Politika

Šta znači izjava – mene politika uopšte ne zanima.
Kakve su to gluposti?
Kakve su to laži?!?
Onaj koga ne zanima politika je – idiot!
Samoživi skot koji misli samo na sebe.
I koji vam, kada počnete da razgovarate, samo priča o našoj propasti.

Pljuje po narodu da je stoka i raja.
Žale se na sve i svakoga.
Smeta im sve i niko im ne valja.
Svaki pokušaj da se nešto promeni ismejavaju.
Sprdaju se sa poštenjem.
Nikome ne veruju.
Samo sebi.
I svojoj nezasitoj sujeti.

Osnovno merilo za njih su samo materijalna bogatstva.
Novac je merilo svih stvari.
I sve se okreće oko novca.
Koga nikada nemaju dovoljno.
Uvek im je malo.
Hoće još.
I grabe.
Žderu i gutaju.
Hoće da progutaju čitav svet.
Sami.

Nikada mi nisu bili jasni takvi tipovi.
Koji je smisao njihovog života?
Narod za takve kaže – Use, nase i podase!
Ceo život im ode u kanalizaciju.
I,opet, nisu zadovoljni.
Ne mogu da napune zjapeću prazninu.
Umiru isprazni, jer su za života zaboravljeni.

Nisu spremni ništa da daju  zajednici.
Samo gledaju kako da otmu od zajednice.
Kako da više prigrabe od drugih.
Oni na život gledaju kao na otimanje.
Uspešni su oni koji poseduju više.
Politika ih ne zanima, dok imaju.
Kada im se uskrati mrva, postaju besni.
Agresivno brane svoju otimačinu.

Ne zanima ih politika, dok njih ne pogodi.
Kada se to dogodi, onda vrište iz sveg glasa.

Politika je kao u onoj narodnoj priči Nasradin hodže kada su uhvatili hajduka.
I kada onaj nesretnik sa drumu viče: „Pustio bih ja njega, ali neće on mene!“
E, takva je i politika.
Pustili bi mi nju, ali neće ona nas.
I meša nam se u naše živote.
Odlučuje umesto nas.
I dovodi nas u stanje da možemo da izgubimo život, zdravlje, slobodu, porodicu, posao i ugled.

Politika ima takvu moć na naš život.
Može da nam odredi sudbinu.
Može da nas uništi.

I onda dođe neki samoživi skot i počne da nam žvalavi da njega politika ne interesuje.
Kako, bre,da te ne interesuje, kada politika odlučuje o tvome životu?
Nemojte, molim vas, da govorite da vas politika ne zanima.
To je ordinarna glupost.

Šta moramo da kažemo?
Šta je pravilno?

Možemo da kažemo : mene interesuje politika i politički promišljam, ali me ne zanima da se profesionalno bavim politikom.
Želimo da živimo u slobodnom, pravednom i poštenom društvu.
Želimo da učestvujemo u odbrani zajednice od samovolje pojedinaca.
Želimo da odlučujemo i da se pitamo o svim problemima u društvu.
Želimo da živimo u bogatom i organizovanom društvu.

Ali, ne želimo da se bavimo politikom.
Ne želimo da živimo od politike.
Nećemo da budemo lažljivi politički ološ.
Nećemo da političari žive na našoj nesreći.

Hoćemo da naši poltički predstavnici budu kontrolisani od građana.
Hoćemo da stvorimo takvu mogućnost da njih možemo brzo da menjamo.
Hoćemo da slobodno i otvoreno biramo naše političke predstavnike.
Hoćemo da to bude izbor između najboljih ljudi u zemlji i rasejanju.
Hoćemo da svakoga dana merimo rezultate rada naših predstavnika.

Politika nas zanima i svi smo uključeni u političko odlučivanje.
Nepsrednom demokratijom sami odlučujemo.
Nema više špekulisanja sa predstavničkom demokratijom.
Građani više nikome ne prenose pravo da odlučuju umesto njih.

E, tako moramo da govorimo.
I svako od nas mora da se zapita :
Šta sam ja dao zajednici u kojoj živim?
Koja je moja obaveza prema društvu?
Šta ja treba da uradim za dobrobit svih nas?

Polazimo prvo od samih sebe.
I onoga što smo mi učinili za zajednicu.
Posle tražimo da vidimo šta su učinili drugi.
Ako ja nisam ništa učinio, nemam moralna prava da kritikujem i prozivam ostale.
Poklopi se ušima i ućuti!
Društvene mreže nisu terapija za frustrirane mekušce.
Koji se skrivaju iza šifrovanih profila.

Pokaži šta znaš!
Pokaži koliko vrediš!

Moram prvo da pokažem da sam ja svoju obavezu prema zajednici ispunio.
Ne tražeći od zajednice ništa.
To je vrlo važno.
Zato i ponavljam.
Pomažem zajednici i ne tražim ništa od nje za tu moju pomoć.
Radim to iz ubeđenja da moj javni rad ima smisla samo ako donosi dobrobit zajednici.
Sve ostalo je špekulacija i manipulacija političara.
Na to nećemo više da pristanemo.

Gospodo drugovi,
Neka se svako od vas preispita.
I neka sam sebi iskreno odgovori.
Sami sebi ste najveći sudija.
Savest svakog od nas presuđuje.
Moral nas tera da se menjamo.
Stid nas primorava da se borimo.

Nema predaje!
Borba tek počinje!
Život dobija uzvišeni smisao samo u  borbi.
Za našu zajednicu.
Koju možemo da spasimo samo mi.
Niko drugi.
I zato moramo politički da delamo.
To je naša higijena.
Borba za spas ugrožene zajednice.
Borba za naš opstanak.
Otvorena, poštena, odlučna i uporna borba.
Koju sigurno dobijamo.
Branimo viši smisao.
I veću svetinju.

Branko Dragaš
dragas.biz