Policija servis građana ili servis vlade

0
1354

Uprkos tome što se imidž policije blago popravio u poslednje tri godine, i dalje građani o policiji imaju zabrinjavajuće loše mišljenje – dve trećine građana smatra da u policiji postoji korupcija, 70% građana misli da je policija pod velikim uticajem politike, dok samo 37% ispitanika policiju vidi kao servis građana.

Radmilo Marković

U poslednje tri godine stepen poverenja građana Srbije u policiju blago raste, i u 2017. godini 56 odsto stanovništva veruje u policiju, ali to i dalje znači da skoro polovina građana nema poverenja u ovu instituciju, zaključak je istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP). Ovaj procenat je, ocenjuje BCBP, „i dalje ispod svetskog proseka od 60% do 90%, što pokazuje da policija i Ministarstvo unutrašnjih poslova mogu još mnogo toga da učine kako bi stekli veće poverenje javnosti“.

Koji su još najzanimljiviji podaci iz izveštaja BCBP („Stavovi građana o policiji“, autor Bojan Elek), predstavljenog 14. septembra u Medija centru? Tek nešto više od jedne trećine ispitanika (37%) vidi policiju kao servis građana, dok znatna većina njih (62%) vidi policiju kao sredstvo za zaštitu interesa vlade, političkih partija i ljudi iz vrha policije.

Dodatno, čak 24% građana misli da je policija u potpunosti politizovana, dok još 46% građana smatra da je politika na policiju ima „visok uticaj“. Dakle, skoro tri četvrtine građana misli da politika ima znatan uticaj na rad policije, dok svega tri odsto građana smatra da političari nemaju nikakav uticaj na operativni rad policije.

Policija je na četvrtom mestu (66%) po percepciji rasprostranjenosti korupcije, iza zdravstva, tržišne inspekcije i carine – samo jedan od 26 građana Srbije misli da u policiji uopšte nema korupcije. Ovaj rezultat predstavlja poboljšanje u odnosu na 2015. (70%) i 2016. godinu (72%). Od svih organizacionih jedinica policije, građani smatraju da je korupcija najviša u saobraćajnoj policiji, iza kojih idu granična policija i najbliži saradnici ministra unutrašnjih poslova.

Da Vas podsetimo:  Međunarodni praznik rada, ili – Gde ćeš za Prvi maj
Bojan Elek, Sofija Mandić, Saša Đorđević (BCBP) / Foto: FoNet/Medija centar

Međutim, u isto vreme – paradoksalno – policija je sa 56% poverenja građana druga najbolje ocenjena institucija, iza obrazovanja (68%). Ovde treba napomenuti da su ispitanici odgovarali o poverenju u 12 odabranih institucija „koje predstavljaju temelj svakog demokratskog društva“, a koje imaju ključne uloge u borbi protiv korupcije: policija, tužilaštvo, pravosuđe, parlament, mediji, zdravstvo, obrazovanje, opštinske i gradske vlasti, carina, tržišna inspekcija, Agencija za borbu protiv korupcije i nevladine organizacije. Najveći stepen nepoverenja građani imaju u medije (64%), tržišnu inspekciju (62%) i pravosuđe (59%).

Rezultati istraživanja pokazuju i da bi samo 26% građana prijavio slučaj korupcije u policiji, ukoliko bi bilo neophodno ostavljanje ličnih podataka, dok bi tek 35% građana anonimno prijavilo slučaj korupcije u policiji.

Kada se podaci dobijeni ovim istraživanjem uporede sa istraživanjem o stavovima građana o policiji iz okolnih zemalja (Albanija, BiH, Crna Gora, Makedonija, Kosovo, autorka Sofija Mandić), vidi se da je poverenje građana u policiju najveće na Kosovu (69%) i u Crnoj Gori (65%). U svim zemljama poverenje u policiju je najmanje kod mladih osoba (18-29 godina), od toga u Srbiji najmanje – svega 42%.

Takođe, u BiH (53%), Crnoj Gori (51%) i Srbiji (46%) građani u najvećem procentu smatraju da se kadar u policiji bira i zapošljava preko prijateljskih i rodbinskih veza. Najmanji procenat građana koji ovo misle je u Makedoniji (17%), dok 66% građana Albanije i 63% građana Kosova misli da se u njihovim zemljama radna mesta u policiji popunjavaju javnim konkursima.

U Albaniji i na Kosovu najviše građana misli da policija kao servis građana (66% i 46%), dok u ostalim zemljama preovlađuje utisak da policija služi za zaštitu interesa vlade, političkih partija i ljudi u vrhu policije – (BiH i Makedonija po 73%, Srbija 62% i Crna Gora 53%). Zajedničko za građane Zapadnog Balkana jeste da uglavnom smatraju da bi korupciju najbolje sprečilo strožije kažnjavanje učinilaca i kažnjavanje korumpiranih rukovodilaca u policiji.

Da Vas podsetimo:  Instagram srpske carine je kao najbolji holivudski triler
Foto: FoNet/Medija centar

Na pitanje iz publike – na koji način je MUP reagovao na prethodne izveštaje BCBP, Saša Đorđević je rekao da je prošle godine nije bilo pozitivnog odziva na istraživanje, već saopštenja koje je kritikovalo istraživanje, govoreći za BCBP da su zlonamerni: „Istraživanje govori o tome da su građani svesni glavnih problema koji postoje u Srbiji – na primer, poput uticaja političkih stranaka kod zapošljavanja – ali da je celo društvo došlo u takvu situaciju da se to nekako podrazumeva, da je to postao kulturološki okvir, i da to uopšte ne utiče na poverenje u tu instituciju.“

Odgovarajući na pitanje čime je uzrokovan pad percepcije korupcije u politici, Đorđević kaže da taj pad nije drastičan, ali da su se tokom prošle godine ministar unutrašnjih poslova i načelnik Sektora unutrašnje kontrole veoma često pojavljivali u medijima, naročito kada je usvajan Zakon o policiji:

„Ono što građani ne znaju, jeste da i dalje podzakonski akti, koji bi trebalo da operacionalizuju ceo korpus rada unutrašnje kontrole policije, još nisu usvojeni, i istekao je rok za njihovo usvajanje. Građani to ne vide, ali vide masovna hapšenja, koja očigledno imaju uticaj na javno mnjenje. Uhapšen je 31 saobraćajac u Čačku, pre toga je takođe uhapšeno oko 30 policajaca u Somboru, kao i u Kniću 6-7 saobraćajnih policajaca. Ova hapšenja iz Knića imaju svoj epilog – svi policajci su vraćeni na svoja radna mesta.“

„Nama je jasno da je ovde reč o percepciji korupcije, i bili smo pažljivi kada smo pisali ovaj izveštaj – to nije konstatacija stvarnog stanja, već je to percepcija građana“, rekla je Sofija Mandić. „Ipak, mislimo da je ta percepcija zasnovana na njihovom iskustvu, i bez obzira na odstupanja između njihovog iskustva i percepcije, MUP treba da obrati pažnju na percepciju građana. Oni iz nekog razloga imaju određene percepcije, bez obzira da li je to baš tačno stanje na terenu. Kada je reč o padu percepcije korupcije, u velikoj meri se to oslanja na konstantne najave i pojavljivanja ministra i njegovih saradnika u javnosti. S druge strane se oslanja i na taj doživljaj hapšenja kao kazne, dakle, ljudi nemaju do kraja svest da ako vam neko odredi policijsko zadržavanje, i ako se nađete u pritvoru, vi niste kažnjeni u krivičnom postupku“, rekla je ona.

Da Vas podsetimo:  Neljudi, razmišljajte o tome šta će biti sutra kada Vođa ne bude na vlasti

“U ovim istraživanjima, vrh policije je taj koji je targetiran kao onaj koji najviše utiče na nezakoniti rad, a nažalost, ljudi iz vrha MUP-a nisu spremni da se suoče sa takvim odrazom u ogledalu, i pokušavaju da to prikažu kao našu zlonamernost ili napad, a ne potencijalno stanje stvari, makar i u nekom procentu. Čak i ako percepcija nije potpuno tačna, ona ima neke svoje uzroke i razloge”, zaključila je Mandić.

istinomer.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime