U nedelji za nama, u poseti Srbiji je bio ministar spoljnih poslova Nemačke g. Frank Valter Štajnmajer. Pohvalio je ekonomske poteze vlade. Nisam primetio da je naša javnost razmtrala šta to zapravo znači, pa da ukratko pogledamo smisao tih pohvala.
Kao što znamo, a to čak i Vučić neprekidno ponavlja, u međudržavnim odnosima je uvek reč o interesima, a ne o simpatijama. Kada ovu maksimu primenimo na izjave g. Štajnmajera, onda to znači da su u ekonomiji Srbije potpuno ostvareni interesi Nemačke.
Ako je neko sumnjičav, možemo i da pobliže pogledamo:
- Prodaju Telekoma Vučić je uveo na velika vrata izjavom da će Srbija za udeo od 78% dobiti, pa on sada računa koliko je to para. Ostavljam po strani to što država ima 58% vlasništva, a ne 78%, što je Vučić potpisao da će tender za prodaju Telekoma biti objavljen do kraja godine još u Memorandumu sa MMF i što cifre na ime prodajne cene kojima predsednik vlade barata liče na tzv.investiciju u tzv. „Beograd na vodi“. Ovde je važno da on sprovodi interes Dojče Telekoma koji je već sve druge operatere pokupovao u okruženju, pa je posle neuspelog pokušaja u 2011.godini, sada u naletu da uzme i Telekom. Vučić sve to radi, važno je naglasiti, uprkos masovnim protivljenjima građana Srbije ovoj prodaji. Otuda pohvale Nemca.
2) Zaključuje se proizvodnja svinja sa nemačkim partnerom, kojim Srbija uništava sve svoje mogućnosti u ovoj oblasti i ustupa Nemcima svoje pravo izvoza u Rusiju, koje oni usled kontrasankcija Rusije nemaju. Vučić im daje naše pogodnosti proizvodnje i razvoja, ekskluzivna prava i olakšava Nemcima da oni istrajavaju u svojim sankcijama prema Rusiji, pošto će kontra-mere ublažiti uz Vučićevu pomoć. Naravno da ovo zaslužuje veliku pohvalu Nemaca.
3) Ubrzava se priprema privatizacije EPS-a, naravno tako da ne bude baš susretno sa prodajom Telekoma, jer taj zalogaj bi Vučiću moga da ostane u grlu i da ga „udavi“, ali sa snažnim izdvajanjem svega profitabilnog u jedan centralizovan sistem koji zapravo kontroliše sve druge segmente, pre svega proizvodnju. Sve što Nemci onda treba da urade je da taj segment kupe i sve je pod njihovom rukom. Zaista za pohvalu zbog sprovođenja nemačkih interesa.
Svi ti razlozi zbog kojih Vučića Nemci hvale su za nas Srbe alarmi za uzbunu, zato što je pogubnost poteza vlade upravo u oblasti ekonomije dalekosežno štetna.
U kom pravcu ide pojačavanje neokolonijalnog položaja Srbije, objasnila nam je Zorana Mihailović. Malo im je sumanuta privatizacija Aerodroma Beograd, takođe predviđena Memorandumom sa MMF-om, nego će sada da pre privatizacije naprave neke Aerodome Srbije, a ta kompanija bi u svom sastavu imala sve aerodrome u Srbiji. To naravno nema nikakvog ekonomskog smisla, ali će zato stranci preko upliva u menadžment nove kompanije moći da maltretiraju Ruse na aerodromu Niš, sa ciljem da ih oteraju, a moći će i Lađevci i Ponikve da postanu deo privatnih ingerencija stranaca, tako da neko buduće otrežnjenje Srba i okretanje od NATO ka sopstvenim interesima neće moći da ugrozi uticaj stranaca i na ovim aerodromima.
Da li „žestoki“ kritičari Vučića (Pajtić, Tadić, Radulović i da ne nabrajam) uopšte ukazuju na ove veoma ozbiljne probleme? Ne, naravno. Oni samo žale što nemačke pohvale nisu njima upućene. I to je sva razlika među njima.
Stranci znaju šta rade i s kim, mi znamo da čitamo njihove pohvale i namere, a poslovica „čega se pametan stidi time se lud ponosi“ objašnjava sve ostalo.
Branko Pavlović
Fond strateške kulture
