PKB rasprodaje imovinu čekajući privatizaciju

1
1370

Ministarstvo privrede i rukovodstvo PKB-a zajedno sa privatizacionom savetnikom kompanijom Deloitte još uvek analiziraju najoptimalniji način prodaje PKB-a, potvrđeno je u Ministarstvu za Insajder.

Foto: Ministarstvo privrede / PKB

„Imajući u vidu da se radi o kompleksnom subjektu privatizacije, njegovom strateškom značaju za Republiku kao i drugim specifičnostima još uvek nije određen model privatizacije,“ navodi se u odgovoru Ministarstva.

Međutim, devet meseci od raspisivanja javnog poziva zainteresovanim investitorima, ne samo da model privatizacije PKB-a nije poznat, već nije poznat ni „paket imovine“ PKB-a koji će biti prodat.

O tome svedoči i činjenica da rukovodstvo PKB-a već mesecima rasprodaje delove svoje imovine, a pravo da konkurišu imaju i stranci.

Naime, PKB Korporacija je sredinom leta prodala dve parcele građevinskog zemljišta u Borči površine 1,87 hektara i 1,88. Te parcele su u neposrednoj blizini parcela koje je PKB pre nekoliko godina prodao MPC-u Petra Matića i nemačkom „Lidlu” po ceni od 700.000 do milion evra po hektaru.

Početkom ove nedelje, oglašene su na prodaju i nepokretnosti i građevinsko zemljište u Kovilovu ukupne površine 3,6 hektara po početnoj minimalnoj ceni od 1,5 miliona evra.

Na prodaju su ponuđene i dve parcele gradskog građevinskog zemljišta u Borči od 1,8 hektara i 1,2 hektara po početnoj minimalnoj ceni od 939.000, odnosno 284.000 evra.

Ministarstvo: Prodaja pre privatizacije u skladu sa zakonom

Na pitanje novinara Insajdera zbog čega PKB, koji je u državnom vlasništvu, prodaje delove svoje imovine pre sprovođenja privatizacije za koju je zainteresovano više od osam stranih i domaćih investitora, u Ministarstvu privrede odgovaraju da „saglasno važećim propisima koji se primenjuju na PKB u privatizaciji, ne postoje zakonske smetnje da PKB prodaje svoju imovinu.

„Privredna društva, pa i PKB, činjenicom da se nalaze u postupku privatizacije ne gube pravni subjektivitet. To znači da i dalje imaju sva prava i obaveze, kao i da u pravnom prometu nastupaju samostalno i odgovaraju za preduzete odluke. Sa druge strane, privatizacija je postupak koji po zakonu traje duži vremenski period, a i u tom periodu Društva moraju da rade i obezbeđuju sredstva za rad…Tako i prodaja nekog od osnovnih sredstava radi obezbeđenja likvidnosti može biti opcija,“ ističu u ministarstvu za Insajder.

Osam investitora poslalo pisma zainteresovanosti

Ministarstvo je 19. januara ove godine raspisalo javni poziv za prikupljanje pisama investitora zainteresovanih za učešće u postupku privatizaciju PKB-a i četiri zavisna preduzeća – Poljoprivredna avijacija PKB, EKO – LAB, PKB Agroekonomik i Veterinarska stanica PKB.

Pisma o zainteresovanosti za privatizaciju PKB-a mesec dana kasnije dostavilo je osam investitora iz Srbije i sveta. Za PKB zainteresovani su jedno fizičko lice iz Kovina, dve kompanije iz Srbije, kao i kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kine, Singapura i dve iz Velike Britanije.

Potvrđeno je da su pisma dostavile srpske kompanije Industrija mesa „Matijević“ i MK Komerc, kao i Al Dahra iz UAE, dok pisma kompanija iz Velike Britanije, Singapura i Kine nose oznaku tajnosti i njihova imena ne mogu da budu objavljena.

PKB je najveći i najstariji poljoprivredni kombinat u Srbiji, a prostire se na površini od 28.520 hektara od čega je 1.400 hektara građevinskog i 5.200 hektara poljoprivrednog zemljišta.

Da Vas podsetimo:  Nedozvoljena donacija SNS-u od 1,3 miliona evra

Direktor PKB-a Dragiša Petrović tvrdi za Insajder da prodata imovina „nije u osnovnoj funkciji preduzeća“, kao i da je prodata na potpuno transparentan način.

„Sredstva od zemljišta koje prodajemo koristiće se obnavljanje mehanizacije i isplate zarada. Čitav proces je bio javan i transparentan,“ ističe Petrović za Insajder.

Sindikat Nezavisnost u PKB-u juče je direktoru uputio pismo u kome traže odgovor na četiri pitanja među kojima je i odgovor na pitanje zbog čega se prodaje imovina PKB pre privatizacije, potvrdio je za Insajder Poverenik tog sindikata Milan Kojić.

O tome koji će model privatizacije biti sproveden – prodaja kapitala, prodaja imovine, strateško partnerstvo ili kombinacija navedenih modela – još je neizvesno, međutim, sredinom ove godine u Vladi su najavili da je prioritet održavanje poljoprivredne i stočarske proizvodnje, kao i da neće dozvoliti kupovinu PKB-a zarad pretvaranja poljoprivrednog zemljišta u građevinsko.

Radna grupa se sastala (ni)jednom?

Ministar privrede Goran Knežević je u januaru ove godine obrazovao Radnu grupu čiji je zadatak da pripremi izveštaj za Vladu Srbije u kome bi se nalazili predlozi aktivnosti za nesmetano poslovanje i konačno rešavanja statusa PKB-a.

Međutim, sindikati i ministarstvo se ne slažu oko toga da li se sastanci radne grupe uopšte održavaju.

Prema rečima Milisava Đorđevića iz Samostalnog sindikata radna grupa se nije sastala nijednom.

„Do sada nije bio nijedan sastanak. Jedino ako ih drže bez nas. Direktor je takođe član grupe i nije nas obavestio o sastanku,“ ističe Đorđević za Insajder.

U Ministarstvu tvrde da su ti navodi netačni, ističući da se sastanci „održavaju periodično, rukovodeći se potrebom za efikasnom realizacijom aktivnosti“.

Međutim, u Ministarstvu nisu odgovorili na pitanje Insajdera kada su se i koliko puta sastanci radne grupe održali.

Da Vas podsetimo:  Svakome po zasluzi, osim Dragoljubu Simonoviću

Na zahtev da nam razjasni ovu situaciju, direktor PKB-a Dragiša Petrović kaže da je nesporazum u tome što se jedini sastanak odigrao pre nego što su sindikati uključeni u radnu grupu.

„Održan je do sada jedan sastanak. Nemojte me držati za reč kada je to tačno bilo. Sindikate smo na njihov zahtev tek kasnije uključili,“ ističe Petrović za Insajder.

Hronika pada: Od kombinata do korporacije

PKB

Poljoprivredni kombinat Beograd osnovan je 1945. u Pančevačkom ritu, a na svom vrhuncu objedinjavao je desetine preduzeća koja su se bavila i proizvodnjom, ali i preradom i distribucijom mleka, mesa, voća, povrća, žitarica i stočne hrane.

Propast PKB-a je počeo devedesetih godina, pošto je država počela da prodaje prerađivačke centre koji su pravili najveći profit obrazlažući to potrebom organizovanja proizvodnje na tržišnim principima.

Tokom devedesetih su od PKB-a odvojena preduzeća koja se bave prerađivanjem sirovina i trgovinom – PKB Vizelj, Imlek, Frikom i Pekabeta.

Nakon 2000. ta preduzeća su konačno privatizovana. Delta holding 2002. kupuje trgovački lanac Pekabetu, Agrokor Ivice Todorića 2003. kupuje Frikom, a Salford preuzima Imlek.

Uprkos problemima, PKB je i dalje najveći proizvođač hrane u Srbiji i pokriva između 30-40 posto tražnje za poljoprivrednim proizvodima u Beogradu.

PKB je 2009. oborio sopstveni rekord u proizvodnji mleka, proizvevši 64 miliona litara.

Međutim, kako PKB više nije imao svoju prerađivačku industriju, mleko je moralo da se prodaje kao jeftina sirovina umesto da se prerađuje u sopstvenim kapacitetima. Ironija je u tome da je mleko moglo da se proda samo Imleku, bivšem PKB-ovom preduzeću, zbog toga što je jedino ono imalo kapacitete da preradi tu količinu mleka.

Za vreme nestašice mleka 2010. PKB i Imlek su se sukobili oko cene otkupa. Velika količina mleka koju je PKB proizveo dala je mogućnost Imleku, koji je poslovao u okviru Salforda, da drži cenu mleka niskom, što je PKB dodatno gurnulo u dugove.

Da Vas podsetimo:  „Prvi partizan“ iz Užica isplaćuje radnicima dodatnu platu za učešće na mitingu

Tadašnji ministar Saša Dragin optuživao je Imlek i Salford za monopol i veštačko stvaranje nestašice mleka, dok je Imlek insistirao na tome da su subvencije proizvođačima mleka koje daje Vlada premale.

Takođe, prema Beloj knjizi o rukovodstvu korporacije PKB, koju je 2009. objavio Nikola Lazić, predsednik Nezavisnog sindikata ovog preduzeća, lošem poslovanju PKB-a doprineli su i neki od rukovodilaca kompanije, sklapajući ugovore na štetu preduzeća.

Zbog lošeg poslovanja preduzeća u pomoć je priskakala država, sprovodeći konverziju dugova za neuplaćene doprinose i tako uvećavajući udeo u vlasništvu – sa 24 odsto 2000. do 99 odsto 2010, kada vlasništvo nad PKB-om preuzima Grad Beograd.

Prvi pokušaj privatizacije PKB-a je propao jer na otvaranju ponuda u martu 2016. nije bilo zainteresovanih za početnu cenu koja je bila 51 odsto procenjene vrednosti stalne imovine – 154 miliona evra.

Nakon neuspešne privatizacije Skupština Grada Beograda u septembru 2016. prebacuje vlasništvo nad PKB-om na Republiku Srbiju, na osnovu postupka koji je pokrenula Vlada Srbije.

Prema izveštaju o poslovanju, PKB je 2015. ostvario neto gubitak od 1,4 milijardi dinara, a dug preduzeća, pred ulazak u drugi privatizacioni krug, bio je 80 miliona evra.

insajder.net

1 KOMENTAR

  1. Hm,hmm..to je cena,polupismenih i nesposobnih kriznih stabova,lopurda, ne umeju da vode firmu,a ostavke ne daju,jer,ako dodje drugi,pregledace i poceti da ih hapsi…naprednjaci,su gori od dosmanlija…basibozuk,bal vampira,jase srbijom.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime