Nije trebalo dugo čekati pa da Aleksandar Vučić i njegovi naprednjaci pokažu svoju pravu prirodu, sklonu progonu političkih suparnika. Iako su im, kao pravim Evropljanima i poslušnicima Brisela i Vašingtona, usta puna ljudskih prava, trpeljivosti i demokratije, oni su, čim im se za to ukazala prilika, počeli da zastrašuju sve one koji se javno suprotstavljaju njihovoj izdajničkoj politici prema Kosovu i Metohiji.
Povod je bio zbor na Vračaru ispred spomenika Voždu Karađorđu 15. februara 2013. godine na Sretenje, na kojem su, pored ostalog, emitovane i sledeće lažljive reči Tomislava Nikolića, izgovorene usred Kosovske Mitrovice uoči poslednjih parlamentarnih izbora: „Tako mi Boga, neću se smiriti dok ponovo ne vratim Kosovo i Metohiju u državni okvir Srbije“. Takvo podsećanje na skorašnje Nikolićeve reči u trenutku kada je Boga izneverio, a naše nesrećne sunarodnike i državljane na severu Kosova prevario, osetljiva naprednjačka duša nije mogla da izdrži. Ovo utoliko pre što je na zboru govorio i narodni poslanik Marko Jakšić, jedan od predvodnika srpskog otpora na severu Kosova, a bili su prisutni Slobodan Samardžić, Sanda Rašković i drugi čelnici Demokratske stranke Srbije, jedine parlamentarne stranke koja u ovom trenutku vodi ispravnu i rodoljubivu nacionalnu politiku.
Ubrzo potom usledilo je i prvo izbacivanje s posla i lišavanje sredstava za život. Ivan Ivanović, predsednik udruženja „Naši“ i direktor gradske biblioteke u Aranđelovcu, koji je na pomenutom zboru održao nadahnuti govor, ubrzo potom je smenjen i otpušten da bi svima bilo jasno koja je cena suprotstavljanja naprednjačkoj „evropskoj“ politici. Druga žrtva je Predrag Golubović, doskorašnji savetnik za radne odnose u Narodnoj banci Srbije i jedini doktor nauka u njenoj pravnoj službi. Iako je u njoj radio trideset šest godina bez ikakve primedbe na svoj rad, mada se izmenilo više od deset guvernera, Jovanki Tabaković, sadašnjem guverneru i potpredsedniku Srpske naprednjačke stranke, nije se dopao njegov govor na pomenutom zboru, a naročito činjenica da je bio njegov organizator i voditelj.
Za nju je to bio dovoljan razlog da Predraga Golubovića, kome su preostale samo četiri godine radnog staža do penzije, otpusti sa posla i izbaci na ulicu. Kako, međutim, nije bilo valjanog razloga za otkaz, trebalo ga je izmisliti. U rešenju o otkazu navodi se da Predrag Golubović nije u roku od petnaest dana izjavio žalbu protiv rešenja od 29. aprila ove godine u vanparničnom postupku pred kotorskim sudom, u kojem Narodna banka Srbije potražuje zgradu koju je opština Budva prodala Rusima, iako je bila vlasništvo ove Banke. Postupak je naravno nastavljen i bez žalbe, a nije postojao ni rok za njeno podnošenje, tako da Banka nikakvu štetu nije pretrpela. Na osnovu pismenog ovlašćenja kojim je raspolagao, sam Golubović je procenio da nije bilo nikakvih relevantnih razloga za njeno podnošenje, a ukoliko bi se to i učinilo, samo bi se povećali troškovi postupka. Uz to je, da bi mu se što više napakostilo, navedeno da je povredio radnu obavezu ne bi li ostao i bez naknade za nezaposlene.
Jedva da treba reći da su naprednjaci tako postupili da bi Ivana Ivanovića i Predraga Golubovića kaznili, a sve ostale, koji njih slede ili su skloni da tako postupe, zastrašuju. A glavni razlog koji ih je na to naveo bilo je suprotstavljanje njihovoj navodno proevropskoj politici, koja ih je odvela u državnu i nacionalnu izdaju. Možda je i to razlog što Tomislav Nikolić, pošto je izneverio Boga na koga se pre dve godine pozvao u Kosovskoj Mitrovici, sada na svom imanju podiže crkvu pokajnicu. Još od drevnih vremena postoje dva načina borbe u politici: jedan rečima, drugi prinudom, sudskom ili bilo kojom drugom. Ovom drugom se pribegava kada reči izgube svaku uverljivost. To se upravo desilo naprednjacima. Jer, ko će im sada verovati da se zarad ulaska u Evropsku uniju treba odreći Kosova i Metohije i priznati samozvanu državu kosmetskih Arbanasa, kada su samo pre dve godine tvrdili suprotno… Stoga su ili pre dve godine govorili ono što stvarno misle a sada lažu, ili su ranije lagali a sada govore ono što misle. Ili možda baš ništa ne misle, sem da se dokopaju vlasti i da je što duže zadrže, bilo prevarom, bilo prinudom.
srbijadanas.net
za Geopolitiku jan. 2014. prof. dr Kosta Čavoški
