Pod evroatlantskom upravom (1)

Jerg Heskens i ostali plaćenici

0
1144
Jerg Heskens
Ikar(b)usov let: Hajnc Vilhelm, direktor Ikarbusa, Aleksandar Vicentić, Aleksandar Vučić i njegov savetnik Jörg Heeskens

Na sednici glavnog odbora u Požarevcu, predsednik srpske vlade je izjavio da je za njegovu partiju (SNS) Srbija prioritet. Valjda, iako to ovog puta, nije posebno podvukao, Vučić je u svome oduševljenju stigao i do Džona Kenedija: Ne pitaj šta tvoja zemlja može da uradi za tebe, pitaj šta ti možeš da uradiš za svoju zemlju. Možda bi Aleksandar (Veliki) Vučić i naveo Kenedijevo ime, ali to je već, dosta ranije, uradio njegov „politički otac“ – Tomislav Nikolić. A pre Nikolića, takvu genijalnu Kenedijevu misao često je eksploatisao i Zoran Đinđić, onaj isti, koji je pre smrti, baš kao i Tito, „imao problema s nogom“. Mada, Đinđić je sve to malčice korigovao, sublimirajući Kenedijevu mudrost u još genijalniju poruku: „Ne pitaj šta tvoja zemlja može da uradi za tebe, pitaj šta ti sam možeš da uradiš za sebe.“ Vučić ne bi želeo da zaostane iza svih pomenutih velikana, pa je poručio srpskoj nezaposlenoj omladini da se snalazi kako ko zna i ume, pošto im je on (AV) stvorio ambijent za razvijanje vlastite (pojedinačne) inicijative. Još je ostalo samo da se usvoji novi (reformski) zakon o kriminalu, to jeste, ostalo je da se ozvaniči (legalizuje) upotreba neophodnih „sredstava za rad“: žica za davljenje, magnum 500, uzi, kalašnjikov, bazuka, bestrzajni top, minobacač 120 mm, višecevni bacač raketa (VBR), tenkovi i druga oklopna vozila – a onda – nezaposlena omladino – napred(no) na posao!

Srpski mediji se trude da svoju publiku obaveste o svemu što se događa širom sveta, jer pravo građanina je da (sa)zna sve. Ali, kada su u pitanju određene škakljive teme, koje nisu po volji onima koji danas, barem nominalno, „vladaju“ Srbijom, tada se to „vešto“ zaobilazi. Odnosno, jednostavno rečeno, sve teme koje bi mogle ozbiljnije da naruše ugled srpske (pozicione) političke elite, stavljaju se „na led“. Na primer, srpski mediji uopšte ne postavljaju pitanja o sudbini Kosova i Metohije; o tome, reklo bi se, nijedan novinar u Srbiji ne sme da prozbori ni reč. Predsednik srpske vlade, koji se, eto, „trudi“ da svoj rad i rad Vlade Srbije „detaljno izloži“ sudu javnosti, sasvim je „zaboravio“ Kosmet, ne samo na farmi Mužlai (povodom 100 dana Vlade), nego i u svojim svakodnevnim (dugačkim) nastupima na srpskim TV stanicama (RTS, B92, Pink) KiM je bila zabranjena tema. Da li su se to srpski novinari pomirili sa „činjenicom“ da je Kosovo „gotova stvar“, o kojoj nema smisla (ni interesa) da se dalje govori? Ili se pre radi o tome da zaposleni u srpskim „slobodnim medijima“ shvataju da im je pametnije da o takvim temama drže jezik za zubima, ukoliko nameravaju da zadrže svoje radno mesto?

