Ruski lider Vladimir Putin upozorio je Zapad da je prikrivena podrška koju dobija rusofobija u Ukrajini veoma opasna i da može dovesti do katastrofe.
„Nama stalno govore – rekao je u intervjuu nemačkoj televiziji ARD – da „proruski separatisti” treba da urade ovo i ono, a da Rusija treba da na njih utiče da tako i bude. Ja za to vreme pitam: „A šta ste vi učinili da utičete na svoje klijente u Kijevu? Šta ste uradili? Vi tamo samo podržavate antiruska raspoloženja? A to je veona opasno. Podržavanje rusofobije dovešće do katastrofe. To će biti prava katastrofa!”
Mi smo veoma zabrinuti – nije krio Putin – da se Ukrajina može strovaliti u neonacizam, što bi bilo velika katastrofa i za Ukrajinu i za ukrajinski narod. Tamo celi bataljoni nose stilizovane kukaste krstove na rukavima i kacigama. Je li to civilizovana država? Ne, a mi strahujemo da tamo ne krenu na etničke čistke”.
Putin je posebno naglasio da ustanici na istoku Ukrajine smatraju svoju borbu pravednom i da ih je teško nagovoriti da napuste neka naselja.
„Znate li zašto? Nema tu nikakve tajne. LJudi koji ratuju protiv ukrajinske armije govore: „Ovo su naša sela, tu smo se rodili. Tu žive naše porodice i nama bliski ljudi. Ako se mi povučemo, nacionalistički bataljoni će ih sve pobiti. Mi ne idemo odavde makar na ubili. Mi ih, naravno ubeđujemo, ali kad ovo čujete – nemate više mnogo argumenata”.
Ruski lider je ovome dodao da ni ukrajinska armija ne napušta naselja iz kojih je trebalo da se povuče. Pa ukazao: „Umesto što je poslao vojsku, sa tenkovima, avijacijom i višecevnim raketnim bacačima, Kijev je trebalo da sa jugoistokom započne dijalog čim su se ljudi uhvatili oružja. A znate li kada su se ti ljudi dohvatili oružja? Kada su počela noćna hapšenja. Tada se ušlo u slepu ulicu”.
Putin je podvukao da se iz te „slepe ulice” još može izaći. Pri tom je upozorio da budućnost Ukrajine zavisi od spremnosti njene vlasti da poštuje prava svih, uključujući pravo svojih građana da govore ukrajinski, ruski, poljski ili mađarski.
Predsednik RF je dodao da mu je neshvatljivo odbijanje nekih političkih snaga Ukrajine da razmišljaju o federalizaciji zemlje.
„Stalno slušamo iz Kijeva – podvukao je Putin – da ne dolazi u obzir federalizacija Ukrajine, već samo decentralizacija. Samo, to je igra reči. Budućnost Ukrajine je u federalizaciji”.
Povodom optuži sa Zapada da Rusija naoružava ustanike na jugoistoku Ukrajine, Putin je rekao:
„Oni vode pravednu borbu i zakonomerno je da imaju oružje. Otkud im oklopna tehnika i artiljerijski sistemi? U savremenom svetu uvek nađu oružje ljudi koji svoju borbu smatraju pravednom. Međutim, oružje kojim raspolažu ustanici uopšte nije glavno.
Putin je ocenio da su odnosi koji su između Rusije i Nemačke postojali tokom proteklih 15 godina bolji nego što su između dve zemlje bili ikad ranije. Dodao je da su ti odnosi dobar fundament za harmonizovanje odnosa ne samo Moskve i Berlina, nego i Moskve i Brisela (EU).
„Biće mi veoma žao ako sve to proćerdamo” – istakao je ruski lider.
Širenje NATO i njegovo približavanje granicama Rusije suštinski su izmenili ceo geopolitički prostor – upozorio je Putin i podsetio da su posle 2001. godine bila dva talasa prijema u alijansu: 2004 (Slovenija, Slovačka, Bugarska, Rumunija, Litvanija, Letonija i Estonija), a 2009. su se pojavile još dve nove članice.
„Osim toga, stalno raste i broj vojnih baza NATO. Po celom svetu se ne nalaze vojne baze Rusije već SAD i NATO. Nedavno su donete odluke o formiranju snaga za specijalne operacije. Opet u neposrednoj blizini naših granica”.
