Podrška Panteleju

0
326

radniciČovek bi stvarno trebalo da se zapita koliko i koga stvarno (duša) boli zbog nekoliko hiljada prevarenih radnika propalih niških fabrika i zbog neverovatne vesti da se na Novom niškom groblju pravi jeda nova – „Ćele kula!?

Dešava se nekada negde tamo daleko – ali baš ovde i sada: Nišu i Nišlijama suđeno je da vekovima već budu jedinstveni poligon za prave svetske ekskluzive! Nije nama dovoljno što imamo jedini na svetu čast da se baš i ovde rodio i odavde vladao i prihvatio hrišćanstvo jedinstveni i čuveni car Konstantin Veliki , nije nam dovoljno što jedini na svetu imamo najjeziviji spomenik od ljudskih lobanja „Ćele kulu“, nije nam pritom dovoljno što se baš ovde desila i oprobala demokratija u novoj nekoj srpskoj državi… To je najkraća retrospektiva kroz dugi period više od dva milenijuma nove ere, ali, kažem, nije nam sve to dovoljno, nego evo već dve preduge izborne nedelje Niš i Nišlije njegove ponovo su dobili glavnu rolu u najnovijem srpskom političkom vodvilju…

Suze radosnice Velikog vođe

U Nišu se, dakle, beleži najveći broj nepravilnosti na glasačkim mestima, najviše je ponovljenih izbora na gradskom i republičkom nivou, a u subotu će, opet samo u Nišu, biti ponovljeni izbori u celoj jednoj i to najvećoj centralnoj opštini Medijana.

Ponoviše se, dakle, izbori za gradski i republički parlament uz veliku muku i halabuku promakoše famozni cenzus „Dveri-DSS“, dok one druge opozicione koalicije nekako lakše prekoračiše prag Parlamenta, računajući tu i radikale i socijaliste, što je bilo i očekivano, kako se kaže. Iznenađenjima, ipak, nikad kraja, te smo imali jedno nezaboravno veče koliko sinoć, tačno u sredu, 4. maja ove blagoslovene 2016. Nišlije su posebno bile počašćene Vučićevim zapažanjima o „neverovatno velikoj podršci“ u GO Pantelej, doslovno reče da su mu suze krenule na oči od tolike količine izražene ljubavi odanih Nišlija. Da se razumemo, to su bili samo „popravni“ na izborima, mada je najviše „ponavljača“ bilo – opet u Nišu. U istom tom našem jedinom Nišu istog dana dešavale su se i druge neke mnogo važnije stvari, koje veliki vođa najveće političke sile u Srbiji nije zapazio…

Šta je izborna istina?

Ipak, da se bar na nivou provizorijuma zadržimo na rezultatima izbora. Koje su osnovne odlike, poruke i pouke ovogodišnjih prevremenih izbora? Šta kažu preliminrani, ali pouzdani, podaci? Prvo – izlaznost : nešto malo preko polovine biračkog tela. Drugo: naprednjaci nesumnjivo dobili najviše – blizu polovine izašlih na glasanje. Prosta matematika kaže: polovina od polovine je – samo četvrtina jednog celog, u ovom slučaju – biračkog tela. Zato bi bilo dobro da naprednjaci govore da je za njih glasao samo – svaki četvrti građanin sa pravom glasa! Ista računica važi i za ostale, za koje je računica, doduše, daleko nepovoljnija. Ipak je to istina, kao i žalosna činjenica da su nam takvi zakonski propisi, pa bilo nam milo ili ne – tako je.

Posebna priča će se tek ispredati o tome, na primer, kako su to naprednjaci uspeli da postignu gotovo apsolutnu pobedu, izuzimajući male pogranične opštine Surdulicu i Bosilegrad, ili baš one centralne beogradske Vračar i Stari grad? U takvoj jednoj tek predstojećoj priči, živi bili pa videli, ponovo će Niš biti ekstrem – jednistveni primer. Vučić, recimo, ističe dve činjenice: malo manji procentualni upseh nego pre dve godine, ali zato ogromnih sto hiljada glasova više u ukupnoj masi. Kada uskoro ponovo dođe na dnevni red rešavanje problema svih viškova hiljada zaposlenih u javnom sektoru, razobličiće se misterija o tome kako su se u ovim izborima organizovali, kako su sve kontrolisali i obezbeđivali one famozne sigurne glasove… Za sada, međutim, ostaje frapantno pitanje bez odgovora: kako Vučić celog tog dana ne zapazi i ne uoči šta se još važno i neobično dešava u Nišu, sem veličanstvene većine u Panteleju?

Zašto živi hoće pod zemlju?

Da preciziramo problem: u vreme ponovljenog glasanja na tih pet biračkih mesta u Nišu dešavale su se masovne i veoma dramatične ljudske reakcije. Predstavnici onih nekoliko hiljada radnika bivih niških fabrika sa pravosnažnim rešenjima o naplati povećih suma što im duguje država načinili su tri krupna poteza u tom jednom danu. Prvo su ispred Gradske kuće pokušavali da umilostive staro-novog gradonačelnika Perišića da im obezbedi „napismeno“ garanciju Vlade i Vučića da će im isplatiti dug. Izrazili su posebno veliko ogorčenje što su bili podvrgnuti ponižavajućoj prevari pre mesec dana u jeku izborne kampanje, kada su morali danima da čekaju u redu pred Centrom za socijalno, kako bi se upisali u spisak za obaveznu isplatu prve rate do 20. Aprila, što je bila – prvoaprilska šala! Zato su zapretili da će pešice krenuti za Beograd do Vlade i Vučića, ali ih je policija upozorila da će ih kažnjavati kao pešake na autoputu. Treći očajnički potez je bio da blokiraju železnički saobraćaj Niš-Beograd. Koliko su veliki jadnici ovi očajni radnici bez radnog mesta shvatili su tek onda kada ih je policija uklonila sa železničke pruge! Šta će oni jadni, kad ih je mnogo ruku ali – malena snaga!? Druga veoma brojna niška ponižena struktura su mahom mladi radnici, tačnije rečeno najamni radnici južnokorejske „Jure“. I o njima se nedavno Vučić izjašnjavao vrlo jasno da se taj problem mora veoma pažljivo sagledati i proveriti šta je tu tačno, jer će inače igubiti „Panasonik“, koga je već zakačio „na udicu“, kako smo shvatili. Šta se u ovo uzbudljiivo izborno vreme desilo sa ovim radnicima, naravno, ništa – inspekcija je kao ušla da proveri sve one silne i neverovatne optužbe i – ništa sumnjivo nije videla!?

Niš-resetke-300x184

Niš – slobodna ilustracija

Sam vrhunac čudesa u gradu na Nišavi počeo je da se dešava, nigde drugde, nego baš na Novom niškom groblju! Preko 220 radnika „Gorice“, organizovani u sindikatu „Sloga,“ složno su rešili da više neće čekati na neodređeno vreme veliki broj neisplaćenih plata. Rešili su se na najradikalniji potez: neće odlaziti kućama, ostaće stalno na groblju i noću će spavati u – rakama!!! Ovo niško JKP, kome je preostala samo nadležnost na ovoj neveseloj lokaciji ima menadžment koji nije sposoban da obezbedi ni minimalne uslove radnicima – tvrde štajkači i traže smenu. Naravno, traže i zarađene i neisplaćene plate, a povrh svega i polovina njih ima i pravosnažne sudske presude o naplati duga sa kamatama i troškovima.

Tako se, eto, nižu niške neverovatne priče. Poverovali smo u iskrenost Vučićevih suza zbog prevelike podrške u Panteleju, a da li je, koliko i koga stvarno (duša) zabolela zbog hiljada prevarenih radnika , zbog jadnih najamnika u „Juri“, a na kraju zbog onih živih na niškom groblju, koji su se odlučili da legnu – pored mrtvih. Da li ovde na ovakav jedan sraman način treba da nikne jedna nova „Ćele kula“, kao spomenik jednom novom bezumlju?

Ubi me prejaka reč – ostala je da se pamti misao i poruka najvećeg niškog pesnika Branka Miljkovića. Zato se nešto pitam: neće li nas možda sada ubiti prevelika Vučićeva ljubav?

Miroljub-Markovic1-160x160

Miroljub Marković, komentator-urednik No-No novina

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime