Otvoreno pismo nedodirljivim od dodirljivog meštanina sela Viljuša. Tužan je život u selu Viljuša pokraj Čačka od koga su, izgleda svi digli ruke!!
Ovo lepo selo u podnožju planine Jelice polako ali sigurno izumire. Za 10-ak godina gospodo “nedodirljivi” nećete imati od koga naplaćivati porez na imovinu. Nije ni čudo, jer tamo gde nema osnovnih uslova za život, tamo nema ni ljudi. Tamo gde nema vode, tamo nema ni žaba ni riba.
U školi ima 4-5 djaka. Pita li se neko u opštini Čačak zašto je to tako? Ko je lud da osniva porodicu tamo gde nema ni puta, ni vode, ni kanalizacije, ni ulične rasvete, ni kanala pokraj puta? Znam, uzalud je pevati gluvim ušima!
Gradski oci su obavezno prisutni pred izbore. Predpostavljam da kad odu kažu kao nekad Cezar “veni, vidi, vici” (dodjoh, videh, pobedih). A ja kažem “Dje je strvina tamo se i psi kupe“!
Ovo, malo ironično pismo, pišem iz moje velike želje da mojim meštanima dam snage i volje da ne ustuknu pred nevoljama – već da smelije i odlučnije idu njima u susret!
Vreme neprestano prolazi (u prevodu život) u ponavljanju reči : “sutra, sutra…”. Kako više gospodo ne shvatite da se lazljivcima ne veruje ni kada govore istinu?
“Dje zub boli tu i jezik bjezi“! Shvatite ovo, gosodo nedodirljivi kako god hoćete. Mnogi su digli ruke, ali znajte da nas još ima koji imaju kuraži u sebi. I ne samo kuraži, već i volje i snage da ne dozvolimo ovo lagano ali sigurno umiranje našeg sela. Gradski oci me svojim nečinjenjem nikada neće uveriti da je u selu gde je život tužan, smrt najbolja stvar.
Mozda je i to razlog što imamo u selu ovakav put. Možda vi ništa ne činite iz dobrih namera prema nama? Možda verujete da ćemo se na putu za večnu kuću od silnih rupa probuditi i vratiti u svoje dvorište? Nemojte, molim Vas tako da brinete o nama! Mi nemamo ništa što jedno selo u 21. veku treba da ima, sem groblja. Ako ima recite mi sta je to?!
Ovo pismo je još jedan od mojih pokušaja da učinite bar prvi korak. Ako ga ne učinite, do cilja stići nećemo. Za dobrobit i nas, i Vas, jer jedni bez drugih, nažalost- ne možemo. Budete li ostali gluvi, mi ćemo Vam poželeti srećan ulazak u EU, a mi ćemo raspisati referendum o prisajedinjenju sa Afrikom, jer uslovi u kojima živimo nam govore da smo njima bliži nego Evropi. Sledeća ironična pisma slede. Ironijom do života!
Autor ovog pisma je jedan od nezadovoljnih i ljutih meštana sela Viljuša. Da li je kažnjivo zakonom biti ljut? Ako jeste -kaznite me!
“UBI BENE IBI PATRIA” (gde je dobro tamo je otadžbina) meni u Viljuši zbog mnogih razloga nije dobro, ali svoje selo i pored toga volim kao svoju otadžbinu!
Stanković Slobodan selo Viljuša bb.
ozonpress.net
Pošto komunisti imaju uvek zadatak da lažu,za one koji ne poznaju komunističke zveri,predlažem da nađu na internetu KRVAVA ISTORIJA KOMUNIZMA.Da opet ponovim,ludim nepismenim komunističkim idiotima ne odgovaram,to je kao kada neko namiguje slepom.
A Šta da kažemo za mnoga ostala sela.A zar nije bila namera da se svi sa sela prebace u grad da bi bili na zajedničkom kazanu,kako bi ih vlast mogla ucenjivati.Kad vi u Viljuši kukate za put,šta da kažu ostali,gde još nema ni struje ni puta.Šta reći za ona opustela lepa sela iz kojih su ljudi pobegli jer nisu imali ni struje ni puta,tamo su urušene kuće,krovovi ne postoje,samo ima zverinja.Sistematično uništenje Srba se ogleda danas utome što se danas i gradovi prazne.Beže mladi Srbi od titovih omladinaca.Videli mladi ljudi,da vlast širi kriminal na uštrb,mladih,pismenih,željnih dokazivanja u radu.A VLAST PROTEŽIRA LOPOVE I UBICE.Tako da je to za selo normalno,bar po uzorima ovih titovaca.Nego ne napisaste,ko pobedi na ovim zadnjim izborima u Viljuši.
Hm,hmmm..? nikada nije bila namera da se sva sela presele u grad,odakle ti ti ludacki panfleti i tvrdnje ???