Političke igre

Oceubisto kao usud srpske politike

Srpska napredna stranka stvorena je 2008. političkim autoritetom Tomislava Nikolića. Lider SNS-a, Tomislav Nikolić, nakon pobede na predsedničkim izborima 2012. godine stranku je predao Aleksandru Vučiću. Novi lider SNS-a Aleksandar Vučić je na prevremenim izborima 2014. godine na osnovu svog autoriteta ali i uticaja Tomislava Nikolića, kao predsednika Srbije, dobio apsolutnu vlast u stranci ali i kao premijer Srbije. Koalicija oko SNS-a na izborima je imala 158 mandata. Na novim prevremenim izborima SNS sa svojom koalicijom osvaja 1.700.000 glasova i 131 mandat, odnosno 27 mandata manje, nego 2014. godine, ali zato osvaja većinsku vlast u Vojvodini i pobeđuje DS, koja je Vojvodinom vladala 16 godina i osvaja nadpolovičnu vlast u više od 100 opština.

Moć premijera Srbije Aleksandra Vučića je apsolutna uz podršku medija, pre svega tabloida „Informer“ kao i privatne TV stanice sa nacionalnom frekvencijom TV Pink, koja je za Vučića radila i danas obavlja važan posao medijske promocije i aktivne političke kampanje. Predsednik Srbije bio je od 2012. godine u senci Aleksandra Vučića, ali sa stalnom potrebom da iskaže svoju odanost i lojalnost SNS-u, koju je stvarao i svom saradniku Vučiću, koji je postao, ne samo stranački neprikosnoveni vođa, već i najjači politički autoritet u Srbiji.

Tomislav Nikolić je u više navrata premijeru Vučiću nudio svoju podršku u kampanji za prevremene izbore, ali je ovaj to diskretno odbio smatrajući da je on kao lider stranke najviše odgovoran za političku kampanju. Jedno je sigurno, da apsolutna vlast aposolutno kvari i da velika moć može ozbiljno da prevari, obmane i da se osveti. To smo videli u slučaju vlasti Miloševića, DOS-a i Borisa Tadića.

Predsednikova „ispovest“!

Predsednik Srbije je tokom izborne kampanje želeo da javnost podseti na njegov doprinos i značaj u stvaranju i delovanju SNS. Nikolić je govorio u intervjuu Radio televiziji Kragujevac (RTK): “Srpska napredna stranka (SNS) je osnovana na mojim principima, na mojim načelima, na mojoj hrabrosti dok sam se suprotstavljao progonima, to je stranka koja se bezmalo sama izdigla bez moje velike pomoći, ali nikada nije imala moj otpor.“ Da bi pokazao svoju odanost stranci, ali i Aleksandru Vučiću, Nikolić kaže da i u situacijama kada je Vlada vukla teške poteze, zbog kojih je opozicija mogla da poentira, na kratak rok, imala njegovu potpunu podršku, dodajući da je i svoju političku sudbinu vezao za uspeh SNS. Predsednik podseća: „Ljudi me nisu zaboravili jer znaju da Aleksandar Vučić ima više uspeha ako smo zajedno. Pritom ljudi znaju da sam ja iz Šumadije i da ne izdajem, ne okrećem leđa i da bi trebalo mnogo toga da živim i preživim pa da se okrenem od SNS.” Predsednik Srbije podržava premijera Srbije i lidera SNS-a, ali je izvesno da od početka svog mandata kao predsednika, od strane visokih funkcionera SNS-a je dobijao neprimerene komentare, niti je SNS i njen lider Aleksandar Vučić politički uzimao u zaštitu predsednika Srbije u nizu neprijatnih i neprimerenih situacija sa željom političke i lične diskvalifikacije. Istina je da šef držve sam sebe treba da štiti i reguje, ali stranka koju je stvarao i preko koje je postao predsednik države ima obavezu određene podrške i lojalnosti. Udar na predsednika Srbije je i vid diskvalifikcije SNS-a i Vučića. Možda su ovi zaključci pogrešni. Možda predsednik SNS-a misli nešto drugačije ili i šefa države stavlja kao ulog u jačanju svog uticaja i moći.

Predsednik Srbije jasno govori da je za EU, ali sa Kosovom u okviru Srbije. Jasno je rekao da je za EU, ali i za veoma bliske odnose sa Rusijom i Kinom. Njegov autoritet je izražen kod poslovne i političke podrške Rusije i Kine Srbiji po mnogim pitanjima. On kaže: „Nama je u interesu da ispunimo 34 poglavlja, osim 35. koje se tiče Kosova i Metohije. Priznanje da ste ta poglavlja ispunili je priznanje da imate dobro uređenu državu. Posle mogu da se menjaju vlasti kako hoće, posle toga više nema povratka nazad.“

Nikolić još ukazuje na moguću i realnu politiku EU prema Srbiji koja glasi: „Pa jednog dana ćete morati da priznate nezavisnost Kosova i Metohije da biste ušli u EU.“ Predsednik Srbije je istakao da se Srbija nikada neće odreći Kosova i Metohije, kao ni prijateljstva sa Rusijom.

Predsednik Nikolić – adut ili džoker

Namera predsednika Srbije je da kao kandidat SNS na izborima za predsednika Srbije 2017. godine bude ponovo kandidat. On kaže: „Ima nešto što nisam dovršio, za šta je ovaj mandat bio kratak. Mislim da Aleksandar Vučić treba predsednik Srbije Tomislav Nikolić da bismo završili to što ja treba da završim, a njegovo završavanje će trajati dugo“ i dodaje .“Vučić ima ogromnu energiju. Mlad je, jak i zdrav. Ima dobre saradnike, tako da će oni još dugo da vladaju Srbijom, a to će biti moguće, apsolutno, i bez moje pomoći za tri do četiri godine.“ Za svoj rad Nikolić za “Glas Amerike” kaže: “Ja svoj posao obavljam časno, sa mnogo obzira prema svima gradjanima Srbije, obavljam ga izvanredno, otvorio sam mnoga vrata, sklopio mnoga prijateljstva širom sveta, vladi pružio priliku da saradjuje sa mnogim državama i vladama, a iduće godine… Svako ko se bavi ovim poslom ima dilemu da li da ga nastavi ili ne, pošto sam ja u godinama kada bih možda trebalo više vremena da provedem kod kuće.”

Vučić, lider na staklenim nogama

Sada odnosno ubuduće se postavlja suštinsko pitanje: “Da li je Tomislav Nikolić kao sadašnji predsednik Srbije nužan i potreban SNS-u i Aleksandru Vučiću 2017. godine na predsedničkim izborima? Političko iskustvo u Srbiji pokazuje da može biti jedan politički gazda, odnosno politički vođa jakog uticaja sa podrškom u Srbiji i međunarodnoj politici. To je sada Aleksandar Vučić, a na dosta nižoj lestvici je predsednik Nikoloć. Ipak, otvaraju se i neka druga pitanja, pre svega političke budućnosti SNS i Aleksandra Vučića. Politički gledano, na ovim izborima SNS je osvojila 131 mandat od kojih je 35 mandata koalicionih partnera. Dakle, SNS sama ima 97 mandata. Ukoliko bi se SNS “distancirala” od Tomislava Nikolića kao nekadašnjeg lidera stranke i osnivača i krenula u potragu za svojim ili zajedničkim kandidatom za izbore, a da to nije Tomislav Nikolić, moguće je da bi se SNS mogla pocepati, a Nikolić da uzme jedno 15, 20 ili 30 poslanika kao politički klub odan njemu. To bi dovelo do pada vlade Aleksandra Vučića i novih izbora, ako u svoj tabor za narednu vladu recimo ne uzme SPS i neke druge partije u širu koaliciju.

Evidentno je da je od 2014. godine došlo do značajnog redukovanja Nikolićevih pristalica i saradnika u vrhu SNS i vlasti. Sada se ide i na varijantu da Radomir Nikolić sin predsednika Srbije bude pomeren sa mesta predsednika IO stranke na mesto jednog od potpredsednika stranke. Poznato je da je Izvršni odbor po pravilu stranačka vlada i operativna funkcija povezivanja stranačkih odbora i struktura, dakle, partijska moć. Moguće pomeranje Radomira Nikolića na “drugu dužnost” je vidno slabljenje pozicije Tomislava Nikolića u SNS kao i smanjenje verovatnoće da će biti ponovo kandidat SNS za šefa države. Sa druge strane, Vučić iako ima vlast u Srbiji “koja davi “ bez Tomislava Nikolića kao šefa države može biti veoma ugrožen. Zapad vidi Nikolića kao konzervativnog nacionalnog političara-državnika koji zastupa stav o Kosovu kao delu Srbije i tesnim vezama sa Rusijom i Kinom. Ovo mogu biti okolnosti koje bi uticale na promenu mišljena unutar SNS i koalicije i stavu Aleksandra Vučića.

Političke igre i kalkulacije oko predsednički izbora?

Da je to tako pokazuje i bacanje rukavice lidera SDSS dr Rasima Ljajića koalicionog partnera SNS i Vučića koji će imati značajnu ulogu u novoj Vučićevoj vladi. Njegova najava moguće kandidature za šefa države je vid “političke opstrukcije” Tomislavu Nikoliću da ga negde “odvrati” ili mu se pošalje poruka da nije jedini kandidat vladajuće koalicije. Ljajićev marketinški potez ili je simuliran kao probni balon Aleksandra Vučića da pokaže da u okviru njegove koalicije ima još zainteresovanih za predsedničku kandidaturu, ili je reč o zabadanju klipova u točkove SNS od strane koalicionih partnera. Moguće je da Vučić u dogledno vreme iz šešira izbaci svog kanidata za predsedničke izbore, a da to ne bude dr Ljajić ili Nikolić, nego neko treći. Možda se čeka “treći čovek” koji će biti po volji i Zapada i Istoka, neko kalibra Vuka Jeremića.

Sve je jasnije da Vučićeva politika do 2020. godine, ukoliko bude njegova vlada preživela do tog vremena, imaće velike unutrašnje i spoljne izazove i rizike. Još je rano potpuno definisanje da li je Vučiću potreban Tomislav Nikolić za mesto šefa države ili ne. Sve su okolnosti da će kandidatu SNS protivnik na predsedničkim izborima biti lider SRS dr Vojilav Šešelj ukoliko mu to dozvole druge okolnosti, ali i lider SPS-a Ivica Dačić i možda još neki kandidati iz tzv. “demokratskog korpusa”. Vučić svoju sudbinu nije više čvrsto vezao za Tomislava Nikolića, pa ni za SNS u celini. Ipak, u trenucima koji mogu značiti i političku krizu, destabilzaciju, pritisak spolja, šire socijalne nemire ili oblik političkog prevrata, dobro je da premijer uz sebe ima stabilnog predsednika države. Zato je potrebno da se Vučić dobro zamisli ko mu je čovek od poverenja za mesto šefa države na izborima 2017. godine.

Tomislav Kresović

Vidovdan