Plači voljena zemljo: Velika pljačka kovinske ciglane

0
603
Tepih od polomljenih crepova/Foto:printscreen

Kako danas izgleda ciglana „Naša sloga”, nekdašnja uzdanica kovinske privrede? Razvaljena, razvučena, opustošena i opljačkana, svedoči o prevari, kakvu ne beleže ni udženici političke ekonomije, iz vremena tzv. prvobitne akmulacije kapitala

Satelitski snimak pokazao je razmere uništavanja imovine kovinske ciglane. Nekadašnje uzdanice lokalne privrede. Naravno, vest je lažna. Tačna vest glasi da je sve što je nekad bilo u posedu ove firme, na prostoru veličine aerodroma, pokradeno. Kamioni, traktori, viljuškari, putnička i teretna vozila, vinograd… Sve, sve, sve! Da je bilo aviona i oni bi nestali. Ale, sa mašnama i tašnama, ali i sitni kriminalci, opajali su pokretan i nepokretan kapital AD „Naša sloga”. Evo svedočenja malih akcionara, najslabije karike u lancu odlučivanja o sudbini firme, pred čijom kapijom se čekalo u redu za ciglu i blok. Kapije više nema, a na mestu gde je stajala, dočekuje nas Milenko Veselinović, predstavnik malih akcionara.

„Šta fali?”, pitamo ga ironično. Dokle god oko seže, sve liči na mesto koje je strefio razorni zemljotres. Veselinović se maša papira, slika, kaseta sa snimcima „Naše sloge”. Nekad i sad. Čita nam šta je postojalo, a više ne postoji: Bager, buldožer, traktor, utovarivač, tri kamiona, četiri viljuškara, tri putnička vozila, jedno teretno, mešalice, agregati, aparati za varenje, vage, klima uređaji, kompjuteri, monitori, štampači, elektrorazvodni ormani, liftovi, opet traktori (komada šest), hidrofori… Čekajte, nema bagera, buldožera, kamiona, traktora, pa nisu to igle u plastu sena? Nisu. Ali ta moćna mašinerija vredna desetine i desetine miliona dinara je netragom nestala, kažu bivši radnici, mali akcionari ciglane, poslednji čuvari vredne imovine stečene trudom dve stotine zaposlenih. Velika pljačka ovog preduzeća je paradigma, obrazac kako je u tzv. tranziciji društvena, pa državna imovina prešla u vlasništvo doskorašnjih protuva, bez žute banke u džepu, sadašnjih kapitalista. Prevara, kakvu ne beleže ni udženici političke ekonomije, iz vremena tzv. prvobitne akmulacije kapitala.

Da Vas podsetimo:  Tender u Sremskim Karlovcima je genijalni prikaz poslovanja u Srbiji

Dok sa njima gazimo po tepihu od polomljenih crepova, slušamo kako su se na uništavanje građevina udarnički bacili lokalni lumpeproleteri. Rušili su noseće stubove, masivne grede… U Upravnoj zgradi počupali su električne instalacije. Sa gasnih uređaja poskidali sve ventile i regulatore pritiska. Sistemi za loženje i regulaciju protoka otpadne toplote ostali su bez poklopaca od sivog lima. Sve pokradeno i prodato u staro gvožđe. Kralo se noću, danju, nedeljama, mesecima. I sve to pred očima institucija sistema. Svi su okretali glavu od ove bezočne pljačke.

Ciglana je imala vinograd. Od grožđa se pravilo vino za sajmove i vinske izložbe. Grožđe kupovali vršački vinari. Vinograd imao čuvara. Čuvar imao vinogradarsku kućicu. U njoj kupatilce, televizor… Na građevini vrata provaljena, prozori polomljeni, instalacije pokidane. Alat i nameštaj nestali. Stižemo do mesta koje je nekad krasilo stotine čokota. Sad je tu korov.

Lažu oni koji kažu da se samo odnosilo. Nije. I donosilo se. Doneto je više od trideset buradi sa otpadom, za koje akcionari sumnjaju da su puna otrova. Neka cure. Veselinović kaže da izliveni sadržaj štipa oči, nadražuje grlo. „Poklon” je prijavljen nadležnima. Traga se za „poklonodavcem”. A vazdušnom linijom mereno, to mesto nije daleko od vodotornja.

Burad sa sumnjivim otpadom/Foto: printscreen

Dok pogledom pretražujemo prostor, nalik na mesečev pejzaž, vidimo ponegde, u pravougaonik uskladištene cigle. Ne liče na fabričke. Pravljene su ručno, objašnjava Ivan Marković. Komad je koštao, u vreme jake evropske monete, evro i „kusur”. Njima su popravljana manastirska zdanja. Bilo je to „antičko zlatno doba”. Vreme kad je prvi čovek ciglane bio Kostadin Stanković, legendarni direktor, koga se mali akcionari sećaju sa dubokim poštovanjem. Kažu da je iz firme otišao pod velikim pritiskom.

Da Vas podsetimo:  Obišli smo Trg republike i shvatili da je đavo u detaljima

Nema više ciglane, simbola uspešne lokalne privrede. Sad je zamajac lepše privredne i svekolike budućnosti fabrika pečurki, u vlasništvu nekog Indonežanina. Nedavno je pečurkaru obišao i predsednik države Aleksandar Vučić. Srpska verzija sultana. Da je samo malo skrenuo sa puta predviđenog protokolom lokalnih čauša, mogao je baš kao i Tito, dok je „puštao vodu” i otkrio Kaluđericu, da vidi „groblje”, gde je pokopana počivša ciglana. A ko je činodejstvovao u njenoj sahrani, o tome u sledećim nastavcima.

Slobodan Dukić
Izvor: pancevo.city

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime