Plate srpskih političara

0
703

еу-корупцијаOdnos naroda, većine, prema političarima nije jednoznačan, čak šta kontroverzan je, sličan uobičajenom odnosu muškog prema ženskom polu.

Na racionalnom ili zvaničnom planu, mnogi će reći da su političari ljudi koji bi trebalo da pruže usluge koje se tiču potreba kao što su: sigurnost, pristojan život itd.
Sledstveno tome izlazi da je glasanje za ove ili one politiačare povezano upravo, pa i jedino sa pomenutim potrebama.

Da je to tačno, u Srbiji bar poslednjih deset godina, a i pre toga, narod uopšte ne bi glasao ni za koga.

Da su izglasavani upravljači Srbije nekim slučajem radili na rukovodećim mestima u privatnom preduzeću, svi redom bi, zbog neuspeha i gubitaka, podobijali otkaze i ne bi ih više primilo nijedno preduzeće.

Ali, nepriznavane ili važne usluge, koje političari zapravo pružaju narodu se jedva tiču opisanih potreba i više su psihološke ili antropopsihološke prirode.

Primera radi, zahvaljujući postojanju političara narod može da živi u utisku da svako može da upravlja zemljom, kao i da svako može da odlučuje o tome ko će da upravlja zemljom itd.

A to je samo deo tih nepriznavanih usluga.

Psihičko zadovoljstvo koje narod crpi iz te usluge je ogromno, a za tu uslugu je zvanična plata koju imaju političari moglo bi se reći bedna.

Prostitutka koja bi na mesečnom nivou pružala usluge seksualnog zadovoljstva klijentu, u trajanju od samo sat vremena dnevno, bila bi plaćena najmanje hiljadu i po evra.

Kada bi imala samo pet klijenata svaki dan, na mesečnom nivou njena zarada bi bila skoro osam hiljada evra.

A političar koji, na primer, ima milion i više klijenata (birača, fanova) kojima pruža psihičko zadovoljstvo, koje je neuporedivo veće i značajnije od seksualnog, mesečno je (zvanično) plaćen bednih hiljadu evra.

I još nešto: on pruža i psihičko zadovoljstvo svojim kritičarima, koji se osećaju nadmoćno u odnosu na njega.

Pa i to zadovoljstvo nešto košta.

Zamislite, na primer, nekog političkog menadžera koji bi zadovoljio sve gore pomenute potrebe vezane za pristojan život, koji bi bio na rukovodećem mestu zbog svoje sposobnosti i znanja, a ne zato što ga je narod svojom voljom izabrao, koga bi, bar sa te tačke gledišta, bilo nemoguće kritikovati ili se osećati nadmoćno u odnosu na njega?

Koliko bi tek takav trebalo da bude malo plaćen, jer ne pruža gore opisana psihička zadovoljstva?

Pošto za svoje usluge, čiji sam deo opisao, ne primaju adekvatnu platu, političari to nadoknađuju na druge načine, trudeći sa u tome ne budu uhvaćeni, a i ako budu, da prođu sa što manje posledica.

I tako to ide i ići će dokle god bude moglo.
Kad i ako ne bude moglo, ići će drugačije.

Dragan Atanacković Teodor

srpskikulturniklub

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime