Pismo sa Kosova

Strah Srba na Kosmetu nije manji posle polaganja zakletve srpskih sudija i tužioca, naprotiv

„Pozdravlјam vašu spremnost da se integrišete u kosovsko pravosuđe i da radite po zakonima Kosova“, rekao je srpskim sudijama i tužiocima Hašim Tači nakon što su pred njim položili zakletvu. Neću da ulazim u to čime su se sudije i tužioci rukovodili kada su na to pristali – teško mi je da razumem jedan jedini razlog – jer početak i kraj te priče vezan je za takozvani Ustav i zakone „države Kosovo“, i ko može to bolјe da zna od njih. Do juče su radili po Ustavu i zakonima države Srbije – koja Tačija smatra ratnim zločincem – a onda su stali ispred njega odbacivši iste. Nisu li u startu doveli u pitanje svoj kredibilitet?

Na nedavno održanim lokalnim izborima izašlo je manje od 50 odsto Srba sa pravom glasa, ali dovolјno da se vlast u Prištini sladi još jednom pobedom. Kampanja je trajala mesec dana i naslušali smo se svega i svačega. Da, na primer, porodičnog čoveka koji prima minimalac ili platu u nekoj od institucija koje rade u sistemu države Srbije – zdravstvo, prosveta i slično – lako možete da ubedite da mora da izađe na izbore i glasa. Ubeđena sam da je većina od onih koji su glasali potpuno svesna da nema ništa od bolјe budućnosti.

Da li bi lažno optuženom Srbinu trebalo da bude lakše što mu sudi sudija srpske nacionalnosti? Da li će se neko od sudija uopšte usuditi da provodi pravdu u korumpiranom društvu, na čijem su čelu osumnjičeni za ratne zločine? Niko bolјe od tih sudija ne zna kako lako ovde glave lete svakome kome pravda na um padne. Imaju li, posle pomenute zakletve i iskazanog poštovanja „predsedniku“ Hašimu Tačiju smisla raspisane poternice za njim, Haradinajem, ili bilo kojim drugim Albancem koji je ruke srpskom krvlјu uprlјao?

Nada na Severu i njeno umiranje

Pre četiri godine lokalni izbori su prvi put organizovani na severu. Sećate se lomlјenja glasačkih kutija i lјudi sa fantomkama? Sve je tada bilo dozvolјeno samo da se izaberu gradonačelnici opština na severu Kosmeta. Četiri godine posle otvarao se šampanjac, slavila se, kako su rekli, pobeda.

Odbor za žalbe „Centralne izborne komisije Kosova“ kaznio je Srpsku listu sa 22 hilјade evra zbog slogana „Glas za Srpsku listu je glas za Srbiju na Kosovu i Metohiji“. Slogan se pojavio u predizbornom video klipu objavlјenom na Fejsbuku i nije uklonjen sa zvanične internet prezentacije Srpske liste. Tek da otrezne svakog Srbina koji je i na sekund pomislio – gledajući slavlјe u Kosovskoj Mitrovici – da su izbori u „državi Kosovo“ za naše dobro i jaču vezu sa Beogradom.

Srbima južno od Ibra sever Kosova i Metohije bio je velika nada – do potpisivanja pogubnog Briselskog sporazuma. Istina je da u tom delu Kosova i Metohije živi manji broj Srba nego južno od Ibra, ali zaleđina im je u centralnoj Srbiji, a tu su i studenti. Dobro organizovani, mogli su da se odupru svakoj nameri Prištine, i tu smo videli malu nadu da se to može preneti na veća srpska mesta sa ove strane Ibra. Strepeli smo se da se severu ne dogodi jug, ali, nažalost, dogodio se.

Najgore je što ovo nije kraj ustupcima Prištini. Rezultat takve politike je poguban, i ne nudi nikakvu budućnost. Umesto da se narod vraća, sve više njih odlazi. Zato većina nas ne vidi nikakvu korist od Srba koji sede u takozvanim kosovskim institucijama izuzev da daju legitimitet „državi Kosovo“.

Popravlјen krov, renovirano kupatilo ili asfaltirana ulica ne donose slobodu i ne odnose strah, a to je ono što bi prvo trebalo ovde uraditi. Ne znači da ti nesrećni Srbi u Prištini to ne žele da urade, njima to Albanci neće dozvoliti, i tu je kraj. Već su naučili šta smeju, a šta ne smeju, tako će i sudije i tužioci. Pokvarenom Briselu je dovolјno što su Srbi u institucijama u Prištini, jer tako mogu da zvone na sva zvona kako je takozvano kosovsko društvo multietničko, a Srbi, kao retko koja manjina u svetu, imaju ministre i vicepremijera. Zbog uloge koju zvanični Beograd ima u guranju tih istih Srba u prištinske institucije, otvori se poneko poglavlјe. Sve je to šminka, a njena osnovna svrha je da prikrije nedostatke. Na kraju krajeva, i oni što sebe nazivaju predstavnicima Srba u Prištini i zvanični Beograd znaju pravo stanje na terenu, ali ga sami šminkaju. Boje i četkice su u njihovim rukama.

Običan narod koji ovde živi izolovan i gotovo zaboravlјen, potpuno je nemoćan. Zar sve češća hapšenja i lažne optužbe ne govore u prilog tome. Kako će da demonstriraju silu sada kada smo im kompletno dopali šaka. Strah nam je u svakom delu bića, sada se bojimo i administrativne prelaze da prelazimo. Taj -strah nije manji posle polaganja zakletve srpskih sudija i tužioca, naprotiv, još smo jedan kamen dodali njihovoj nezavisnosti – i to vrlo bitan.

Još samo od Boga dobro

Da li ste nekada bili u manastiru Visoki Dečani? Da li ste sedeli na klupi pored česme, između ulaza u staru trpezariju i vinicu, i slušali tišinu? Nigde na planeti tišina nije tako moćna, i ne utiče na čoveka tako jako kao u porti ove svetinje. U toj tišini čovek dušu svoju odmori i sve, bar na trenutak, zaboravi. Tu je radost, tu je snaga, tu je lјubav – tu je Bog. To je jedna od tačaka na Kosovu i Metohiji na kojoj se sve srpsko sa Gospodom spaja.

Jedino bežanjem u tišinu naših manastira možemo da sačuvamo sebe i budemo mirni, jer sve što se dešava prosto tera čoveka da poludi. Tu istinu i realnost trebalo bi da biramo u ovom nenormalnom vremenu, jer mi smo još samo od Boga dobro, od lјudi davno ne.

Janja Gaćeša

standard.rs