. Чак и они су протумачени врло ненаучно, тј. кад се у њима наводи да су Срби били присутни у Далмацији и данашњој Босни у 3. и 4. веку, то “наравно, не може бити тачно”, а други део пасуса који сам Порфирогенет смешта у 3. и 4. век (Диоклецијан) се произвољно премешта – и Срби с њим – у 6., пренебрегава се да су, по Порфирогенету, Срби изборили самосталну државу на Пелопонезу десетинама година пре званичног “доласка” итд. Узгред, нису српски историчари ти који заступају да су Срби, ако не староседеоци Балкана, по свему познатом ту знатно пре него што то званична (аустроугарска) иториографија произвољно тврди. Убедљива већина њих заступа аустроугарску верзију, коју су, између осталих, оберучке прихватили и југословенски комунисти. Већина историчара који сматрају да су Срби, или Словени, били на Балкану знатно раније, нису Срби.

  4. Da nam spasa nema to samo mi ne znamo od davnina? Da smo najstariji narod na kugli zemaljskoj nisam siguran, da smo najlepši, najbogatiji, ne znam u čemu, a da smo najpametniji i to stoji u poltronstvu, šlihtanju i guranju. Postižemo najbolje rezultate u svakom pogledu, po blabatanju vodećih političara. Nećemo se iznenaditi ako neko pronađe da smo stariji i od ameba. Možda jeste, možda nije, ko bi ga znao, ako hoće da zna??

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime