Posle pada Berlinskog zida, ubrzo je usledio i pad Jugoslavije koju je izgleda jedino taj zid i podupirao. Sa raspadom Jugoslavije raspao se i srpski nacionalni program u dvadesetom veku koji je bio vezan za jugoslovensku ideju. Srbi su se našli na vetrometini u nekoliko država i pretrpeli ratove, progone, egzoduse i nova stradanja koja su nas vratila jedan vek unazad. Naša elita se pokazala potpuno nesposobna da shvati istorijski momenat propasti starog i nastanka novog u svetu, te da se prema tome i orijentiše. Naša tadašnja elita se čvrsto držala ideologije socijalizma i jugoslovenstva sve do 5. oktobra 2000. godine. Iz pseudodemokratskog društva, a zapravo neke varijacije Slobinog i Mirinog socijalizma, naglo smo prešli u surovi i pljačkaški globalistički liberalizam. Današnja elita u Srbiji je čvrsto globalističko liberalna sa malo ili nimalo nacionalnih osećaja.
Ta nova dogmatska pozicija slepe vere u neoliberalne mitove je opet pogrešna i opasna, jer je došlo do novog „pada Berlinskog zida“, tj. do promena koje će uticati na globalnu svetsku politiku pa samim tim i na naše pozicije u svetu. Trampova pobeda posle Bregzita je zapečatila ovaj novi proces. Nacionalne države više ne mogu da trpe jaram globalističke elite. To je pokazala Britanija, to je pokazala Amerika, to će uskoro pokazati i dobar deo zapadnih EU država, istočne su već svakako nacionalne. Pored toga, uspon «novih, a starih sila» poput Kine, Rusije ili Indije menja odnose u svetu postepeno ali značajno.
Nacionalno orijentisane partije u Srba su na izmaku ovog liberalno-globalističkog perioda novije istorije skoro na izumiranju. Sada je prilika da ponovo ožive. Sve im ide na ruku; i promene u Americi i obećavajući novi odnos Amerike sa Rusijom i verovatan raspad EU koji je započeo izlaskom Britanije, a sada i Holandija najavljuje isto. Evropu je zahvatio novi talas nacionalizma i uspona desnice koji lako može da se prelije i na ove prostore.
Vreme koketiranja sa globalistima i liberalima mora biti prošlost za srpske patriote i nacionaliste. To treba ostaviti vladajućoj SNS jer ona se neće moći tako lako ratosiljati svog odnosa sa Berlinom, Briselom i EU, niti liberalnog obrazca koji je usvojila inkorporacijom mnogih liberala u svoje redove. Mada bi u interesu Srbije bilo da i vladajuća partija što pre promeni svoju političku paradigmu, no to će ići dosta teško i sporo, jer stranke na vlasti nemaju toliki manevarski prostor kao što se čini na prvi pogled.
Sad se treba zahvaliti SNS-u što je sahranio „žute“ i početi raditi na jačanju desnih i rodoljubivih partija koje bi u dogledno vreme mogle stati na kormilo države i smeniti SNS kao prelazno rešenje. Naravno ne bez Amerike, kao što reče Šešelj u skupštini odgovarajući na provokacije Čedomira Jovanovića, da je sad došlo vreme da on ide malo u američku ambasadu kada Tramp postavi nove ambasadore.
Trampova politika će biti okrenuta jačanju ekonomskog rasta Amerike, a to znači, kako je sam Tramp najavio, sukobljavanje sa Kinom, čija je hiperprodukcija i izvoz po Trampovim rečima silovanje Amerike koje se ne sme dozvoliti, jer na globalnom tržištu Kina ubija Američku privredu. Tramp kao čovek realnog sektora želi da ojača američku privredu koja posustaje u bitki protiv Kine.
S druge strane, Tramp najavljuje relaksaciju odnosa sa Rusijom. Jer Rusija zapravo i nije direktna pretnja Americi kao što je to sve bogatija i moćnija Kina. Taj preokret u svetskoj politici za Srbe može mnogo da znači ukoliko na vreme uskočimo na Trampov «antiglobalistički» voz.
Srbi su sad u poziciji da prave dobre odnose u svom interesu i sa Amerikom, ali i sa Rusijom nesmetano od Amerike. Tu priliku je dobro uočio Šešelj koji je već počeo da paradira sa slikama Trampa na majici, kao nekad što je Vučić paradirao sa slikama Šešelja na svojoj majici. Takođe i Nenad Popović, koalicioni partner SNS-a, koji je prvi dan posle pobede Trampa iskoristio priliku da oštro ospe paljbu, nazvavši Trampovu pobedu porazom za Hašima Tačija i Mila Đukanovića koji su novcem od kriminalnih radnji, trgovinom cigaretama, oružjem, drogom i ljudskim organima, kupovali zaštitu Klintonove. Očigledno je zavladao strah kod Edija Rame, Tačija, Đukanovića, Izetbegovića ali i drugih u regionu, jer promena «ekipe» na vrhu piramide moći dovodi i do promena na nižim nivoima.
Ovaj novi „pad Berlinskog zida“ je ujedno i prilika da se rodoljubivi deo SNS osvesti i pokuša da povrati svoj uticaj u stranci, čime bi Srbija dobila jednu jaku patriotsku partiju na vlasti. Ukoliko pak nema volje ili snage za preobražaj SNS, onda je bolje da se te rodoljubive snage izdvoje iz SNS i pridruže nekoj široj desnoj koaliciji ili možda čak i da budu inicijatori formiranja takve jedne koalicije.
Postoji mogućnost da Dveri jedine ne profitiraju od ove promene u svetskoj politici, jer je njihova politika izrazito antiamerička; poslednja izjava Boška Obradovića za Sputnjik svedoči da on ne ume da razdvoji globalnu liberalnu američku elitu od američkog naroda koji je izglasao Trampa upravo protiv te i takve elite koja je do sada komandovala Briselom. Drugo što očigledno ne shvataju pripadnici desnice poput Obradovića je, da je pobeda Donalda Trampa bitna za jačanje nacionalnih snaga koje su do sada bile na margini i prokazane kao gubavci. Nažalost, osim Šešelja koji je to iskoristio ne suštinski već više promotivno, gotovo niko na desnom delu političkog sektora nije prepoznao i iskoristio šansu u istorijskim događajima poput Bregzita ili pobede Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima.
Što se tiče same liberalne globalističke elite, treba razumeti da njeni nosioci nemaju nikaku naciju i da je njima svejedno da li će biti u Vašingtonu ili Briselu. Svakako je da se liberalni globalisti neće tako lako predati i da će im sada Brisel i EU postati glavno uporište, možda čak i po cenu sukoba sa Trampovom Amerikom. Stoga će Srbija imati mnogo više problema sa briselskom birokratijom zaraženom globalizmom, no sa Trampovom Amerikom koja će nastupati sa pozicija američkog interesa.
Željko INJAC
www.vidovdan.org
E moj Zeljko, u kojim oblacima ti plovis? Tramp se na Kinu? Mislis da su Ameri zaspali i slucajno im se dogodilo da Kina postane najveca svetska ekonomija? Da nema jeftine, pre svega kineske robe na americkom trzistu, vec bi imali socijalne nemire zbog stalne erozije standarda srednje i nize klase, da ne govorimo o blizu 50 miliona zvanicno siromasnih.
Rusija nije stvarna pretnja SAD-u? A sta se dogadja da se njeno ekonomsko povezivanje sa Evropom, koje su Ameri brutalno prekinuli pucem u Ukrajini i kreiranjem konfrontacije, nastavilo? Imali bi novu Evropu kojoj NATO vise ne bi bio potreban – kao sto oj i nije potreban bez vestacki kreiranih konfrontacija od strane SAD – sto za Amere znaci sut kartu iz Evrope (izuzev Engleske, ali to nista bitno ne menja), i svodi je na provincijsku silu. S nacinom na koji americka ekonomija radi, to bi znacilo nista manje nego ekonomski slom.
Sto se tice Trampa, naivno je verovati da ce on da ista bitno promeni u americkoj politici. Asad je rekao da sto svaki americki predsednik moze da uradi je da ostavi svoj otisak, ali ne i da proeni osnove americke politike, i da ne vredi traciti vreme na to ko ce pobediti na izborima. I to je realnost, jer tu politiku ne vode predsednici, nego transatlantski finansijski centri Londona i Njujorka, Rotsildi, Rakafeleri, J.P Morgani i nekoliko sitnijih. Jedno je izborna retorika, a nesto sasvim deseto promeniti nesto protiv volje onih koji poseduju ili kontrolisu sve vredno posedovanja u SAD, ukljucujuci ekonomiju, finansijski sistem i samo stampanje novca. Pre osam godina mnogi su glasali za Obamu nadajuci se da ce doneti nesto novo, da ce biti njihov predsednik, a ne jos jedan koji kuca karticu kod gorepomenutih bankara. Ostatak price znamo.
Naivno je misliti da je izlazak Engleske EU nesto sto se dogodilo protiv volje ovog transatlantskog centra moci. Britanci su i usli u nju kao trojanski konj, i ovo je bio samo udarac (nemackoj) EU, kao deo sprecavanja ekonomskog – i politickog – povezivanja sa Rusijom.
Patriotski deo SNS? Nemojmo zaboraviti prosrpski deo albanskih separatista na Kosmetu…