Nijedan službenik Agencije za borbu protiv korupcije nije ovlašćen za rukovanje tajnim podacima, što znači da dokumenta o imovini gradonačelnika Beograda Siniše Malog koje Agencija uporno krije od javnosti ili nisu tajna ili im je Agencija pristupala mimo zakona. Kako je za Pištaljku rekao Pavle Janković iz Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, jedinog organa koji je daje ovlašćenja za pristup tajnim podacima, Agencija za borbu protiv korupcije „nije implementirala Zakon o tajnosti podataka“ i nema osobe ovlašćene za pristup tajnim dokumentima.
Zbog toga što Agencija izbegava da dostavi javne podatke o vanrednoj kontroli imovine i prihoda Siniše Malog koje im je Pištaljka tražila pre pet meseci, Poverenik za informacije od javnog značaja naložio je da Agencija ova dokumenta dostavi njemu. Agencija odbija da uradi i to, pa je vršilac dužnosti direktora Agencije za borbu protiv korupcije Verka Atanasković 27. marta poslala pismo povereniku Rodoljubu Šabiću navodeći da je neophodno da on „lično“ dođe u prostorije Agencije kako bi izvršio uvid u dokumenta. Ovaj zahtev Šabić je u saopštenju nazvao presedanom u njegovom višegodišnjem radu.
Razlog zbog kog Agencija za borbu protiv korupcije odbija da dostavi dokumenta Povereniku koji je zakonom ovlašćen i za rad sa poverljivim podacima je taj što se – kako Agencija tvrdi – „može zaključiti da određen deo podataka iz dokumenata koji je proizašao iz predmeta kontrole imovine i prihoda gradonačelnika“ predstavlja „strogo poverljive“ podatke.
Poverenik je u saopštenju ukazao da Agencija nije opravdala zašto dokumenta krije od javnosti. „Posebno i nezaobilazno je pitanje da li su predmetna dokumenta, odnosno podaci, uopšte i klasifikovani kao „STOGO POVERLJIVI“ u skladu i na način propisan Zakonom o tajnosti podataka. Utoliko pre što Agencija samo navodi da se to „može zaključiti“, ali ničim ne dokumentuje da su zaista i klasifikovani“, piše u saopštenju Poverenika.
Nakon što je Pištaljka tražila od Agencije odluku o poverljivosti podataka i razloge zbog kojih su prihodi Malog tajna od nacionalnog značaja – Agencija je negirala da je ona spise iz kontrole imovine i prihoda klasifikovala kao „strogo poverljive“. Agencija je televiziji N1 saopštila da su dokumenta tako klasifikovana dobili od MUP-a, Poreske uprave, Agencije za privredne registre „i drugih organa“ sa kojima je sarađivala prilikom provere izveštaja o imovini.
U pismu koje je v.d. direktora Verka Atanasković uputila Šabiću, međutim, ne piše to. Jedini organ koji se spominje kao onaj koji je Agenciji dostavio poverljive podatke je Uprava za sprečavanje pranje novca. Pištaljka je ranije pisala da se Siniša Mali sumnjiči za pranje novca zbog nekoliko „sumnjivih transakcija“ iz „ofšor“ zona. Kada smo Upravu pitali da nam dostavi dokumenta o koja poseduju o javnom funkcioneru – oni su nas odbili. „Uprava za sprečavanje pranja novca sve raspoložive podatke dostavila je Agenciji za borbu protiv korupcije i Višem javnom tužilaštvu u Beogradu radi preduzimanja radnji i mera iz njihove nadležnosti“, piše u odgovoru koji smo dobili.
Nije jasno međutim kako je ova dokumenta Agencija primila kada niko u toj instituciji nema potrebne dozvole. Pavle Janković iz Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost tvrdi da Agencija „nije implementirala zakon“ i da nema osobe ovlašćene za pristup tajnim dokumentima.
„Agencija za borbu protiv korupcije bi trebalo da ima ovlašćenje za pristup „strogo poverljivim“ dokumentima. Oni su imali godinu dana od početka primene zakona da podnesu zahtev za dobijanje sertifikata – ali oni to nisu učinili“, rekao je Janković.
Kada smo Jankovića pitali kako je moguće da institucija koja nema sertifikovana lica primi tajne podatke on je rekao da je to „teoretski kršenje zakona“. Pavle Janković nije želeo da objasni da li je, konkretno, Agencija za borbu protiv korupcije nelegalno držala u posedu tajna dokumenta. „To je medijski eksploatisana tema. Ne možemo o tome preko telefona“, rekao je Janković i nije se više javljao na pozive Pištaljke. U Zakonu o tajnosti podataka navodi se da onaj ko neovlašćeno nepozvanom licu saopšti „strogo poverljive“ podatke može biti kažnjen zatvorom od šest meseci do pet godina.
Poverenik je juče po treći, i kako tvrdi poslednji, put pozvao Agenciju za borbu protiv korupcije da dostavi podatke o imovini funkcionera.
„Apsurdno je i neobjašnjivo da Agencija (u kojoj po sopstvenom priznanju niko ne raspolaže sličnim sertifikatom) uporno odbija da dostavi tražene dokumente i „štiti“ nekakve „strogo poverljive“ podatke od Poverenika“, piše u saopštenju.
Agencija za borbu protiv korupcije na otvoreno pismo Poverenika odgovorila je saopštenjem da kao nezavisni državni organ u poslednjih nekoliko meseci „trpi kritike i pritiske povodom slučaja gradonačelnika Siniše Malog“. „Povodom saopštenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i njegovog obraćanja medijima, Agencija treći put poziva instituciju Poverenika da što pre izvrši uvid u predmet gradonačelnika Siniše Malog, kako bi se izbegle dalje tendenciozne i na činjenicama neutemeljene ocene o radu Agencije da štiti funkcionere“, navela je Agencija.
Poverenik je, s druge strane, saopštio da ima ovlašćenje da svojom odlukom naloži ukidanje poverljivosti, bez obzira na njen stepen: „U skladu s tim, u praksi Poverenika različiti organi, pogotovo oni koji najčešće koriste klasifikovane podatke (BIA, VBA, MUP, Ministarstvo odbrane itd.) mu uredno dostavljaju takve podatke“.
Snežana Đurić
www.pistaljka.rs
