Zaokružite tačan odgovor na pitanje – Ko čuva sedište srpske policije a) policija, b) privatno obezbeđenje, c) stranački dobrovoljci. Staro pravilo iz kviza kaže da kad ne znaš odgovor zaokruži „b“. Odgovor je tačan, sudeći prema pisanju najstarijeg lista na Balkanu.
Vest sam video uveče na sajtovima, nisam mogao da poverujem, čekao sam jutro i trčao do trafike da kupim (a mislio sam) novine. Ali noć je u Srbiji nepredvidiva. Novine su se promenile, ni traga od vesti i velikog naslova. Morao sam da proveravam da nisam sanjao, jok objavljeno pa nestalo, pojeo mrak.
Život nas uči da sve što je dobro kratko se zadržava u radnjama, mora biti da je i ova vest razgrabljena, ili su u štampariji za drugo izdanje zagubili baš tu stranu. Oće to gde ima mnogo slobode i obezbeđenja.
Šta čovek da pomisli? Možda ministar nema poverenje u policajce, bolje da čuvanje poveri plaćenicima. Možda ne voli da gleda u policijske uniforme ako je imao kakvu traumu. Svašta je moguće. Al, opet tu firmu (Sekjuritas) za obezbeđenje drže stranci, kako njima da poveriš tako kapitalan resor?
Nije to urađeno na kvarno, verovatno je rađena studija opravdanosti, sigurno je u tome pronađen državni interes. Isplaniran je put svakog dinara. Možda vlast o ljudima ne vodi dovoljnu brigu, ali o parama svakako brine. Znam srpsku narav, odmah će mnogi pomisliti evo opet izvlače novac iz državne kase. Poganim glavama svašta padne na pamet.
Dobro, ovi stranci nisu tu da bi besplatno čuvali sediše MUP-a, međutim možda eksperiment nije tako loš. Koštaće nas kao nekoliko novogodišnjih jelki u Beogradu, ipak, za uzvrat ćemo dobiti mnogo dokonih policajaca. Onda će oni svoje prihode moći da dopune čuvanjem splavova, noćnih klubova, praćenjem opasnih tereta…
Lakše je i ako se desi kakav incident, krađa dokumenata, ne daj bože sabotaža, okriviš obezbeđenje, raskineš ugovor i ideš dalje. Niko nije kriv.
To iskustvo može da se implementira u mnoge oblasti, vojska bi mogla isto da uradi. Zgradu Generalštaba poveriš strancima, „kobre“ pošalješ na neplaćeno. Ili prosveta, na primer, što bi plaćali učitelje, angažuješ agenciju, ona obezbedi predvača – svi dobri. A učetilji, šta s njima? Pa ništa, nek idu u Grčku da beru mandarine.
Evo vam jedan primer gde je slično rešenje već primenjeno. U beogradskom preduzeću za naplatu komunalija imaju pravnike, ali ne žele da ih opterećuju. Što bi oni pisali tužbe protiv građana koji ne plaćaju. Lepo su angažovali advokate. Nekoliko evrića po tužbi, pa puta nekoliko desetina hiljada utuženja, nakupi se. Nema veze što to nije neki zahtevan posao, sem ako im pravnici nisu sa kupljenim diplomama.
Ima se od koga i šta naučiti. Savetujem policajcima da počnu da razmišljaju o prekvalifikaciji da ih ne iznenadi privatizacija.
Главни босови немају потребе да се експонирају, зна се ту ред односно ко коси, а ко воду носи. Уосталом закони мафије једини сигурно функционишу, парламент и све остало је фарса за јавност коју су неки назвали демократија !
Živimo u vremenu „lažnih“ vesti.
Vest da zgrade MUP-a treba ubuduće da obezbeđuje privatna kompanija verovatno je lažna.
Na žalost mediji su odavno postali fabrike laži a sve u cilju pravljenja novca.
Određene interesne grupe u Srbiji odavno koriste medije kao sredstvo inzude radi ostvarivanja svojih ciljeva u sukobima sa drugim interesnim grupama.
Ništa se ne dešava u Srbiji, bez uzroka i preko noći…
Tako na primer problematika obezbeđivanja škola (osnovnih i srednjih) je aktuelana već 30 godina.
Menjaju se Vlade i miistri prosvete, javnost traži rešenje, a rešenja nema, a kako stvari stoje neće ga ni biti u narednim decenijama.
Škole su odavno postale mesta za prodaju narkotika, a školska dvorišta mesta za kriminalne aktivnosti svakakve vrste. Mediji to redovno prate i tako u krug iz godine u godinu.
Povremeno janost sazna da postoji takozvani „školski“ policajac, koji nije bio eto baš u vremenu nekog velikog incidenta u školi, jer pokriva vše škola, pa je bio na nekom drugom mestu…
Direktori škola u sprezi sa vlasnicima privatnih firmi za FTO otimaju novac od roditelja za takozvano „obezbeđenje“ koje se najčešće svodi na prisutvo starije osobe bez uniforme sa nekakvim bedžom unutar škole u vremenu od 8 do 14 sati, koji „čuva“ ulaz u školu. Nekad tog „čuvara“ i nema u školi jer ili novac nije sakupljen od roditelja na vreme, ili je vlasnik firme za FTO novac potrošio a platu čuvaru nije dao.
Menjaju se ministri prosvete i sve ostaje isto iz izbornog cikjusa u ciklus. „Reforme“ obzavovanja su svakako za birčako teleo interesantnije teme. Nakon izbora niko nema interes u državi da ovo pitanje reši na jedan sistematičan način. Zgrade škola u velikim gradovima koje vrede nekoliko milona eura, prepušene su obično noću i u neradne dana na milost i nemilost vandalima i trgovcima naroktika. Deca koja idu u školu su u stalnoj opasnosti. Roditelji brinu…
Država na žalost godinama nema interes da uredi ovu oblast, jer valjda ima i važnijih stvari koje treba rešiti u srpskom obrazovanju?