Sadašnja politička ,,elita”, u likovima samozvanih ,,reformatora”, – kao verni poslušnici i implementatori globalizma i neoliberalne ekonomije – obećavali su građanima da će strani trgovinski lanci povećati konkurentnost koja će usloviti snižavanje cena, što bi trebalo povoljno delovati na poboljšanje standarda građana. Nažalost, desilo se sve suprotno. Dolaskom stranih lanaca nije se povećala konkurentnost niti su se smanjivale maloprodajne cene, već je došlo čak do njihovog rasta. Očito, strani trgovinski lanci su napravili tajne kartele i monopolisali srpsko tržište. Tako je neoliberalni koncept u trgovini – kao što se desilo i u ostalim delatnostima – razorio i uništio domaću trgovinu i domaće proizvođače, osiromašio građane i nametnuo neokolonijalne odnose. Uvođeđem neoliberalne ekonomije, sa kojom je uništena domaća privreda, učinjeni su nesagledivi socijalni i ekonomski zločini, koji se u trgovini ogledaju i u sledećem:
(1) Uništena je domaća trgovina, zbog čega je znatan broj radnika ostao bez posla.
(2) Strani trgovinski lanci više preferiraju uvoz robe široke potrošnje – iz matičnih zemalja – koje nude građanima u svojim maloprodajnim objekatima, nego nabavku robe od domaćih proizvođača, čime se nanose ogromne štete domaćim proizvođačima pa je to dovelo i do uništenja mnogih od njih.
(3) Uvezeni artikli robe široke potrošnje, a nadasve prehambeni artikli, su u mnogo čemu lošijeg kvaliteta od domaći proizvoda.
(4) U dosta slučajeva, strani lanci uvoze robe sa zaliha – iz matičnih trgovina – koje su pri isteku roka trajanja. Umesto na otpadu, takve robe završava kod naših građana. Tako, pored ostalog, naše tržište služi stranim lancima – uz visoki profit – i kao mesto za otpad.
(5) Za uvoz nepotrebne robe, troše se devizna sredstva ostvarena domaćim izvozom roba. Uz to, takav se uvoz negativno odražava na našu i trgovinsku i deviznu bilansu.
(6) Zatim, uvozom nepotrebnih roba odlijeva se deo nacionalnog dohotka u tuđe ekonomije.
(7) Strani lanci, sa niskim nadnicama, eksploatišu domaću radnu snagu, a neke radnike i ne prijavljuju niti za njih plaćaju bilo kakvo osiguranje.
(8) Strani lanci ostvaruju ekstra dobit putem visokih cena – jer su veće od cena u okruženju – i putem eksploatacije radne snage te takvu dobit izvoze u svoje matične ekonomije.
Eto, kako se putem stranih trgovinskih lanaca pljačka srpski narod!
Ovo je samo deo socijalnih i ekonomskih zločina, učinjenih sa uvođenjem stranih trgovinskih lanaca kojima je prepušteno srpsko tržište i dopušteno da uništavaju budžete i živote građana Srbije. U socijalno-odgovornim i nacionalno-svesnim dražavama, dozvoljeno je samo do 20 % učešća stranih trgovina u nacionalnoj trgovini.
Postavlja se pitanje, zašto su na ovakav način naši građani prepušteni eksploataciji stranih subjekata? Sve su ovo dozvolile naše vladajuće ,,elite” iako je poznato da strani lanci nemaju nikakvu odgovornost prama građanima, niti mogu biti garancija urednog snabdevanja ni u redovnim, a kamoli u vanrednim okolnostima.
Naše spoljna trgovina se i ne primećuje i – za razliku od spoljne trgovine koja je postojala do 90-tih godina – danas ona i ne postoji na svetskim tržištima. Potpuno je disperzovana ili bolje rečeno razbijena, uništena, bez stručnih kadrova, zatim bez strategije razvoja i bez bilo kakvih državnih usmerenja.
Ako nekada na vlast u Srbiju dođi sposobni, novi ljudi iz korpusa meritokratije, onda će celokupna trgovina imati drugačiji status i znatno će učestvovati BDP i Naconalnom dohotku. Do tada ? Ko preživi, pričaće! .
Danijela Ružičić – ekonomski analitičar
danijelaruzicic.com
