Pogledajmo dokle nemačko licemerje može da ide. Prenosimo vam „srceparajuće“ pismo koje je objavljeno na portalu Dojče velea. Reč je o romskoj (ciganskoj) porodici Maliković, poreklom iz Srbije (Vranje), koja, očigledno, godinama živi u Nemačkom gradiću St. Mergen. Gradonačelnik tog nemačkog mesta, Manfred Krojc, reklo bi se, emotivno se vezao za pomenutu porodicu, pa je stoga odlučio da im od srca „pomogne“.
Budući da su Nemci čuveni po svojoj humanosti, gradonačelnik Mergena nije mogao da spava, razmišljajući kako li će se porodica Maliković snaći u Srbiji. Njihova kuća u Vranju je u lošem stanju, a sada je zima, pa će se oni jadni tamo možda prehladiti i teško razboleti. Gradonačelniku Mergena, pričaju, suze su krenule same dok je pisao pismo, pa je ono tako mestimično zamrljano, tako da niko docnije nije uspeo da pročita ključne njegove reči, kojima je romskoj porodici poželeo srećan put i dobro grejanje u vozu do Vranja.
Kolika je humanost gradonačelnika Mergena, čitalac će razumeti kada pročita da je on ponudio toj tročlanoj porodici (koju izuzetno ceni!) da dobrovoljno napuste njegov St. Mergen i vrate se tamo odakle nekada davno došli. Naravno, porodica Maliković sa zahvalnošću prihvata Manfredov „predlog“ i sa osmehom se pakuju i hvataju prvi crnoplaninski ajzenban za „crno“ Vranje.
Malikovići nikada neče moći da se oduže Manfredu Krojcu, koji im je u ruke utrpao pismo, koje će ovi, kad stignu u Vranje, da odnesu gradonačelniku Vranja. A u tom pismu lepo piše, da srpski predstavnici vlasti treba da budu humani, te da Malikovićima obezbede stan (sa grejanjem, svakako), jer, eto, zima je, a oni siroti nemaju pristojan krov nad glavom.
Dakle, cinizam nemačkog gradonačelnika teško je opisati normalnim rečima (jezikom). On se ne pita, niti to novinar Dojče velea objašnjava, zašto vlasti Mergena (svetog!) baš moraju usred zime da isteraju tu romsku porodicu, kada unapred znaju (ili pretpostavljaju) da oni odlaze u neizvesnost? Zar nije mogao da se strpi još dva tri meseca da Švarcvald olista, pogotovo kada kaže da Malikoviće posebno ceni, to jeste, uvažava. Postavlja se pitanje, kako bi ta romska familija prošla da prema njima gradonačelnik St. Mergena nije toliko blagonaklon.
Na kraju, gradonačelnik Krojc krajnje nekorektno (neučtivo) zaključuje da nije nemoguće da njegovo pismo „završi u smeću“. A zašto bi završilo u smeću? Elem, to je bar jasno: ono tamo je Srbija u kojoj žive Srbi – ljudi od kojih se malo toga dobrog može očekivati. Čak i da je u pravu u takvoj „pretpostavci“, neobično je da se u njemu izgubila ona „vekovna“ nemačka pedantnost i uglađenost. Zapravo, Manfredu Krojcu, čini se, uopšte nije jasno da se ovakvim ciničnim pismom više kvalifikuje za Srbina nego za Nemca! Otuda, preporučujemo gradonačelniku Vranja, Miroljubu Stojčiću, da istu porodicu, onako „neotpakovanu“ (sa jednim novim ljubaznim pismom u kome će se nalaziti odgovor Krojcu), vrati u St. Mergen.
A u pismu neka stoje samo dve reči: Adresa nepoznata!
D.G.
______________
Pismo za Srbiju
Gradonačelnik jednog mestašca u Švarcvaldu obraća se kolegi u Vranju, pismom koje će mu uručiti porodica roma povratnika. Moli da im se pomogne. Zima je, njihova stara kuća nije za život.
Švarcvald
„Smeštaj za izbeglice koji dolaze u Nemačku nije uvek lako naći. Mnoge komune se žale da nemaju dovoljno stambenog prostora da prime ljude. Ali postoji i druga strana. Ima porodica koje napuštaju Nemačku. Jedna od njih je srpska porodica Maliković koja je duže vreme živela u mestu St. Mergen“, piše Badiše cajtung.
„Malikovići dobrovoljno napuštaju Nemačku, znajući da bi to i onako ubrzo morali da urade, jer je Srbija nedavno proglašena zemljom sigurnog porekla. To znači da ljudi iz Srbije koji traže azil u Nemačkoj imaju malo šanse da ga dobiju. Gradonačelnik mesta, Manfred Krojc, ceni tročlanu porodicu Roma, i zbog toga pismom obratio svom kolegi u Vranju, gradu u koji se Malikovići vraćaju. To je povratak u nepoznato. Kako će biti primljeni? Gde će živeti? Sve to je neizvesno. Krojc bi da im pomogne, da ih izvuče iz anonimnosti, skrene pažnju.
Pismo upućeno u Srbiju počinje ovako: „Dobar dan, poštovani gradonačelniče Stojčiću. Danas ste dobili pismo iz jednog malog malog mesta na jugozapadu Savezne Republike Nemačke – Svetog Mergena u Švarcvaldu, koje su vam uručili vaši državljani Malikovići.“
Vranje i Švarcvald
U daljem tekstu Krojc hvali porodicu kao prijatne i nenametljive goste i moli da im se obezbedii stan sa grejanjem ili da se njihova oronula porodična kuća osposobi za stanovanje. Zima je.
Krojc piše da se nada, da će možda ime srpskog grada Vranja, koje je izvedeno od starosrpske reči vran (crn) stvoriti sponu St. Mergenom, koji je u Švarcvaldu (crnoj šumi).
Krojc spominje i srpsku delegaciju na čelu sa Dejanom Novakovićem, koja je 2013. posetila pogon za preradu otpadnih voda. Pokušava da uspostavi vezu, da bi pomogao romskoj porodici. „Možda pismo odmah u završi u smeću“, kaže Krojc, ali odmah dodaje: „vredi pokušati“, prenosi Badiše cajtung.
Dijana Roščić / Azer Slanjankić