Da Vas podsetimo:  Srbologija za početnike

Umdenkung: Srbin sa nemačkom glavom

U Srbiji danas uopšte ne postoji štampani ili elektronski mediji na kojima se mogu videti/čuti necenzurisane vesti. Na internet portalima vodećih srpskih novina dešava se da su komentari čitalaca toliko uniformni, da bi slučajni, neobavešteni posetilac sa strane, morao da pomisli da se nalazi na propagandnom sajtu Kim Džong Una. Tamo se, ponekad, osim hvalospeva Velikom Vođi, ne može pronaći ni jedan jedini negativan komentar na račun tog istog (nepogrešivog) Vođe i srpskog aktuelnog režima. Dakle, režim se toliko osilio da mu ne pada na pamet da dopusti makar privid demokratije. Da li onda može da se kaže da u je Srbiji na sceni diktatorski režim? Da, to je nesporno – Srbija je zemlja ogoljene diktature. Ali, dodatno zlo je u tome što od goreg obično postoji nešto što je još gore. Naime, u Srbiji ne vlada samo domaći diktatorski režim (što bi se nekako moglo i preživeti), već je tu na sceni najgora forma marionetskog (sa strane nametnutog) diktatorskog režima. Dodatno, takav vazalni režim je vazalan otvorenim srpskim neprijateljima, to jeste, u službi je onih svetskih moćnika koji sistematski i dugoročno rade na uništenju države Srbije i na „preumljenju“ (u stvari, zatiranju) Srba kao starog evropskog naroda.

Jacob Peter Gowy's The Flight of Icarus.Mora se primetiti da je Zapad do danas u Srbiji vukao precizno one konce, koji su na kraju uspeli da promene svest jednom žestokom srpskom nacionalisti i od njega naprave kosmopolitu bez vere i nacije. Danas, uz pomoć zombiranog Vođe, ceo srpski narod se podvrgava jednoj vrsti primitivne dresure, u kojoj se nacionalno dostojanstvo i ljudski ponos uopšte, daju za koru hleba nasušnog. Vođa, svojom prepariranom svešću i poništenim bićem, objašnjava narodu da je Srbin nesposoban, nevaspitan, nepristojan, lenj, podmukao, varljiv i lažljiv. Svakom Srbinu, poručuje on, treba na leđa natovariti po jednog „pristojnog“ Nemca, jer jedino tako se Srbin može dozvati pameti. Takvim jahanjem Srbinu će se uterati nemačka disciplina i utisnuće mu se znak Mercedesa na čelo, sa kojim će onda širom Evroatlantide biti dobro i rado priman – i ceniće se onako i onoliko koliko se nekada u nomadskoj Germaniji cenio izdržljiv i rasan tevtonski magarac.

Da Vas podsetimo:  Ko ubija nedužne ljude i decu…

U nedelju u intervjuu na televiziji B92 Veliki Vođa se strašno naljutio kada ga je voditeljka (za koju on inače zna da „bezmerno voli Srbiju“) upitala dokle se stiglo sa onim Mercedesovim žigom, odnosno, sa Ikarbusovim autobusima, koji nikako da se dignu iz pepela. Približavanje suncu nije baš preporučljivo. Ikar(b)us će opet „poleteti“ – razmahao se Vođa anđeosko-naivnim senzibilitetom i dečje nevinom dušom – na tome upravo radi moj savetnik Jerg Heskens, kojeg plaća nemačka vlada! Nema tog Srbina, kome još svest nije izmenjena (koji nije merkelovski preumljen), a da se tada u čudu nije zapitao: kakve veze ima nemačka vlada sa savetnicima u srpskoj vladi? Samo jednom takvom rečenicom, takvim (neopreznim) priznanjem, da strane savetnike (koje Vođa, kobajagi, svojom voljom dovodi iz sveta) plaćaju njihove domicilne vlade (države) – Aleksandar Vučić je dao do znanja odakle dolaze jahači srpske apokalipse: duhovna kuga, glad, rat i smrt! Iz svega postaje jasno zbog čega takvi Vučićevi „savetnici“ toliko „vole Srbiju“ (više nego vlastitu zemlju) i zbog čega su „pristali“ da u Srbiji rade besplatno. To jeste, sada vidimo da je tačno ono što je Vođa ranije zagonetno tvrdio: strani savetnici neće uzeti ni dinar iz budžeta države Srbije! Štros Kana, Guzenbauera, Fratinija i jedno tuce drugih „savetnika“ premijera Vučića, plaćaju one države koje su ih poslale da rade u Srbiji. Praktično, to znači da je Evropska unija u Srbiji nezvanično oformila svoju vladu, koja izdaje naredbe srpskom Velikom Vođi i srpskoj zvaničnoj Vladi. I što je posebno zanimljivo, ni takva EU vlada u Srbiji nije nezavisna, jer se na njenom čelu nalaze eksperti iz Američke privredne komore u Beogradu i njegova ambasadorska ekselencija Majkl Kirbi.

Da Vas podsetimo:  Začin A - u sve se meša...

Za www.koreni.rs

D. Gosteljski

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime