Kao grom iz vedra neba odjeknula je u Kosjeriću, Mionici, Lučanima, Zaječaru, Kovinu, Irigu, Guči, Majdanpeku, Dragačevu, a bogme i u Šapcu, Perlezu i Maloj Americi vest da je Igor Mirović, funkcioner Vojvođanskog odbora SNS-a, pozvao Andreja Vučića, brata predsednika Vlade i predsednika SNS-a, da se aktivnije uključi u rad vladajuće stranke. Andrej Vučić je samo običan član SNS-a, baš kao što je i nezavisni član Nadzornog odbora Udruženja osiguravača Srbije.
Mirovićev poziv je usledio u momentu kada je u Privrednom sudu počelo suđenje protiv firme “Asomakum”, s kojom premijerov brat ima “neke” veze, i kada je Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo optužnicu protiv osmorice pripadnika Žandarmerije zbog napada na Andreja Vučića i pripadnike Kobri tokom Parade Ponosa. U pravom trenutku, rekli bi, da citiram predsednika srpske Vlade, vredni mravi, dok bi neki nevaljali cvrčak pitao da li je baš izabran pravi momenat da se ponovo meša privatno i javno u srpskoj politici.
Iako su žitelji pomenutih opština i gradova u kojima su se ili održavali vanredni lokalni izbori ili upodovljava lokalna vlast iz prve ruke upoznati kako je do sada izgledao skromni angažman Andreja Vučića, šira srpska javnost se o delovanju običnog člana SNS-a i brata srpskog premijera, nema potpunih saznanja o tome. Više su to poruke na društvenim mrežama, priče iz druge ili treće ruke, ili informacije koje je nemoguće proveriti. Ne samo zbog toga što pripadnici SNS-a ne rado govore o ulozi Andreje Vučića, niti zbog toga što i oni u pola glasa izgovaraju ime premijerovog brata, već zbog toga što su drugi izvori toliko uplašeni da nisu spremni da informacije i potvrde.
Nije slučaj braće Vučić usamljen u srpskoj politici, jer već u toj stranci imamo slučaj Nikolića, oca i sina, ali slična je situacija i u Novoj Srbiji gde je visoki funkcioner stranke brat predsednika Velimira Ilića, odnosno u Srpskom pokretu obnove u kome jednu od odlučujućih uloga ima supruga predsednika Vuka Draškovića. Ono što ovu situaciju razlikuje je činjenica da je sve vezano za brata premijera prekriveno velom tajne, s jedne stranke, dok s druge strane svako pominjanje uloge Andreja Vučića u bilo kom segmentu života od “Zvezde” do Parade ponosa, izaziva najstrašnije kampanje diskreditacije za svakog ko tu temu pomene. Koliko je jaka odbrana brata premijera svedoči i činjenica da je jedan ministar bio spreman da odmah optužio pripadnike svoje službe, bez da se sprovede valjana istraga. Ili da drugi ministar nepostojećim zakonima brani mogućnost da brat premijera ima vojno obezbeđenje.
To su poznate činjenice, a mi ćemo građane Srbije, posebno Pnčevce podsetiti na još nešto što se u pola glasa prepričava o angažmanu Andreje Vučića u ovom gradu na Tamišu. Naime, jedan saobraćajni policajac iz Pančeva samo zbog toga što je poštovao zakon prebačen je na nižu poziciju. Njegovo zdravstveno stanje se pogrošalo, nalazi se na bolovanju, a sve zbog pritisaka i šikaniranja neposrednih rukovodilaca. Šta je “skrivio” nekada saobračajni policajac iz Pančeva, a sada “običan prašinar”? Jednostavno, poštovao je zakon i pisao u skladu sa propisima prijave zbog upravljanja neregistrovanim vozilom, kao i zbog toga što vozač u rutinskoj kontroli saobraćaja nije vezao pojas. Kako to pravila nalažu skinuo je tablice sa vozila koje je neregistrovano, i to ne jednom, već dva puta jer je dva puta zaustavio isto lice koje je upravljalo istim, neregistrovanim vozilom. Sve bi bilo uredu, da saobraćajni policajac, kažu u pola glasa ne samo Pančevci, nego i članovi SPS-a, nije pisao prijave protiv brata Aleksandra Vučića, koji je u vreme prve prijave bio prvi potpredsednik Vlade Srbije. Policajac je naivno verovao da je zakon isti za sve, a tako nešto je iz dana u dan ponavljao i prvi potpredsednik, a bogme i danas kao premijer Vučić to ne zaboravlja da kaže u svakoj prilici i na svakom mestu. Drugim rečima, iako je Andrej napomenuo da je Vučićev brat, policajac je pisao prijavu i drugi put skinuo tablice sa neregistrovanog vozila. E, sad kako su Andreji Vučiću već oduzete tablice vraćene, na to pitanje odgovor zna samo tadašnji premijer i ministar policije, Ivica Dačić.
To je jedna od priča u pola glasa o bratu premijera, jer jedinu je imenom i prezimenom ispričao Milan Gavrilović, pretučeni kandidat DS-a za gradonačelnika Mionice. Gavrilović je rekao nešto što su na svojoj koži osetili svi gradovi u kojima su bili raspisani vanredni lokalni izbori: “nedaj Bože nikome u Srbiji lokalne vanredne izbore”.
Mirovićev poziv, međutim, otvara i jednu dilemu. Nezvanično, Andrej Vučić je poverenik SNS-a za Vojvodinu. Priča se da on odlučuje o kadrovima, političko-karantinskom prekomponovanju, sarađuje sa privrednicima. Zvanično, vojvođanski odbor SNS-a vodi Igor Mirović, pa je moguće da je na redu “prevođenje” funkcije Andreja Vučića iz “ilegale” u legalu. Posebno ako se ima u vidu da SNS ne uspeva da prekomponuje Vladu Vojvodine, čak i po cenu hapšenja pokrajinskih poslanika. Možda brat premijera ima recept za tu situaciju, jer Mirovićev kredibilitet je osenčen i jednom od 24 neregularne privatizacije, aferom ATP Vojvodine, zbog koje Novosađani moraju da plate 300 miliona dinara sa sve kamatama.
Olivija Ilin
