Podvojeni i potrojeni…

0
472

srbija-eu-zastave-afpgetty_mainKažu, Gospode, da je Srbija krenula u svoju propast. Govore o tome, a ne vide da nije krenula, nego se put uskoro završava dole negde na dnu, iako smo mislili da smo već odavno na njemu. Srbi su, Gospode, podvojeni i potrojeni, rastrojeni i raskršteni. Danas se u Srbiji veruje samo dinaru, ukoliko evro nije umešao prste. Patriote su već odavno proglašene nacistima, šovinistima, neuravnoteženima i pretnjom napretku Srbije. Jedino tumačenje ovoga priznajem u smislu da su patriote pretnja napretku Srbije ka dnu.

Kako može iko, Gospode, mrzeti Srbiju i proganjati one koji je vole, a u istoj su zemlji rođeni, iste su muke preživeli i iste suze proplakali? Danas niko ne sme da prizna da je Srbin u Srbiji! Ne može Srbin biti Japanac u Šumadiji, Amerikanac podno Tare, Australijanac na Čegru, Kanađanin u Beogradu, Italijan na obali Dunava, kad ni Srbin ne može biti Srbin u tim zemljama, pa ni u svojoj. Gde, Gospode, Srbin danas sme biti Srbin? Koji je to kutak sveta gde se sme ono što se već osamdeset godina ne sme nigde, a ponajmanje se sme danas? U kojem to gradu čovek sme biti Srbin, a da ga zbog tog izjašnjavanja ne sačeka brdo osude, pa možda i pregršt kamenica kao glavnih nosilaca argumenata protiv srpstva?

U današnjoj Srbiji, Gospode, Srbinom se postaje samo ukoliko za to postoji interes, a to se najčešće dešava u izumu onoga čije se ime ne spominje, a taj izum je politika. Ako ikakvo priznanje srpstva može nekoga dovesti do nekakvih para i moći, onda je taj veći Srbin od svih onih koji su to oduvek bili, iako je on to postao tek juče na nekakvom sastanku stranke. Ti Srbi su opasniji od rasrba. Oni su ti koji bi ratovali u ime Srbije, a u njihovim glavama, to nije u ime Srbije, već u ime novca.

Srbija je, Gospode, postala svet u malom. U njoj više ima Srba koji hoće da budu Francuzi, nego Srba koji su Srbi. Mi koji smo to što smo, jer ništa drugo biti ne možemo, mi smo, Gospode, kažu, uzrok svih nesreća ove zemlje, tačnije, savremene Srbije. U savremenoj Srbiji ne sme se, Gospode, krstiti i pamtiti, jer je to danas najveći zločin prema drugim narodima.

Ne bi valjalo, Gospode, ni Ti glavu da promoliš, jer se plašim da onda meta ne bi bili Srbi, već Ti! Ti si, Gospode, glavni krivac što su pojedini Srbi ostali Srbi, a ne nešto drugo. Tvoja je greška što si ovu zemlju izmaštao i dao joj ovo ime! Tebe će opet razapeti kada se pojaviš, jer više nisi „in“. Krst nije evro, ikona nije tablet, zvuk zvona nije tehno, kaluđerice nisu starlete, ti nisi Amerika, pa kako onda možeš opstati danas? Ono što učini Ti, Gospode, to im niko nije učinio. Ti ih uvek svojim prisustvom podsećaš da su Srbi, a ne nešto drugo i tu je Tvoja greška i razlog što Te ne vole i što Ti kuće skrnave, a narod Tvoj razbožavaju i raskrštavaju. Ti si im kriv, Gospode, za sve što si stvorio, a i za ono što nisi. Kriv si, Gospode, što si Taj koji jesi!

Ne vide oni, Gospode, da Ti deliš sudbinu Srba. U vremenu kad Tebi ne dozvoljavaju da budeš Ti, tad ni Srbima ne dozvoljavaju da budu Srbi. Moram poručiti onima koji ne priznaju da su to što su, da ja ništa drugo nikada neću biti, jer ja svog Boga ne izdajem, kao ni svoju zemlju. Svi imaju pravo da maštaju da su ono što bi želeli da budu, ali nemaju pravo napadati nas koji smo ono što jedino možemo biti!

Srbi napredni, budite Amerikanci, budite Nemci i Francuzi, budite Norvežani, budite Arapi, ali doći će dan kada ćete saznati da ste oduvek bili Srbi! Taj dan će za vas biti najgora osuda, umesto da bude najveći ponos. Tada ćete se kajati što niste poslušali svoje srce i što ste presekli svoje korene. Nećete tad očekivati da vam pomogne novac u koji ste jedino verovali. Očekivaćete da vam Gospod pomogne, a toliko ste Ga puta sa neba skidali, po ustima razvlačili, mrcvarili, pljuvali, proklinjali, prodavali, psovali i prokazivali. On će vam oprostiti, to je sigurno, jer činio je On to toliko puta do sada. Oprostiće vam i Srbija po uzoru na svog jedinog Oca, ali nećete moći vi to da oprostite sebi. Ključaće vam duša od pomisli na to da ste Srbiju izdali i protiv Boga radili. Da ste samo malo pametniji i da samo donekle pratite taj unutrašnji poziv da budete to što ste, da ga toliko ne davite i ne poričete, osetili biste takvo blaženstvo i ljubav da ih se nikada zasitili ne biste.

Međutim, nema vama spasa do samoga kraja, jer je banka vaša crkva, šalter vaš oltar, a Srbija vam je kredit koji psujući otplaćujete i kunete sebe što ste ga ikada i uzimali.

A Tebi, Gospode, slava i hvala što si meni i onima koji misle kao ja, dozvolio da se rodimo u Srbiji.

Lako li je, Gospode, biti patriota kad je Srbija zemlja u kojoj sam rođen!

Milan-Ruzic

Milan Ružić

iskra.co

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime