Svojevremeno na prostorima od Vardara pa do Triglava aktuelan je bio vic da naša skupština ima kupole, jer nigde na svetu ne postoji cirkuska šatra sa ravnim krovom. Jedni su se u to vreme od srca smejali ovom “objašnjenju” dok su ga oni drugi ocenjivali kao plod zluradosti neprijatelja Brozovog socijalizma po meri čoveka. Nažalost decenijama kasnije ispostavilo se da je autora ovog vica, koji najviše zakonodavno telo jedne države poredi sa cirkusom, krasila izuzetna dalekovidost.
Naime, ono što se danas dešava pod kupolama i ispred Doma narodne skupštine, ne samo da je višestruko prevazišlo cinizam tvorca pomenutog vica, već u potpunosti ilustruje do koje mere je metastazirao srbistaski društveni kancer. Odnosno da će, čak i kada i ako u Srbistanu dođe do ozbiljnih hirurških rezova, mnogo vremena proteći pre nego Srbistan dobije obrise države u pravom smislu te reči. Naprosto, kada se suočimo sa do temelja devastiranim institucijama ne možemo a da se ne zapitamo da li nesretni Srbistanci žive u trećoj deceniji 21. veka ili u vremenu koje je prethodilo stvaranju prve srpske države u vreme Nemanjića.
Drugim rečima, sada je valjda neizlečivim optimistima i idealistima jasno da licemerje gospodara Vučića i njegove nazadne vlasti nemaju granica. Slučaj predsednika vladajuće nazadnjačke poslaničke grupe koji je do onomad štrajkovao glađu jer državne (njihove) institucije ne rade svoj posao dovoljna su potvrda da su gospodar i njegova bulumenta ludilo i apsurd uzdigli do nivoa dominantnog političkog koncepta. Šta su Sava mala, sedam poginulih zarad nečije promocije, Krušik, naplatna rampa Doljevac, Jovanjica i ostale nebrojene afere u odnosu na Rističevićev iscepani sakonjić?
Optimizam ipak uliva čin ogorčene profesorke koja je svoju fakultetsku diplomu spalila ispred Skupštine. Posebno kada se u vidu ima da je reč, kako neki tvrde, o nezadovoljstvu dojučerašnjeg naprednjačkog bota. Uostalom, nije li istorija mnogo puta potvrdila da je usud svakog diktatora da mu sudbinu zapečate njegovi dupeuvlakači koji nepogrešivo mogu da procene kada će brod da potone. Kad treba naći novog gospodara saglasnog da sve ostane isto, a da samo onog prethodnog nema.
Imajte to u vidu kada pomislite da će biti dovoljno samo da zglajznu Vučić i njegova bratija pa da Srbistan postane Srbija!!! Dalek je i naporan put od plemenske (partijske) zajednice do uređene države.
Aleksandar Arsenijević
Izvor: ozonpress.net
