Na skupu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Ministarstvo poljoprivrede je nedavno predstavilo Strategiju razvoja sektora voda na teritoriji Srbije za period 2016–2034. godine. U narednih skoro 20 godina, prema toj strategiji, u dogradnju kanalizacionih sistema i izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, za uspešno upravljanje vodama i obezbeđivanje zdrave pijaće vode za sve stanovnike, neophodno je investirati najmanje 8 milijardi evra (oko 1 000 milijardi dinara).
Šta je još potrebno uraditi u narednih 20 godina da bismo živeli u državi blagostanja i koliko to košta?
Za ulaganje u gradnju novih i završetak i obnovu starih autoputeva, zatim magistralnih, gradskih, prigradskih, lokalnih, seoskih puteva, tunela, mostova, obilaznica… potrebno je obezbediti najmanje 10 milijardi evra (preko 1 200 milijardi dinara), da bi dobili kvalitetnu mrežu puteva na celoj teritoriji Srbije.
Za ulaganje u železničku mrežu i metro u Beogradu potrebno je obezbediti najmanje 5 milijardi evra (više od 600 milijardi dinara; pod uslovom, to ovde ne računam, da se stvarno izgradi pruga Beograd-Budimpešta novcem koji daje Kina i da se završe projekti za koje je Rusija dala novac).
Za ulaganje u zdravstvo (gradnju novih i obnovu starih bolnica, porodilišta, domova zdravlja, službi hitne pomoći…) potrebno je obezbediti najmanje 3 milijardi evra (400 milijardi dinara).
Za ulaganje u prosvetu i nauku (gradnju i obnovu osnovnih i srednjih škola, fakulteta, instituta…) potrebno je obezbediti najmanje 3 milijardi evra (400 milijardi dinara).
Za ulaganje u kulturu (muzeje, pozorišta…), istraživanje i zaštitu kulturne baštine, potrebno je obezbediti najmanje 3 milijardi evra (400 milijardi dinara).
Za ulaganje u zaštitu prirode, industriju otpada i reciklaže, komunalne službe… potrebno je obezbediti najmanje 3 milijardi evra (400 milijardi dinara; pod uslovom, to ovde ne računam, pošto se na tom projektu već radi, da se uspešno reši pitanje glavne gradske deponije u Vinči kod Beograda).
Za ulaganje u vojsku, policiju i sistem civilne zaštite potrebno je obezbediti 10 milijardi evra (preko 1 200 milijardi dinara).
Za sređivanje PIO fonda, RFZO, preduzeća poput RTB Bor, Srbijagas, da bi Telekom Srbija i EPS ostala javna, državna preduzeća, koja posluju sa profitom, efikasno i ne zaostaju u tehnološkom razvoju, potrebno je obezbediti najmanje 7 milijardi evra (više od 800 milijardi dinara).
Za ulaganje u Razvojnu banku i za subvencije (podršku preduzetnicima da započnu posao, malim i srednjim preduzećima da šire posao, poljoprivrednicima, izvoznicima…) potrebno je obezbediti najmanje 15 milijardi evra (skoro 2 000 milijardi dinara).
Ova aproksimativna računica pokazuje da je potrebno uložiti najmanje 65 milijardi evra (preko 8 000 milijardi dinara) u naredne dve decenije. Naravno, tu se ne računaju zarade, penzije, socijalna davanja, dugovi i sve ostalo što država mora da isplaćuje. Naš cilj nije da sve te puteve, škole, bolnice, fabrike… grade radnici koji od svoje plate ne mogu dostojno da žive, cilj je da njih grade radnici i da u tim školama, bolnicama, fabrikama rade profesori, doktori, inženjeri koji su dobro plaćeni, i mogu da kupe automobil da bi se vozili novim autoputevima, ili, ako se obnavlja flota vojnih aviona, cilj je da avionima upravljaju vojni piloti koji ne moraju da razmišljaju šta će dete da im jede za ručak, itd.
Trenutno stanje je sledeće:
Javni dug Srbije je 25 milijardi evra (preko 3 000 milijardi dinara) ili 71,9% BDP-a.
Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije je, dakle, nešto preko 30 milijardi evra (oko 4 000 milijardi dinara) godišnje. Ovde ne računamo sivu ekonomiju (dodati oko 30%).
Iz Srbije se izveze roba vredna oko 10 milijardi evra (1 200 milijardi dinara), a uvozi se roba vredna preko 12 milijardi evra godišnje (1 500 milijardi dinara; opet, ne računamo sivu ekonomiju i visoki kriminal na carini).
Budžet Vlade Srbije je oko 8 milijardi evra (1 000 milijardi dinara) godišnje. Rashodi su veći od prihoda. Najveći deo odlazi na plate državnim službenicima, penzije i vraćanje dugova.
Prosečna plata je oko 350 evra (45 000 dinara) mesečno (zbog toga što se ne računaju oni koji rade na crno, a u evidenciji zaposlenih najviše je onih koji rade za državu i strane banke i koji podižu prosek plata – realno, prosečna plata je nešto iznad zvanične minimalne zarade).
Minimalna plata je 170 evra (nešto preko 20 000 dinara) mesečno.
Minimalni troškovi života za četvoročlanu porodicu (za dostojan i kvalitetan život) su 1 200 evra (preko 150 000 dinara) mesečno.
To znači da:
Minimalna plata (neto) mora da bude najmanje 500 evra (60 000 dinara) mesečno.
Prosečna plata (neto) mora da bude najmanje 1 000 evra (120 000 dinara) mesečno.
Budžet Vlade Srbije mora da bude preko 50 milijardi evra (preko 6 000 milijardi dinara) godišnje.
BDP Srbije mora da bude (kada se reši i pitanje sive ekonomije) preko 200 milijardi evra (25 000 milijardi dinara) godišnje.
Izvoz iz Srbije mora da vredi najmanje 100 milijardi evra (12 000 milijardi dinara) godišnje.
Pitanje za predsedničke kandidate (iako to sve ne spada u njihova ovlašćenja, potreban nam je predsednik sposoban da stvori uslove da se Srbija razvija i sposoban da vodi Srbiju, a to podrazumeva i brigu o ekonomiji, životnom standardu građana… i pošto to ne može sam, i ima ograničen mandat, mora da ima prave saradnike i naslednike oko sebe, i još ako iz njegove stranke dolazi i predsednik vlade, mora da odgovori na sledeće pitanje):
Kako da se to ostvari – kako da se obezbedi novac za navedena ulaganja, a da se smanjuje dug, da raste životni standard građana i da se nezaposlenost smanji sa 20% na 5%?
Kampanja zvanično počinje za nekoliko meseci, imate dovoljno vremena da pripremite ozbiljan, temeljan odgovor, na više stotina strana (ako tako želite, slobodno pišite rukom i običnom olovkom). Da pročitate odgovor, tj. vaš plan, imate najviše dva sata.
Za onog ko je sposoban, nisu potrebna više od dva mandata da ostvari skoro sve ciljeve, da ostavi državu u dobrom stanju, i prave naslednike, tako da nastave posao, sve dok Srbiju ne učine državom blagostanja. Nije nam potrebno ni 50, a ne 100 godina, ako imamo prave ljude na vlasti. Sa pravim ljudima potrebno nam je najviše 20 godina da bi Srbija postala uređena država, u kojoj ljudi dobro žive, u kojoj postoji vladavina prava, itd. Zato je teško očekivati da neko ko je već imao priliku da bude predsednik republike ili predsednik vlade, ili ministar u više mandata, a nije do sada ništa uradio, može da odgovori na ovo pitanje. Zato kandidata režima, ko god to da bude, koji uđe u drugi krug predsedničkih izbora, može da pobedi samo kandidat opozicije koji zna i građanima Srbije može dati odgovor. Pitanje je teško, ne može svako da odgovori, a ko odgovori, zaslužuje poverenje građana, građani će to prepoznati, medijska mašinerija režima ne može to da spreči.
Nikola Varagić
Stanje stvari
