Policijski čas

0
369
Foto: printscreen

Policijski čas, za koji mislim da je neizbežan u skoroj budućnosti (osim ako veliki plan nije da se pomorimo), samo je jasan dokaz da država, koja košta boga oca, nije u stanju da kontroliše situaciju i da joj kritično nedostaje autoritet.

Drugim rečima, država tačno zna da je niko ne ferma i da njene pozive i preporuke niko ne jebe, odnosno zna da nema autoriet, a ko nema autoritet, mora da se osloni na policiju u najvećoj meri.

U ozbiljnoj državi – a danas takvih nema mnogo – bilo bi dovoljno reći: od danas maske, nema lizanja i druženja, klubova i žurki i ljudi bi se, makar uz gunđanje, povinovali, jer im iskustvo govori da država radi u njihovom interesu. Ovde, a biće i u modernom svetu uopšte, svi znaju da država radi protiv njih i ne veruju joj, pa je i ne slušaju, a onda pendrek pegla te male razlike u mišljenjima.

Moja generacija je prošla kroz velike boginje i ni jednog sata nije bio policijski čas, niti je bilo šta zatvarano. Izdata su uputstva šta, ko i kako treba da radi, da se ponaša i to je bilo sve. Svi smo znali da ko ne posluša rizikuje ozbiljnu zatvorsku kaznu, plus degenčenje. Ali, država je imala autoritet i nije zatvarala sve, nego samo one koji neće da slušaju i hoće da budu heroji na svoju ruku.
Ovde, recimo, 20% krši mere, ti zatvoriš sve, jer te, kao državu, ne jebava najmanje 20% stanovnika. Ne možeš im ništa, pa drndaš sve.

Uvedeš policijski čas, pa onda pandure predstaviš kao heroje nacije, u kojoj je kriminal redovna i paradržavna delatnost. Hapsiš naciju, a na slobodi držiš oberkriminalce, što je izraz nemoći. Tu se stvara negativna spirala: što je policija duže na ulicama, to je slabost države sve očiglednija, što je slabost očiglednija, to ti je potrebno više policije.

Da Vas podsetimo:  Licem u naličje

Da je Zagorac, za vreme variole, rekao: stavite maske i nema kafana, samo bi pitali: „Je l’ mogu dve maske odjednom“? Kafedžije bi pre popile živu sodu, nego otvorile kafanu i rizikovale Titove zatvore, prema kojima ovi danas izgledaju kao vrtići.

1972. godina – borba protiv variole vere

Prema tome, ako neko ne poštuje mere, ne nosi masku, klabuje, ljubi se u lice belo s kim stigne, nije kriv on: liberalna raspoloženja mu je probudila država, da bi od njega napravila birača i korisnog idiota. Čovek i ne može da veruje državi koja ga je, u licu svog prvog predstavnika i njegove bulumente, slagala nekoliko hiljada puta. Samo država koja ne laže, koja radi u interesu ljudi, ima pravo da od njih traži žrtve i ograničenja. Država u kojoj polovina policije učestvuje u kriminalu, a druga polovina juri prvu polovinu, ne može da traži ništa. Može samo da iznuđuje. Policija ovde nije formatirana da služi narodu, već režimu, tako da nije ni sposobna da sprovodi efikasno bilo kakve mere osim policijskog časa. Sam policijski čas je u osnovi mera policijsko-vojne hunte, a ne slobodnog društva u kome nema kolektivnog kažnjavanja.

Milan Milenković
Izvor: milanmilenkovic

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime