Aktuelna dešavanja oko tzv. migrantske krize obezbeđuju određene proaktivne analize i identifikovanje potencijalnih opasnosti po Srbiju i Bosnu i Herecegovinu. Istovremeno, omogućavaju razobličavanje surovosti i pokvarenosti vodećih zapadnoevropskih društava.
Kvalitetna analiza u mnogome zavisi od polazišne premise. Tako ćemo se ovde prvobitno pozabaviti strukturom izbeglica koje u ovom trenutku hrle ka unapred planiranim odredištima Nemačke, Francuske, Švedske, Norveške i drugih razvijenih zemalja. Moramo uzeti u obzir činjenicu da su zemlje (Libija, Sirija i dr.) iz kojih ove osobe beže donedavno predstavljale društva sa razvijenim obrazovnim sistemima, sa prilično razvijenim pojedinim industrijskim granama sposobnim da iznedre visokokvalifikovanu radnu snagu. Dakle, govorimo o vrlo urbanizovanim kategorijama društva kakve u pravilu izbegavaju učešća u ratnim sukobima.
Iz medijskih izjava migranata možemo shvatiti kako se ovde radi o lekarima, inženjerima, kvalifikovanim industrijskim majstorima, te o osobama sa znanjem engleskog jezika i informatički pismenim. Govorimo o osobama koje „znaju šta hoće“! Znači, treba prihvatiti činjenicu da prve talase migranata čine osobe kakve poseduju obrazovanje, znanja i veštine potrebne razvijenim zapadnoevropskim društvima, kakve će biti prihvaćene i integrisane u ista. Možda je u pravu Viktor Orban kada migrante naziva „ekonomskim izbeglicama“, koje nisu životno ugrožene obzirom da se nalaze u izbegličkim kampovima izvan ratnih dejstava, a iz kakvih beže u nastojanju obezbeđivanja egzistencijalnih ciljeva.
Na drugoj strani poznato je i da najrazvijenija društva Evropske Unije tavore sa manjkom lekara, inženjera, kvalifikovanih radnika itd. Prednje prezentovane „ekonomske izbeglice“ ova društva će rado primiti i integrisati. Dugoročno posmatrano ova kategorija migranata neće biti na teretu društva, nego će naprotiv doprinositi, stvarati, graditi. S obzirom na problem „bele kuge“, inače vrlo izražen u razvijenim društvima, ne smemo zanemariti činjenicu da gro migranata čine mlade i polno reproduktivne osobe ili porodice sa malenom decom. Ta deca će pohađati nemačke škole i za par godina u potpunosti se integrisati u društvo. Već danas možemo pretpostaviti kako će ovi migranti iznedriti buduće nemačke sportske reprezentativce.
No, daleko bilo da sve izbeglice imaju obrazovne i intelektualne kapacitete potrebne npr. jednoj Nemačkoj. Sasvim očekivano, ima tu i budućih „socijalnih slučajeva“. I za takve je Angela Merkel osmislila način eliminacije ili onemogućavanja ulaska u njenu zemlju. Jednostavno je stopirala šengenski sporazum i uvela kontrolu ulaska. Tu možemo vrlo jednostavno pretpostaviti kriterijume prema kojima će Nemačka selektovati migrante. Sve što je potrebno Nemačkoj i može doprinositi njenim interesima biće dobrodošlo, a ostatak se može nadati uskraćivanju gostoprimstva i vraćanju nazad. Ubrzo možemo i od drugih zemalja EU očekivati slične oblike samozaštite. Uostalom, EU nije postigla sporazum o kvotama migranata, tako da obektivno možemo očekivati da će svaka zemlja članica prema migrantima primenjivati sopstvene „aršine“.
Elem, upravo taj (prinudni!) povratak Evropi neprihvatljivih migranata je ono šta bi trebalo da zabrine Srbiju, a potom i Bosnu i Hercegovinu. Postoji sasvim opravdana bojazan da će se na ovom prostoru „sudariti“ migranti kakve Evropska Unija odbije primiti sa novopridošlima koji u sve većem broju hrle Zapadnobalkanskom rutom. Nikako ne smemo prenebregnuti upozorenja velikog broja stručnjaka da će do kraja godine oko milion migranata krenuti ka Evropi (dominantno Zapadnobalkanskom rutom). Razmišljaju li srpske vlasti o opasnosti da se u nekom trenutku na teritoriji Srbije nađe nekoliko stotina hiljada migranata, kakvima EU sprečava dalje kretanje, a Makedonija i Grčka odbijaju njihov povratak?
Da je takav ishod obektivno moguć vrlo jednostavno demonstriraju Mađarska i Hrvatska. Mađarska završava žičanu ogradu, a u pomoć policiji uputila je vojsku. Za koji dan ovaj pravac postaće „neprobojan bedem“! Istovremeno, Hrvatska na granicu sa Srbijom upućuje sve veće policijske snage, a samo je pitanje dana kada će angažovati i vojsku. Svedoci smo da Hrvatska u svojoj „odbrani“ kalkuliše i sa minskim poljima zaostalim iz rata. Sve u svemu Hrvati nemaju nameru ponavljati srpske pogreške u odnosu na bliskoistočne migrante. Nemaju nameru ugrožavati se mogućnošću da ih migranti okupiraju u broju kakav nisu sposobni prehraniti i kontrolisati.
NOVA MIROĐIJA „BOSANSKOM LONCU“
Bosansko-hercegovačke institucije ovih dana intenzivno razmatraju informaciju nemačkog Špigla prema kojoj ova zemlja uskoro može očekivati dolazak 10 000 bliskoistočnih migranata. Interesantno, pre objavljivanja ovog teksta niko u zemlji nije ni pomišljao na moguće prelivanje izbeglica. Uostalom, ovdašnji „stručnjaci“ i danas odbijaju prihvatiti takvu mogućnost.
Sad, kako da očekujem prihvatanje moje procene da bi se Bosna i Hercegovina mogla suočiti sa nekoliko desetina hiljada migranata!? U daljem tekstu objasniću na čemu zasnivam mogućnost da će BiH ubrzo biti preplavljena izbeglicama i „izbeglicama“.
Prvo, moramo prihvatiti neumitnu činjencu da Mađarska gotovo hermetički zatvara granicu sa Srbijom. Taj migracioni koridor ubrzo će biti potpuno deaktiviran. No, činjenica je da i Hrvatska sve više zaprečava granicu sa Srbijom, tako da će i ovaj pravac biti zatvoren. Znači, preostaje nam samo jedan pravac kretanja migranata iz Srbije prema zemljama EU-e, onaj preko BiH! Tu će posebno doći do izražaja već poslovično poznata poroznost granice između Srbije i BiH. Krijumčarski kanali „od igle do lokomotive“ samo čekaju sve izgledniju situaciju mogućeg preusmeravanja migrantskih kanala. Uostalom, preko decenije profesionalno pratim lance međunarodnog krijumčarenja migranata preko BiH i odgovorno tvrdim da veliki priliv bliskoistočnih izbeglica za krijumčare neće predstavljati problem, nego srećnu okolnost. Niko u BiH ne pominje „Zelenu transverzalu“ kao krijumčarsko-migracionu rutu kakva funkcioniše preko četiri decenije, a doista je naivno i pomišljati kako ista neće biti iskorištena za aktuelna događanja.
Na drugom mestu indikatora moramo pretpostaviti da će novouspostavljeni migrantski kanal jedno vreme ići na pravcu BiH-Hrvatska-Slovenija. No, sasvim očekivano je da će Hrvatska nastojati preseći i taj pravac kretanja. I prilično sam ubeđen da će za presecanje ovog migracionog koridora Hrvatska dobiti značajnu pomoć EU-e. Kako je već napred rečeno, bogate zapadnoevropske zemlje primiće određeni broj migranata za koje oceni da zadovoljavaju njihove interese, a ostatak će vratiti ili sprečiti u stupanju na prostor EU. I to će sasvim očekivano činiti na hrvatskoj granici.
Elem, prolazak izbeglica kroz BiH je najmanji problem kojim treba da se bave nadležne institucije. Problem je u mogućnosti kratkoročnih i dugoročnih zadržavanja migranata na teritoriji ove zemlje, a posebno u kontekstu trajnog nastanjivanja. Kako rekoh, prvi talas migranata možemo nazvati „elitističkim“ i prihvatljivim zapadnoevropskim društvima. No, kako vreme odmiče tako pristižu i oni manje zahtevni migranti, kakvima će BiH biti sasvim prihvatljiva za privremeno ili čak trajno nastanjivanje.
Dakle, govorimo o situaciju kada će EU zatvoriti svoje granice za prijem novih imigranata, pa čak i započeti vraćanje „viška“, a desetine hiljada novih će krenuti iz Turske i drugih zemalja u nadi da će se nekako probiti. Svi oni će „zaglaviti“ u Srbiji kakvu hvale i blagosiljaju, ali im je ipak Bosna i Hercegovina prihvatljivija za nešto duže zadržavanje. Prihvatljivija zbog verske braće muslimana. Na to sve nailaze i hladniji dani kada migranti neće moći danima boraviti na otvorenom, nego ćemo se suočiti sa problemom smeštajnih kapaciteta.
Tu nikako ne smemo prenebregnuti činjenicu da na tlu BiH duže od dve decenije deluje na desetine snažnih organizacija i udruženja za pomoć muslimanima finansiranih iz Saudijske Arabije, Emirata, Katara i sličnih islamskih zemalja. Za očekivati je da upravo te zemlje na tlu BiH započnu sa gradnjom prihvatnih centara, sa obezbeđivanjem hrane i drugih potreba migranata. No, mnogo teži problem leži u tome što pomenute zemlje decenijama demonstriraju sposobnost izgradnje čitavih naselja za muslimane kakvi odgovaraju njihovim „aršinima“. Tako su izgrađena vehabijska (čak mudžahedinska!) naselja u Bočinji, Maoči, Vitovlju i drugim mestima. Odavno ovom zemljom, pa čak i na teritoriji Republike Srpske, kolaju priče da „neki arapi“ pregovaraju o kupovini čitavih sela. O tom najcrnjem scenariju trajnog naseljavanja bliskoistočnih imigranata na prostoru BiH naše institucije nikako da počnu razmišljati. Nadležni se zadržavaju na matrici da migranti žele u Nemačku, no, želje su jedno, a mogućnosti drugo. Kad nemaju mogućnost dosegnuti Nemačku mnogi će se zadovoljiti Bosnom.
Postepeno dolazimo do one najveće opasnosti po bosansko-hercegovačko društvo, a ista proizilazi iz mogućnosti povratka njenih džihadista. Kako sam to pre mesec-dva najavljivao i Rusija se uključuje u borbu protiv Islamske Države. Dakle, napadi na džihadiste biće sve teži i postepeno će proizvoditi bežaniju svih tih „internacionalnih boraca“. Pri tom, Amerikanci odlično znaju kako se uništavaju određene organizacije, tako da će već na prvom koraku preseći izvore finansiranja Islamske Države. Ne treba se zavaravati oko toga da se džihadlije na Bliskom Istoku bore samo zbog ideoloških razloga. Ima tu i materijalne koristi!
Znači, kako ugroženost bude pojačavana, a prihodi smanjivani, to će sve veći broj ovdašnjih mudžahedina napuštati Islamsku Državu i vraćati se kućama. Pri tom nas ne treba iznenaditi ni pojava da naši „borci“ kućama povedu i svoje ratne drugove iz drugih zemalja. U BiH već pune dve decenije odlično funkcionišu modeli naturalizovanja mudžahedina. Takvi se ovde vrlo brzo požene, steknu decu i imovinu, te ostvare trajni boravak ili čak državljanstvo. Nedvosmisleno se pokazalo da bošnjački politički vrh podržava ovakve oblike naturalizacije!
ISLAMSKA DRŽAVA ZAPADNI BALKAN
U daljem dolazimo do krajnje bezobzirnosti i pokvarenosti zapadnoevropske političke elite. Danas je gotovo „zaboravljena“ činjenica da su evropski NATO jastrebovi, zajedno sa Sjedinjenim Državama, rušili stabilne režime Iraka, Libije, Sirije itd. Time su ciljno proizvodili haos i konflikte, pa u konačnici i fenomen Islamske Države. Zapad je upravo proizveo tri miliona izbeglica na prostoru zahvaćenim pomno izrežiranim konfliktom. Danas se zapadnoevropska drušvta predstavljaju dobročiniteljima spram izbeglica koje su sami stvorili i to samo kako bi opljačkali njihove prirodne resurse. No, tu moramo razdvojiti „medijsku sliku“ (manipulaciju!) od stvarne spremnosti vodećih zemalja EU-e da podnesu teret zbrinjavanja izbeglica.
Odgovorno tvrdim da će Zapad zbrinuti samo one izbeglice koje odgovaraju njihovim interesima i ništa preko toga. U stvari zbrinuće oni i te „manje prihvatljive“ izbeglice, ali ne u svom neposrednom okruženju. Brojni indikatori ukazuju da je upravo Zapadni Balkan izabran kao prostor „zbrinjavanja“ izbeglica iz ratom zahvaćenih prostora. Mađarska je svoje dvorište već ogradila. U bliskoj budućnosti možemo nešto slično očekivati i na hrvatskoj granici. Desetine hiljada izbeglica ostaće zaglavljene kod postavljenih zapreka, dakle, na teritoriji Srbije i BiH. Tada će uslediti spin kako je za „evropski put“ ovih zemalja dobro da privremeno prime i smeste izbeglice. Uslediće finansijska i svaka druga pomoć i EU i bogatih arapskih zemalja, a mi ćemo dobiti nekoliko desetina (pa moguće i stotina) hiljada novih sugrađana.
Da je to tako kako predviđam najbolje ukazuje način na koji EU zaprečava dalje priticanje migranata. Ne postoje ni naznake zaprečavanja na najjužnijoj tački EU, odnosno na grčko-turskoj granici. Ukoliko se EU namerava braniti od migranata onda bi logično bilo da to čini sa grčke teritorije. No, svedoci smo da se ništa slično ne čini! Migranti se ciljno upuštaju na prostor Zapadnog Balkana, a zaprečavanje se izvodi na granicama Mađarske i Hrvatske (uskoro!). Treba biti krajnje naivan i verovati da se sve ovo događa slučajno, ili usled nesnalaženja institucija Evropske Unije. Ništa tu nije „slučajno“! Evropa će svoju „humanost“ ispoljiti na teret Zapadnog Balkana, upravo onako kako to čini dve i po decenije unazad!
Na kraju, kao vrhunac cinizma, moram otvoriti pitanje: šta će se dogoditi sa borcima Islamske Države? U narednom periodu možemo očekivati da džihadisti u značajnom broju počnu napuštati konfliktna područja. To se primarno odnosi na „naše“ balkanske borce. I na tom planu Evropa će pokazati svoje pravo lice. Konkretno, institucije EU-e potegnuće pitanja zagarantovanih „ljudskih prava“ džihadista i od nas tražiti da ih primimo nazad. Vrlo pragmatičan razlog postoji za takvo ponašanje. Za Zapad je mnogo jednostavnije rešenje vraćanje džihadista kućama, nego da sa njima i dalje ratuju na prostoru za koji su zainteresovani. Interes Sjedinjenih Država i EU jeste da što brže i jeftinije zaposednu bliskoistočna izvorišta prirodnog gasa, a to podrazumeva eliminaciju mudžahedina sa tog prostora. Mnogo jednostavnije, brže i isplativije je takvima omogućiti povratak kućama, nego se sa njima „naganjivati“ oko postrojenja za eksploataciju. Koliko su moje ovakve procene utemeljene, možda je najbolje da sud o tome donesemo za nekih pola godine!
Borislav Radovanović
CEOPOM-Istina
